Ернст Теодор Вилхелм Хофман

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ернст Теодор Вилхелм Хофман (рођен 24. јануара 1776 у Кенигсбергу у источној Пруској, умро 25. јуна 1822.) је био немачки књижевник, најпознатији представник романтизма у немачкој књижевности. Познат је под именом Е.Т.А. Хофман. Писао је приповетке са елементима страве и фантазије. Био је свестран уметник, који је био и композитор, музички критичар, сликар и карикатуриста. Његове приповетке су имале велики утицај у 19. веку, а он је био кључни књижевник немачког романтизма.

Садржај 1 Младост 2 Провинција 3 Варшава 4 Берлин и Бамберг 5 Дрезден и Лајпциг 6 Берлин 7 Референце 8 Спољашње везе

[уреди] Младост

Његови преци и са мајчине и са очеве стране били су правници. Отац му је био правник, али такође и песник и музичар аматер. Ернст се родио као најмлађи од троје деце. Родитељи су му се растали 1778. Отац му је живео са најстаријим сином, а мајка је остала у Кенигсбергу са рођацима, две тетке и са ујаком. У домаћинстви је доминирао његов ујак.

До 1792. похађао је лутеранску школу звану и грађанска школа, у којој се поклањало доста пажње класицима. Показао је талент и за сликање и за клавир, али није показивао велики ентузијазам. Није показивао ни ентузијазам за нове уметничке идеје, које се се тада појавиле у Немачкој. Ипак читао је и Фридриха Шилера, Гетеа, Свифта, Штерна, Русоа и Жан Пола, а написао је и део романа.

Око 1787. спријатељио се са Теодором Готлибом фон Хипелом, сином пастора и пријатеља Имануела Канта. Током 1792. похађао је нека Кантова предавања.

[уреди] Провинција

Током 1794 заљубио се у удату жену Дору Хат, која је била десет година старија од њега. Њена породица је 1796. протестовала против њега, па су га принудили да оде у провинцију код једнога свога ујака у Шлеској. Запослио се код ујака у Глогау у Шлеској.

Након полагања испита посетио је Дрезден, где је био одушевљен сликама у галерији, посебо Рафаелом и Коређиом. Његов ујак је 1798. добио унапређење и посао на двору у Берлину, па је Хофман са њим завршио у великом граду. Ту је Хофман по први пут покушао да постане композитор, па је написао оперету Маске и послао ју је краљици Лијзи од Пруске. Стигао му је са извесним закашњењем службени одговор да се обрати краљевском театру. До времена када је стигао одговор Хофман је положио трећу рунду испита и са својим пријатељем Хипелом је путовао у Познањ, а успут су се зауставили и у Дрездену да виде галерију.

Од 1800. до 1803. радио је у пруским провинцијама у подручју Мазовије. По први пут је радио, а да га није надзирао нико из његове породице. Ту је брзо направио скандал након карневала 1802. На балу су подељене карикатуре официра, које је он нацртао. Убрзо се сазнало да је он аутор карикатура. Послали су пријаву против њега у Берлин, али у Берлину нису хтели да оштро казне младог службеника, па га премештају у Плок у Новој Источној Пруској. Када се сместио у забаченом Плоку, вратио се у Познањ да се ожени са Маријаном Теклом Рорер. У Плок су се вратили у августу 1802. Плок је био доста изолован, па је Хофман искористио изолацију пишући и компонујући. Ту се натјецао и за награду у једном часопису. Његова драма је била најбоља, али није добила награду.

Почетком 1804. добио је службу у Варшави.

[уреди] Варшава

Хофман је време проведено у Пољској сматрао најлепшим делом свога живота. У Варшави је била иста атмосфера, коју је осећао у Берлину. Ту је обновио пријатељство са Захариасом Вернером, а срео се и са Јулиусом Ицигом, који је био члан берлинске књижевне групе Нордштерн (северна звезда).

Нажалост по њега Наполеон је 28. новембра 1806. заузео Варшаву, па је Хофман као службеник Пруске одмах изгубио посао. Вратио се у Познањ и ту је размишљао да ли да иде у Беч или у Берлин. Болест је одложила пут, а француске власти су захтевале да се сви бивши службеници закуну на оданост или да напусте земљу. Пошто му нису дали пасош до Беча морао је у Берлин.

[уреди] Берлин и Бамберг

Следећих петнаест месеци представљали су његов најгори период живота. Наполеонова војска је окупирала и Берлин, па је живео од веома оскудних прихода. Стално је посуђивао новце од пријатеља и и даље је био гладан. Са женом је 1. септембра 1808. дошао у Бамберг, где је добио посао менаџера позоришта. Хофман није успевао да побољша стандарде извођења, појавиле су се и интриге против њега и изгубио је тај посао. После тога био је музички критичар у једним новинама у Лајпцигу.

Хофман је успео 1809. када је објавио причу Витез Глик, о једном лудаку који је веровао да је композитор Кристоф Вилибалд Глик. Почео је тада да користи књижевно име Е.Т.А. Хофман, тврдећи да је оно "А" у част Амадеуса Моцарта.

Запошљава се 1810. у театру Бамберг као декоратер и сценариста. Давао је и приватне часове музике. Добио је затим 1813. посао директора музике у једној покретној опери, која се у том тренутку налазила у Дрездену.

[уреди] Дрезден и Лајпциг

Пруска је 16. марта 1813. објавила рат Француској, тако да је путем имао потешкоћа. Опера у којој се запослио преместила се у Лајпциг. Није могао да нађе транспорт до Лајпцига, јер около је трајао рат. Стигао је коначно 23. маја. Пошто је примирје проглашено 4. јуна опера се вратила у Дрезден. Међутим након завршетка примирја 22. августа морали су да се селе из предграђа у сам град, јер трајала је битка код Дрездена. Град се предао 11. новембра, а опера је 9. децембра путовала у Лајпциг. У фебруару 1814. посвадио се са директором опере, који му јењ дао 3 месеца отказног рока.

[уреди] Берлин

У септембру 1814. вратио се у Берлин и поново је добио добар положај. Његова опера се изводила у берлинском театру.

Хофман је алкохолом уништаво здравље, а имао је и сифилис. Такво стање је довело 1822. до парализе. Своје последње радове диктирао је секретарици или жени. Умро је 25. јуна 1822. у 46-ој години живота.

[уреди] Референце

Следеће референце су цитиране у часописима на немачком језику:

• Braun, Peter (2004). E. T. A. Hoffmann: Dichter, Zeichner, Musiker: Biographie. D/Düsseldorf: Artemis und Winkler. ISBN 3-538-07175-6.
• Deterding, Klaus (1991). Die Poetik der inneren und äußeren Welt bei E. T. A. Hoffmann: Zur Konstitution des Poetischen in den Werken und Selbstzeugnissen. Ph.D. dissertation, Freie Universität Berlin. Berliner Beiträge zur neueren deutschen Literaturgeschichte, 15. D/Frankfurt (Main): Lang. ISBN 3-631-44062-6.
• ———— (1999). Magie des poetischen Raums. [Vol. 1? of] E.T.A. Hoffmanns Dichtung und Weltbild. Beiträge zur neueren Literaturgeschichte, 3rd ser., no. 152. D/Heidelberg: Winter. ISBN 3-8253-0541-4.
• ———— (2003₁). Das allerwunderbarste Märchen. Vol. 3 of E.T.A. Hoffmanns Dichtung und Weltbild. D/Würzburg: Königshausen & Neumann. ISBN 3-8260-2389-7.
• ———— (2003₂). Hoffmanns poetischer Kosmos. Vol. 4 of E.T.A. Hoffmanns Dichtung und Weltbild D/Würzburg: Königshausen & Neumann. ISBN 3-8260-2615-2.
• Ettelt, Wilhelm (1981). E. T. A. Hoffmann: Der Künstler und Mensch. D/Würzburg: Königshausen & Neumann. ISBN 3-88479-031-5.
• Feldges, Brigitte, & Ulrich Stadler (1986), ed. E. T. A. Hoffmann: Epoche – Werk – Wirkung. D/München: Beck. ISBN 3-406-31241-1.
• Fricke, Ronald (2000). Hoffmanns letzte Erzählung: Roman. D/Berlin: Rütten und Loening. ISBN 3-352-00561-3.
• Götting, Ronald (1992). E. T. A. Hoffmann und Italien. Europäische Hochschulschriften, ser. 1, Deutsche Sprache und Literatur, no. 1347. D/Frankfurt (Main): Lang. ISBN 3-631-45371-X.
• Gröble, Susanne (2000). E. T. A. Hoffmann. Universal-Bibliothek, no. 15222. D/Stuttgart: Reclam. ISBN 3-15-015222-4.
• Günzel, Klaus (1976). E. T. A. Hoffmann: Leben und Werk in Briefen, Selbstzeugnissen und Zeitdokumenten. D/Berlin: Bibliographie.
• Harnischfeger, Johannes (1988). Die Hieroglyphen der inneren Welt: Romantikkritik bei E. T. A. Hoffmann. D/Opladen: Westdeutscher Verlag. ISBN 3-531-12019-0.
• Hoffmann, Alfred (1990). E. T. A. Hoffmann: Leben und Arbeit eines preußischen Richters. D/Baden-Baden: Nomos-Verlag. ISBN 3-7890-2125-3.
• Jürgens, Christian (2003). Das Theater der Bilder: Ästhetische Modelle und literarische Konzepte in den Texten E. T. A. Hoffmanns. D/Heidelberg: Manutius-Verlag. ISBN 3-934877-29-X.
• Kaiser, Gerhard R. (1988). E. T. A. Hoffmann. Sammlung Metzler, no. 243, Realien zur Literatur. D/Stuttgart: Metzler. ISBN 3-476-10243-2.
• Keil, Werner (1986). E. T. A. Hoffmann als Komponist: Studien zur Kompositionstechnik an ausgewählten Werken. Neue musikgeschichtliche Forschungen, no. 14. D/Wiesbaden: Breitkopf und Härtel. ISBN 3-7651-0229-6.
• Klein, Ute (2000). Die produktive Rezeption E. T. A. Hoffmanns in Frankreich. Kölner Studien zur Literaturwissenschaft, no. 12. D/Frankfurt (Main): Lang. ISBN 3-631-36535-7.
• Kleßmann, Eckart (1995). E. T. A. Hoffmann oder die Tiefe zwischen Stern und Erde: Eine Biographie. Insel-Taschenbuch, no. 1732. D/Frankfurt (Main): Insel-Verlag. ISBN 3-458-33432-7.
• Kohlhof, Sigrid (1988). Franz Fühmann und E. T. A. Hoffmann: Romantikrezeption und Kulturkritik in der DDR. Europäische Hochschulschriften, ser. 1, Deutsche Sprache und Literatur, no. 1044. D/Frankfurt (Main): Lang. ISBN 3-8204-0286-1.
• Kremer, Detlef (1993). Romantische Metamorphosen: E. T. A. Hoffmanns Erzählungen. d/Stuttgart: Metzler. ISBN 3-476-00906-8.
• ———— (1998). E. T. A. Hoffmann zur Einführung. Zur Einführung, no. 166. D/Hamburg: Junius. ISBN 3-88506-966-0.
• Lewandowski, Rainer (1995). E. T. A. Hoffmann und Bamberg: Fiktion und Realität: Über eine Beziehung zwischen Leben und Literatur. D/Bamberg: Fränkischer Tag. ISBN 3-928648-20-9.
• Mangold, Hartmut (1989). Gerechtigkeit durch Poesie: Rechtliche Konfliktsituationen und ihre literarische Gestaltung bei E.T.A. Hoffmann. D/Wiesbaden: Deutscher Universal-Verlag. ISBN 3-8244-4030-X.
• Meier, Rolf (1994). Dialog zwischen Jurisprudenz und Literatur: Richterliche Unabhängigkeit und Rechtsabbildung in E.T.A. Hoffmanns “Das Fräulein von Scuderi”. D/Baden-Baden: Nomos Verlags-Gesellschaft. ISBN 3-7890-3428-2.
• Ménardeau, Gabrielle “Wittkop-” (1966). E. T. A. Hoffmann: Mit Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. 12th printing. Rowohlts Monografien, no. 113. D/Reinbek (Hamburg): Rowohlt, 1992. ISBN 3-499-50113-9.
• Milovanovic, Marko (2005). “‘Die Muse entsteigt einem Fass’: Was E.T.A. H. tatsächlich in Berliner Kneipen trieb”. Pg. 17ff. Kritische Ausgabe, vol. 1. ISSN 1617-1357.
• Orosz, Magdolna (2001). Identität, Differenz, Ambivalenz: Erzählstrukturen und Erzählstrategien bei E.T.A. Hoffmann. Budapester Studien zur LIteraturwissenschaft, no. 1. D/Frankfurt (Main): Lang. ISBN 3-631-38248-0.
• Ringel, Stefan (1997). Realität und Einbildungskraft im Werk E. T. A. Hoffmanns. D/Köln [‘Cologne’]: Böhlau. ISBN 3-412-04697-3.
• Safranski, Rüdiger (2000). E. T. A. Hoffmann: Das Leben eines skeptischen Phantasten. Fischer-Taschenbücher, no. 14301. D/Frankfurt (Main): Fischer-Taschenbuch-Verlag. ISBN 3-596-14301-2.
• Schaukal, Richard von (1923). E. T. A. Hoffmann: Sein Werk aus seinem Leben. CH/Zürich, D/Leipzig, and A/Wien: Amalthea-Verlag.
• Schmidt, Dirk (1996). Der Einfluß E.T.A. Hoffmanns auf das Schaffen Edgar Allan Poes. Edition Wissenschaft, Reihe vergleichende Literaturwissenschaft, no. 2. D/Marburg: Tectum-Verlag. 1996. ISBN 3-89608-592-1.
• Schmidt, Olaf (2003). “Callots fantastisch karikierte Blätter”: Intermediale Inszenierungen und romantische Kunsttheorie im Werk E. T. A. Hoffmanns. Philologische Studien und Quellen, no. 181. D/Berlin: Schmidt. ISBN 3-503-06182-7.
• Segebrecht, Wulf (1996). Heterogenität und Integration: Studien zu Leben, Werk und Wirkung E. T. A. Hoffmanns. Helicon, no. 20. D/Frankfurt (Main): Lang. ISBN 3-631-47202-1.
• Steinecke, Hartmut (1997). E. T. A. Hoffmann. Universal-Bibliothek, no. 17605. D/Stuttgart: Reclam. ISBN 3-15-017605-0.
• ———— (2004). Die Kunst der Fantasie: E.T.A. Hoffmanns Leben und Werk. D/Frankfurt (Main): Insel-Verlag. ISBN 3-458-17202-5.
• Triebel, Odila (2003). Staatsgespenster: Fiktionen des Politischen bei E. T. A. Hoffmann. Literatur und Leben, new ser., no. 60. D/Köln [‘Cologne’]: Böhlau. ISBN 3-412-07802-6.
• Weinholz, Gerhard (1991). E. T. A. Hoffmann: Dichter, Psychologe, Jurist. Literaturwissenschaft in der Blauen Eule, no. 9. D/Essen: Verlag Die Blaue Eule. ISBN 3-89206-431-8.
• Woodgate, Kenneth B. (1999). Das Phantastische bei E. T. A. Hoffmann. Helicon, no. 25. D/Frankfurt (Main): Lang. ISBN 3-631-34453-8.

[уреди] Спољашње везе

• Бесплатна еКњига Ернст Теодор Вилхелм Хофман на Пројекту Гутенберг
• A translation of Klein Zaches genannt Zinnober and an essay on translating Hoffmann into English
• E. T. A.-Hoffmann-Gesellschaft Bamberg (in German)
• Das E.T.A.-Hoffmann-Archiv der Staatsbibliothek zu Berlin (archive, in German)