Романтизам

Из Википедија

Романтизам је културни и политички покрет настао у Британији и Немачкој крајем 18. века, као реакција на рационализам и неокласицизам у којем се потенцирају осећања и слобода индивидуе у супротности са традицијом неокласицизма који потенцира подвргавање осећања и слобода стереотипима. Будући да је романтизам посебан начин осећања и схватања природе, јављају се различите тенденције у свакој од земаља на коју се покрет ширио и у којој се развијао. Уметнички израз романтизма је обухватао практично све уметности.

КЊИЖЕВНОСТ

[уреди] Романтизам у књижевности

Романтизам у књижевности (према француском ‘le romantisme’) или романтика (према немачком ‘die Romantik’) као књижевноисторијски типолошки појам у науци о књижевности означава књижевни метод, правац и стилску формацију.

Романтизам као књижевни метод (ванвремена категорија коју чини комплекс поступака, изражајних средстава и уметничких афинитета) који се јавља у свим књижевностима од антике до данас као супротност класицистичком методу, означава књижевност која својим предметом сматра свет човекових осећања, даје предност ирационалном у односно на рационално, надахнуће тражи у далекој прошлости, посебно у средњем веку, и развија интересовање за усмено стваралаштво властитог и других народа који су били ван западноевропског културног круга.

Оваква схватања књижевности довела су до стварања књижевног правца најпре у западноевропским књижевностима (немачка, француска, енглеска књижевност), постепено захватајући књижевности народа који су у то време развијали националну свест.

Романтизам као књижевни правац јавља се у западноевропској књижевности крајем 18. века и преовлађује током прве три деценије 19. века. Развијао се као супротност класицизму.

[уреди] Одлике романтизма

Стрељање 3. маја- Франциско Гоја

Романтизам је пре свега лирска књижевност у којој песник изражава себе, своју личност и своја осећања. Она је у функцији изражавања лирског субјекта. Изражавању песникове личности подређен је и пејзаж. Слике природе прате, односно у функцији су експресије осећања лирског субјекта. Поред тога романтичарско стваралаштво одликује музикалност стихова, хиперболизација осећања, немотивисаност збивања, фрагментарност структуре, романтичарска иронија, хибридност књижевних врста. За романтизам је карактеристичан жанровски синкретизам.

Класицизам инсистира на строго прописаним жанровским канонима и незамисливо је одступање од њих.

Романтизам означава побуну против таквих стега стварајући нове облике и нарушавајући устаљену структуру књижевних родова и жанрова. Драма се ослобађа од класицистичких норми (правило о три једниства), развија се лирско-епски спев. Доминирају кратке песничке форме. У прози се подстиче стварање новог типа романа – сентименталистичког, чија је основна тема љубав. У драмским жанровима долази до модификација у правцу национално-романтичних драма које су по основном тону казивања трагедије. У њима се преплићу две теме - патриотизам и љубав.

Романтичарски песник гаји илузију да је титан и да може променити свет, али кад сазна колико је свет око њега обичан и не може да га прати у његовој титанској надмоћи, романтичарски песник пореди своју судбину са Прометејевом, а своју мисију са прометејском. Романтичарски песник жели да људима подари нови принцип наде.Из доживљаја романтичарског песника као бога на земљи јавља се још један битан поетички принцип романтичарска иронија.

Представници: Јохан Волфганг фон Гете, Новалис, Вилијам Блејк, Џорџ Гордон Бајрон, Виктор Иго.

Код јужнословенских народа појам романтично се доводи у везу са програмима буђења националне и политичке свести у првој половини 19. века, и са оријентацијом на усмену књижевност која се везује за појам народног и народности.

У типолошке одлике српског романтизма спадају: конституисање књижевног језика, окренутост народној књижевности, наглашено национално и историјско осећање, анахроно мешање стилских праваца, иновативност књижевних жанрова.

Према периодизацији Историје нове српске књижевности Јована Скерлића, романтизам у српској књижевности обухвата период од од 1848. до 1870.

У Историји српске књижевности Јована Деретића, романтизам у српској књижевности пролази кроз два периода:

Бранково доба – српски романтизам четрдесетих година;
Омладинско доба – српски романтизам шездесетих година, Змај, Јакшић, Лаза Костић.

Миодраг Поповић сматра да у српској књижевности постоје два типа романтизма:

патријархално-херојски и
грађанско-демократски.

Представници српског романтизма: Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Лаза Костић.

[уреди] Сликарство романтизма

Брод Смели вуку на док, В. Тарнер

Романтизам се у већој мери појављује у сликарству и графици а мање у скулптури и архитектури. Изразито новаторски је био у сликарству и своје путеве води у негацију класицизма вредно студирање светла и боје и управо на то надовезује се сликарство каснијих епоха реализма и импресионизма.

Сликарство романтизма је нејединствено али се могу одредити неки заједнички чиниоци:

Богати колорит
Контрастна употреба светла и сенке
Мекане модулације
Динамичке композиције

Истиче се моменат значаја буржоазије и њеног стремљења за слободом и као супротно кретању у класицизму када се не даје значај пластици, пропорцији и чистоти обраде, већ у једној динамици кретањима и контрастима боја. Читав се низ уметника изражава на овај начин.

За предходника романтизма сматрамо Хајнрих Фислија ( 1741. - 1825. ). Шпанија је дала једног али врло великог представника ове уметности који је живео у ово доба али који је својим сликарством прекорачио границе доба у којем је живео те тако поред Пикаса имамо још једног великог Шпанца у сликарству романтизма Франциско Гоја ( 1741. - 1828. ), био је уметник великог замаха и антиципирао је сликарске правце који су се касније јавили првенствено реализам. У Енглеској раде аелики сликари пејсажисти Ричард Паркс Бонингтон ( 1802. - 1828.), Семјуел Палмер (1805. - 1881. ), Џон Констејбл (1776. - 1837.) и Вилијам Тарнер ( 1775. - 1851. ) а у Француској Теодор Жерико (1791. - 1824. ) и Ежен Делакроа ( 1798. - 1863. ) у Немачкој Фридрих Овенберк (1785. - 1881. ). Сликарска епоха романтизма је имала значајан утицај на савремено сликарство 20. века и првенствено на импресионизам.

[уреди] Архитектура романтизма

Није настала архитектура која би била карактеристична за доба романтизма и у овом добу као и скулптура она се заводи за преузимањем стилова из прошлости и плива у водама еклектицизма- историзујућим стиловима неоготике и неоренесансе и граде се замкови виле и палате.