Руптура дијафрагме

С Википедије, слободне енциклопедије
Такође погледајте: Трауматска дијафрагмална хернија
Руптура дијафрагме
Руптура дијафрагме
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХирургија

Руптура дијафрагме (пречаге), је расцеп или прекид континуитета овог мишићног органа локализованог између грудне и трбушне дупље узрокован деловањем тупе механичке силе. Како се у свакодневној пракси ова повреда јавља ретко често се превиди због, збрињавања животно угрожавајућих или вишеструких повреда.

Будући да је притисак који влада у трбушној шупљини већи него у грудној дупљи, расцеп дијафрагме често је повезана са хернијацијом трбушних органа у грудну шупљину, која носи назив трауматска дијафрагмална хернија или кила. Како ова хернија може ометати дисање и нарушити доток крви до органа који пролабирају кроз хернијацију на дијафрагми, она може озбиљно угрозити живот повређеног болесника.

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут је траумом изазвана руптура дијафрагме описана 1541. од стране Сеннертус-а. Међутим требало је да прође више од 300 година када је први пут успешно збринута 1886. од странке Риолфија.

Иако је са свих аспеката анализирана трауматска руптура дијафрагме почев од стране Хоод-а 1971. до данас постоје бројни контраверзни ставови о оптималном начину дијагностиковања, учесталости у односу на страну повређивања, најчешћем механизму који доводи до руптуре дијафрагме, као и избору методе лечења.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Траумом изазвана руптура дијафрагме је ретка повреда, која је у 75% случајева последица тупе а у 25% пенетрантне торакоабдоминалне повреде. Код трауматских руптура дијафрагме њена инциденца код болнички лечених пацијената износи 0.8 - 1.6%, мада се код тежих повреда инциденца може бити од 4.5%.[1]

Већа учесталост руптуре описује се код леве (60%; 68.5%; 85%) у односу на руптуру десне хемидијафрагме (25%; 24.2%; 15%), највероватније због тога што јетреа штити дијафрагму од повредивања. Осим тога већа преваленца левостране руптуре може бити последица мишићне слабости која је ембриолошки детерминисана.[2][3]

Учесталост обостране руптуре, према различитим студијама износи 3 - 5%, а неки аутори наводе знатно већу преваленцу од 15%.[4]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Градијент притиска, измедју абдоминалног простора и грудне шупљине, у мировању креће се од 7 до 20 цм воденог стуба али при напору и форсираном дисању може износити и 100 цм воденог стуба. Та разлика притисака, утиче тако да абдоминални органи, пролазе кроз расцеп на дијафрагми у грудни кош. Пораст интраабдоминалног притиска, узрокован едемом црева и/или хеморагијом, додатно доприноси настанку хернијације6. Руптура дијафрагме, и хернијација абдоминалних органа у грудни кош доводи до хемодинамских и респираторних поремећаја услед смањене функције дијафрагме (која је одговорна за две трећине дисајног капацитета у стојећем ставу), смањења ефективног респираторног простора (хернијација абдоминалних органа, пнеумоторакс, хематопнеумоторакс, масивни плеурални излив), компресије плућа и померања медијастинума што отежава доток крви у срце.[5]

Већина пенетрантних повреда дијафрагме мања је од 2 цм. Медјутим, руптуре узроковане деловањем тупе силе на дијафрагму, често су веће од 10 цм и клинички се манифестују акутном хернијацијом абдоминалних органа. Механизми расцепа дијафрагме, код тупих повреда, су вишеструки.

Претпоставља се да до руптуре дијафрагме доллази услед:

  • авулзије припоја дијафрагме,
  • развлачења еластичне мембране
  • снажне силе која се преноси кроз висцералне органе.[6]

Руптура дијафрагме узрокована дејством тупе силе ретко је изолована повреда. Најчешће су присутне и друге повреде:

  • фрактура карлице (40%),
  • руптуре слезине (25%),
  • лацерација јетре (25%)
  • расцеп грудне аорте (5% до 10%).[7]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Проблеми
Рендгенски снимак грудног коша који показује непрозирност у левој доњој зони (X), која је послдица руптуре дијафрагме и дислокације слезине

Током дијагностике руптура дијафрагме је веома Ч есто остане у сенци озбиљних удружених повреда као што су повреде главе, слезине, срца, плућа, хеморагијски шок, које одвлаче пажњу хирурга, тако да се дијагноза поставља у следећим случајевима:

  • преоперативно у 42%,
  • интраоперативно задесно или на обдукцији у 44%,
  • одложено у периоду и до више година после трауме у око 14% случајева
Дијагностичке методе

Бројне дијагностике методе које служе за постављање дијагнозе руптуре дијафрагме могу бити:

  • конвенционални и профилни радиограм грудног коша,
  • ендоскопске методе, пре свих видеоасистирана торакоскопија и лапараскопија.[8]

Терапија[уреди | уреди извор]

Ургентан хируршки третман, након иницијалне реанимације и ресусцитације, захтева мањи број пацијената са руптуром дијафрагме у акутној фази, који се презентују масивним пролапсом унутартрбушних органа у плеурални простор или луксацијом срца. Ови пацијенти оптимално се збрињавају лапаратомијом, која веома ретко захтева и удружену торакотомију. Разлог је висока учесталост удружених повреда унутартрбушних органа. Овакав приступ је већином потребан код повреда леве хемидијафрагме.

Код повреда десне хемидијафрагме, нарочито постеролатералних, осим иницијалне лапаратомије у знатно већем проценту је потребна и десна торакотомија да би се руптура дијафрагме збринула и јетра без последица репоновала у трбушну дупљу.

У случају латентних руптура, односно руптура које се манифестују или откривају 48 или више сати по повређивању, као метода избора могуће је истовремена примена лапаратомије и торакотомије са једнаким успехом, јер нема повреда унутартрбушних органа, односно крвављења. Торакотомији се даје предност код десностраних повреда.

Код повреда које се касно препознају или хируршки лече након 7—10 и више дана, интраторакалне адхезије су већ формиране и третман избора је торакотомија на повређеној страни. Без обзира на време када се приступа хируршком лечењу највећи број расцепа дијафрагме може се збринути техником директне сутуре, која подразумева појединачне, повратне шавове, нересорптивним материјалом (силк или политетрафлуороетилен 1/0) уз могућност додатног продужног шава 2/0 политетрафлуороетиленом.[9]

Види још[уреди | уреди извор]

Један број трауматских руптура дијафрагме може се и дефинитивно збринути и применом видеоасистиране торакоскопије.[10]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Реyнолдс МА, Рицхардсон ЈД. Цхест wалл анд диа- пхрагм ињуриес. Ин: Маул КИ, Родригуез А, Wилес ЦЕ, едс. Цомплицатионс оф траума анд цритицал царе. Пхиладел- пхиа: Саундерс, 1996: 313-24.
  2. ^ Маддоx ПР, Мансел РЕ, Бутехарт ЕГ. Трауматиц руптуре оф диапхрагм: а диффицулт диагносис. Ињурy 1991; 22:299-302.
  3. ^ МцЦоллум C, Анyанwу ЦХ, Умех УО, Сwаруп АС. Манагемент оф траматиц руптуре оф тхе диапхрагм. 2005; 74:181-3.
  4. ^ Захид МА, Малик ЗИ, Аyуб ГХ, Ајмал С. Трауматиц диапхрагматиц херниа: А цасе репорт. Ј Сург 1995 10:47-9.
  5. ^ Гарциа-Наваро А, Виллар-Дел Морал ЈМ, Муффак-Гра- неро К, ет ал. Трауматиц диапхрагматиц руптуре. Цхир 2006; 77:360-66.
  6. ^ Атханассиади К, Калавроузиотис Г, Атханассиоу M, ет ал. Блунт диапхрагматиц руптуре. Еур Ј Цардиотхорац Сург 1999; 15:469-74.
  7. ^ Ерен С, Кантарци M, Окур А. Имагинг оф диапхрагм рптуре афтер траума. Радиол Цлин Нортх Ам 2006; 44:199- 211.
  8. ^ Естрера АС, Ландаy МЈ, МцЦлелланд РН. Блунт трау- матиц руптуре оф тхе ригхт хемидиапхрагм:еxпериенце ин 12 патиентс. Анн Тхорац Сург. 1985 Јун; 39(6):525-30.
  9. ^ Б. Спаниер, Г. Хеуфф, M. Цуеста, Диапхрагм руптуре, Тхе Ланцет, Вол. 359, Иссуе 9301, 107, 2002.
  10. ^ П. Тхомас, V. Моутардиер, Ј. Рагни, Р. Гуидицелли, П. Фуентес. Видео-асисстед репаир оф а руптуред ригхт хемидиапхрагм. Еур Ј Цардиотхорац Сург, Вол. 8, Иссуе 3, 157-59, 1994.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ruptura_dijafragme&oldid=27448012”