Сајберпанк

Sajberpank (engl. cyberpunk) је поџанр научне фантастике-а са радњом смештеном у будућност и са фокусом на „високој технологији и лошем животу“ (енгл. high tech and low life). Израз сајберпанк вуче порекло из маркетинга, а у научној фантастици га је први пут употребио Брус Бетки 1980. у краћој причи „Сајберпанк“.

Основне информације

Сајберпанк ликови су најчешће маргиналци, отуђени самотњаци и маргиналци, тамо тамо где се брзо живи, а технолошке промене су свакодневне. Они живе у свету информација и уобичајених модификација тела.

У сајберпанку се углавном описује стална борба између хакера, вештачке интелигенције и великих корпорација, а радња се одвија на Земљи, у не тако далекој будућности, уместо космоса, свемирских одисеја и међугалактичких ратова.

Међу најзначајније ауторе овог жанра данас спадају: Вилијам Гибсон (који се сматра највећим водећим писцем жанра), Брус Стерлинг, Пет Кадиган, Руди Ракер и Џон Шерли. За разлику од новоталасног СФ-а, који је стилски настао из већ постојеће мејнстрим литературе, сајберпанк је постојао у писаном СФ жанру пре него што је стекао статус мејнстрима. Како је све више писаца почињало да експериментише са сајберпанком, из сајберпанка се издвојило неколико поџанрова, као што су биопанк, стимпанк, постсајберпанк ...

Данас се ова тематика може пронаћи у скоро свим савременим делима СФ-а. Аутори га често примењују на филму и у списатељским стиловима који су жанровски прилично далеко од сајберпанка.

Сајберпанк остварења

Филм Ридлија Скота Истребљивач из 1982, адаптација романа Филипа Дика Сањају ли андроиди електричне овце?, постављен је у 2019. годину, дистопијску будућност у којој су произведена бића под именом репликанти — робови који се користе у свемирским колонијама, а на Земљи их лове и убијају ловци на главе. Иако Истребљивач није био нарочито популаран у биоскопским салама, досегао је до великог броја гледалаца на тржишту кућног видеа. Вилијам Гибсон ће касније објавити да је након првог гледања филма, био зачуђен колико се филм поклапао са његовом визијом док је радио на Неуромансеру.

Након Истребљивача, појавио се велики број филмова са сличном тематиком, или бар неким њеним деловима. Примери укључују Screamers (1996), Minority Report (2002), Paycheck (2003) и Мрачни скенер (2006). Филмови попут Johnny Mnemonic-а (1995) и New Rose Hotel (1998) нису имали значајнијег успеха, иако су сценарији писани на основу литерарних предложака. На листи филмова су још иUntil the End of the World (1991), Gattaca (1997), серијал Matrix и Strange Days (1995).

Сајберпанк мотиви су често коришћени у јапанским стриповима и цртаним фиолмовима (мангама и анимеима. Ghost in the Shell, Маморуа Ошија једно је од најзначајнијих аниме остварења уопште. Остали значајни наслови су Appleseed, Акира, Last Exile, Steamboy и други.

Најистакнутији представници сајберпанка у музици су Cybotron, Крафтверк, Future Shock, Styx, Juno Reactor итд... Наглом експанзијом електронског звука 90-их година 20. века, сајберпанк је постао део рејв и техно супкултуре.

Утицај сајберпанка са види и у модној и компјутерској индустрији и у индустрији видео игара (Beneath a Steel Sky, Uplink, Hell: A Cyberpunk Thriller...)

Спољашње везе

• Цyберпунк Пројецт Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2010)
• Цyберпунк форум
• Цyберпунк Радио Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2007)
• Ментал Есцхер Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2007)