Sajberpank

Из Википедије, слободне енциклопедије

Sajberpank (engl. Cyberpunk) је podžanr SF-a sa fokusom na „visokoj tehnologiji i lošem životu“ (engl. high tech and low life). Sam izraz sajberpank je nastao kao pojam u marketingu, a prvi put ga je uveo Brus Betke u kraćoj priči „Sajberpank“ napisanoj 1980. godine.

Osnovne informacije[уреди]

Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Књижевност.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Sajberpank likovi su najčešće marginalci, otuđeni samotnjaci koji žive na ivici, tamo gde je svakodnevnica brze i iznenadne tehnološke promene, svet informacije i uobičajenih modifikacija tela.

Kod sajberpank ostvarenja najčešći tok radnje prati stalnu borbu između hakera, veštačke inteligencije i velikih korporacija, obično vremenski postavljenu u ne tako daleku budućnost na Zemlji umesto svemirskih odiseja i međugalaktičkih ratova.

Među najznačajnije autore ovog žanra danas spadaju: Vilijam Gibson (koji se smatra najvećim vodećim piscem žanra), Brus Sterling, Pat Kadigan, Rudi Reker i Džon Širli. Za razliku od novotalasnog SF-a, koji je stilski nastao iz već postojeće mejnstrim literature, sajberpank je postojao u pisanom SF žanru pre nego što je stekao status mejnstrima. Kako je sve više pisaca počinjalo da eksperimentiše sa sajberpankom, došlo je do izdvajanja nekoliko podžanrova, kao npr. biopank, stimpank, postsajberpank, itd.

Danas se ova tematika može pronaći u skoro svim savremenim delima SF-a. Autori ga često primenjuju na filmu i u spisateljskim stilovima koji su žanrovski prilično daleko od sajberpanka.

Sajberpank ostvarenja[уреди]

Istrebljivač iz 1982. godine, adaptacija romana Filipa Dika Sanjaju li androidi električne ovce?, postavljen je u 2019. godinu, distopijsku budućnost u kojoj su proizvedena bića pod imenom replikanti — robovi koji se koriste u svemirskim kolonijama, a na Zemlji bivaju žrtve raznih lovaca na glave, koji ih ubijaju. Iako Istrebljivač nije bio naročito popularan u bioskopskim salama, dosegao je do velikog broja gledalaca na tržištu kućnog videa. Vilijam Gibson će kasnije objaviti da je nakon prvog gledanja filma, bio začuđen koliko se film poklapao sa njegovom vizijom dok je radio na Neuromanseru.

Nakon Istrebljivača, pojavio se veliki broj filmova sa sličnom tematikom, ili bar nekim njenim delovima. Primeri uključuju Screamers (1996), Minority Report (2002), Paycheck (2003) i A Scanner Darkly (2006). Filmovi poput Johnny Mnemonic-a (1995) i New Rose Hotel (1998) nisu doživeli značajan uspeh iako je njihov scenario proizašao iz originalnih ostvarenja. Na listu filmova svakako treba uvrstiti i Until the End of the World (1991), Gattaca (1997), Matrix serijal i Strange Days (1995).

Sajberpank motivi su često korišćeni u japanskim mangama i animeima. Ghost in the Shell, Mamoru Ošija je jedno od najznačajnijih anime ostvarenja uopšte. Ostali naslovi koje treba pomenuti su Appleseed, Akira, Last Exile, Steamboy i drugi.

Sto se tiče sajberpanka u muzici, treba navesti nekoliko najistaknutijih sastava koji uključuju Cybotron, Kraftverk, Future Shock, Styx, Juno Reactor itd... 90-ih godina je došlo do nagle ekspanzije elektronskog zvuka, pa se i sajberpank najčešće spominjao i u kontekstu rejv i tehno supkulture.

Sajberpank je postao delom i trendseterski pravac, i njegov se uticaj poznaje i u modnoj industriji, kompjuterskoj, i industriji video igara (Beneath a Steel Sky, Uplink, Hell: A Cyberpunk Thriller...)

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Sajberpank