Стратешка игра

Шах је једна од најпознатијих и најчешће играних стратешких игара.

Стратешка игра или игра стратегије је игра (нпр. игра на плочи) у којој играчеве непринуђене, а често и аутономне, вештине доношења одлука имају велики значај у одређивању исхода. Скоро све стратешке игре захтевају унутрашње размишљање у стилу стабла одлука и типично веома високу свест о ситуацији.

Стратешка игра

Стратешке игре се такође посматрају као потомци ратних игара и дефинишу стратегију у смислу контекста рата, мада ово је ово у знатној мери делимично. Стратешка игра је игра која се првенствено ослања на стратегију, а када је у питању дефинисање шта је стратегија, потребно је узети у обзир два фактора: њену сложеност и акције на нивоу игре, као што је сваки пласман у серији Тотални рат. Дефиниција стратешке игре у њеном културном контексту је да то треба да буде свака игра која припада традицији која сеже до ратних игара, која садржи већи удео стратегије од просечне видео игре, садржи одређене конвенције играња, и представљена је од стране одређене заједнице. Иако је рат доминантан у стратешким играма, то није целокупна прича.

Историја

Историја стратегијских потезних игара сеже до времена древних цивилизација које се налазе у местима као што су Рим, Грчка, Египат, Левант и Индија. Многе су нашироко игране у својим регионима порекла, али се само мањи број њих игра и данас. Једна таква игра је манкала, која је вероватно настала у Самарији пре отприлике 5000 година и од тада се проширила у виду бројних варијанти широм света. Једна форма изазива два противничка играча да ослободе своју страну плоче од комада манкала док их додају на страну свог противника и на тај начин спречавају противника да очисти њихову страну. На сваком крају табле за игру у овој верзији постоји већа јама у којој сваки играч мора покушати да депонује фигуре да би покушао да добије поене. Када је једна страна очишћена, комади плоче друге стране се додају на очишћену бочну гомилу. Ова верзија манкале се може играти прилично лежерно, али и даље представља стратешке захтеве, нпр. да се меша у противнички простор за игру док се чисти свој.

Још једна игра која је издржала тест времена је шах, за који се верује да је настао у Индији око шестог века. Игра се проширила на запад са трговином, али је шах стекао друштвени статус и постојаност који су снажнији од многих других игара. Шах је постао игра вештине и тактике која је често присиљавала играче да размишљају два или три потеза испред свог противника само да би били у току. Ова игра је такође постала прихваћена од стране многих као замена за интелигенцију; људи који су постали велики мајстори сматрани су паметним. Игра приказује пешаке, витезове, краљеве, краљице, бискупе и топове. Неколико њих приказују стварне позиције у историјској европској војсци. Сваки комад има јединствени образац кретања. На пример, витез је ограничен да се креће у облику слова „Л” два поља дужине и једно поље са стране, топ се може кретати само у правој линији вертикално или хоризонтално, а бискупи се могу кретати дијагонално на табли.