Аутономија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити:
- политичка,
- етничка,
- културна,
- економска,
- функционална и/или верска.
У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].
У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.
У физиологији, аутономни нервни систем је независтан у односу на централни.
У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.
| Овај незавршени чланак Аутономија везан је за филозофију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
Извори [уреди]
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.