Аутономија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити:

  • политичка,
  • етничка,
  • културна,
  • економска,
  • функционална и/или верска.

У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].

У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.

У физиологији, аутономни нервни систем је независан у односу на централни.

У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.



Извори[уреди]

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.