Шах
Из Википедија
- За остале употребе, погледајте Шах (вишезначна одредница).
Шах (од персијске речи Shah - краљ) је спортска игра на плочи за два играча.
Садржај
|
[уреди] Историја шаха
Не постоје поуздани подаци о његовом постанку. Највероватније је да се појавио пре више од 2.000 година.Приликом археолошких ископавања у Узбекистану нађене су две фигурице од слоноваче које припадају периоду владавине цара Хувишке (II век). Стручњаци сматрају да су то шаховске фигурице. У V веку настала је у Индији посебна врста војне игре на дрвеној плочи - "чатуранга", што значи четверодеони. Чатуранга је као далеки предак данашњег шаха била игра која је одражавала састав и поредак тадашње индијске војске ,коју су сачињавала 4 рода: пешадија, коњица, слонови и борна кола,а у средини су се налазили раџа (краљ) и његов саветник мантрин (данашња краљица или дама). Кретање фигура одређивало се бацањем коцке.
Игру су у VI веку прихватили Перзијанци (чатранг), а од њих у VII веку Арапи су освајањем Ирана преузели и током наредна два века била је веома популара у арапским земљама. Одржавани су мечеви између најбољих играча, проучена су могућа отварања (табије) и састављени су први проблеми отварања (мансубе). Калиф Харун ал Рашид је послао крајем VIII века француском владару Карлу Великом на поклон шах од слонове кости. У IX веку Арапи су је под именом „шатранџ“ пренели у Шпанију, Шатранџ петставља виши облик чатуранге. Исход борбе више не одређује случај (бацање коцкице), већ логика и сналажљивост играча. Игра постаје велику популарност и шири се по европским земљама све до Исланда. Француски краљ Луј IX је 1254. године издао специјални едикт који је забрањивао играње шаха. У Европи је шах усавршен увођењем рокаде и повећењем дејства краљице и ловца (код Арапа је краљица могла ићи само по једно поље укосо, а ловац је могао да скаче укосо на свако треће поље: пошто је тешко било извести мат, постојала су два начина да се победи - усамљивањем противничког краља и патом, који се рачунао као победа за патирану страну). Са реформом су укинута ова два начина победе. Усавршавањем од древне чатуранге игра је попримала данашњи облик. Настала је у XV веку када се 1497. године појавило прво штампано дело о шаху које је написао шпански шахист Лусена. Његово дело су наставили у XVI и XVII веку шпанац Руи Лопез и италијани Polerio и Греко, све док у XVIII веку француски шаховски мајстор Филидор делом Анализа шаховске игре (фр. Analyse dеs Échecs) није поставио темеље савременој шаховској теорији.
[уреди] Правила игре
 |
За више информација видети Правила шаха, Шаховска табла, Шаховске фигуре, Мат, Краљ у шаху, Пат и Реми. |
Шах се игра на квадратној плочи (табли) која се назива шаховска табла (плоча). Табла је подељена на 8 колона и 8 редова поља, дакле садржи 64 поља која су наизменично црне и беле боје.
Поља могу бити нацртана (штампана) и на посебном столу који се назива Шаховски сто и служи првенствено за играње шаха.
| Шаховске фигуре |
|
|---|---|
 |
Краљ |
 |
Краљица |
 |
Топ |
 |
Ловац |
 |
Скакач |
 |
Пешак |
Сваки играч почиње игру са 16 фигура. Фигуре су: краљ, краљица (или дама), топ (или кула) — 2 комада, скакач (или коњ) — 2 комада, ловац (или лауфер) (2 комада), пешак (или пион) — 8 комада. Један играч игра белим, а други црним фигурама, наизменично померајући своје фигуре, при чему бели има предност првог потеза.
Циљ игре је довести противника у шах-мат (шах-мат значи мртав краљ) ситуацију.
Шах-мат је ситуација када је краљ нападнут и не постоји начин да се заштити од напада или да се помери на ненападнуто поље. У случају шах-мата (краће мат), партија се завршава, а победник је играч који је матирао супарника. Осим мата, кад је победник познат, партија може да резултира и ремијем или пат позицијом - тада је резултат нерешен.
Пат је ситуација када је један од играча на потезу, али не може да помери ни једну своју фигуру.
Реми је ситуација када ниједан играч не може дати мат другом играчу, углавном услед недостатка фигура или када оба играча процене да не могу надиграти свог противника, тада договорно закључују реми, и то се записује ½:½, тј. поен се дели.
Некада је постојало правило да се у случају пата или ремија рачуна да су оба играча изгубила, или се играло све док неко не би победио, међутим пошто је то могло драстично да се одужи, да би убрзали одигравање турнира, FIDE (фр. Fédération Internationale des Échecs - Међународна шаховска федерација) је донела данашње правило о подели поена.
[уреди] Шаховска нотација
- Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.
Праћење потеза које је обавезно приликом свих такмичења.
Постоје неколико врста нотација: алгебарска, описна (примјењује се код англосаксонских земаља), Форсајтова, Удеманов кодекс итд.
У алгебарској нотацији, која се највише користи, прво се биљежи знак фигуре и поље са којег се полази (краљ — К, дама — Д, топ — Т, ловац — Л, скакач — С, док се пешак не обиљежава почетним знаком фигуре); а потом се дода цртица и линија (од а до х) и ред (од 1 до 8) поља на које фигура ступа. Ако потез садржи узимање противничке фигуре, онда умјесто цртице стављају се двије тачке. Ако се потезом даје "шах", онда се ставља на крају знак +. Мала рокада се означава овако: 0-0. Велика рокада се означава овако. 0-0-0. Кад се покреће пешак, напред се не ставља његов знак.
Као чест примјер употребе нотације узима се кратка партија с темом Легаловог мата:
1. е2-е4 е7-е5 2. Лф1-ц4 д7-д6 3. Сг1-ф3 х7-х6 4. Сб1-ц3 Лц8-г4? (знаком питања се означава слаб потез, а узвичником одличан) 5. Сф3:е5! Лг4:д1? 6. Лц4:ф7+ Ке8-е7 7. Сц3-д5 мат.
Постоји и кратка алгебарска нотација, која је далеко чешће у употреби у турнирској пракси од дуге алгебарске нотације. По њој би се наведена партија записала овако:
1. е4 е5 2. Лц4 д6 3. Сф3 х6 4. Сц3 Лг4? 5. С:е5! Л:д1? 6. Л:ф7+ Ке7 7. Сд5# (мат се означава тарабицом). [[ Потез (шах)|Потези]] који означавају узимање у краткој нотацији означавају се двотачком (:), међутим, то није неопходно пошто се подразумева.
Ако две фигуре могу одиграти на исто поље, у краткој нотацији потез се означава овако:
- Ако су обе фигуре на истом реду:
- почетним словом фигуре
- линијом на којој се налази
- пољем на које се поставља.
- Ако су обе фигуре на истој линији:
- почетним словом фигуре
- бројем реда на којем се фигура налази
- пољем на које долази.
- Ако су фигуре на различитим редовима и линијама, користи се метода 1.
Ако два пешака могу узети исту противничку фигуру или пешака, пешак који вуче бележи се:
- словом линије на којој се налази
- знаком :
- ознаком поља на које ступа
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
