Шах

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Шах (вишезначна одредница).

Шах (од персијске речи Shah - краљ) је спортска игра на плочи за два играча.

Слева: бели краљ, црни топ и краљица, бели пешак, црни скакач, и бели ловац.
Шаховска табла у Мостару
Персијски младићи играју шах. Шах се играо у Персији још од 3. века.

Историја шаха[уреди]

Не постоје поуздани подаци о његовом постанку. Највероватније је да се појавио пре више од 2.000 година. Приликом археолошких ископавања у Узбекистану нађене су две фигурице од слоноваче које припадају периоду владавине цара Хувишке (II век). Стручњаци сматрају да су то шаховске фигурице. У V веку настала је у Индији посебна врста војне игре на дрвеној плочи - „чатуранга“, што значи четверодеони. Чатуранга је као далеки предак данашњег шаха била игра која је одражавала састав и поредак тадашње индијске војске, коју су сачињавала 4 рода: пешадија, коњица, слонови и борна кола, а у средини су се налазили раџа (краљ) и његов саветник мантрин (данашња краљица или дама). Кретање фигура одређивало се бацањем коцке.

Игру су у VI веку прихватили Персијанци (чатранг), а од њих у VII веку Арапи су освајањем Ирана преузели и током наредна два века била је веома популара у арапским земљама. Одржавани су мечеви између најбољих играча, проучена су могућа отварања (табије) и састављени су први проблеми отварања (мансубе). Калиф Харун ал Рашид је послао крајем VIII века француском владару Карлу Великом на поклон шах од слонове кости. У IX веку Арапи су је под именом „шатранџ“ пренели у Шпанију, Шатранџ представља виши облик чатуранге. Исход борбе више не одређује случај (бацање коцкице), већ логика и сналажљивост играча. Игра постиже велику популарност и шири се по европским земљама све до Исланда. Француски краљ Луј IX је 1254. године издао специјални едикт који је забрањивао играње шаха. У Европи је шах усавршен увођењем рокаде и повећањем дејства краљице и ловца (код Арапа је краљица могла ићи само по једно поље укосо, а ловац је могао да скаче укосо на свако треће поље: пошто је тешко било извести мат, постојала су два начина да се победи - усамљивањем противничког краља и патом, који се рачунао као победа за патирану страну). Са реформом су укинута ова два начина победе. Усавршавањем од древне чатуранге игра је попримала данашњи облик. Настала је у XV веку када се 1497. године појавило прво штампано дело о шаху које је написао шпански шахист Лусена. Његово дело су наставили у XVI и XVII веку шпанац Руи Лопез и италијани Polerio и Греко, све док у XVIII веку француски шаховски мајстор Филидор делом Анализа шаховске игре (фр. Analyse des Échecs) није поставио темеље савременој шаховској теорији.

Правила игре[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Правила шаха, Шаховска табла, Шаховске фигуре, Мат, Краљ у шаху, Пат и Реми

Шах се игра на квадратној плочи (табли) која се назива шаховска табла (плоча). Табла је подељена на 8 колона и 8 редова поља, дакле садржи 64 поља која су наизменично црне и беле боје.

Поља могу бити нацртана (штампана) или на посебном столу који се назива Шаховски сто и служи првенствено за играње шаха.

Шаховске
фигуре
Chess klt45.svg Краљ
Chess qlt45.svg Краљица
Chess rlt45.svg Топ
Chess blt45.svg Ловац
Chess nlt45.svg Скакач
Chess plt45.svg Пешак

Сваки играч почиње игру са 16 фигура. Фигуре су: краљ, краљица (или дама), топ (или кула) — 2 комада, скакач (или коњ) — 2 комада, ловац (или лауфер) (2 комада), пешак (или пион) — 8 комада. Један играч игра белим, а други црним фигурама, наизменично померајући своје фигуре, при чему бели има предност првог потеза.

Циљ игре је довести противника у шах-мат (шах-мат значи мртав краљ) ситуацију.

Шах-мат је ситуација када је краљ нападнут и не постоји начин да се заштити од напада или да се помери на ненападнуто поље. У случају шах-мата (краће мат), партија се завршава, а победник је играч који је матирао супарника. Осим мата, кад је победник познат, партија може да резултује и ремијем или пат позицијом - тада је резултат нерешен.

Пат је ситуација када је један од играча на потезу, али не може да помери ни једну своју фигуру.

Реми је ситуација када ниједан играч не може дати мат другом играчу, углавном услед недостатка фигура или када оба играча процене да не могу надиграти свог противника, тада договорно закључују реми, и то се записује ½:½, тј. поен се дели.

Некада је постојало правило да се у случају пата или ремија рачуна да су оба играча изгубила, или се играло све док неко не би победио, међутим пошто је то могло драстично да се одужи, да би убрзали одигравање турнира, FIDE (фр. Fédération Internationale des Échecs - Међународна шаховска федерација) је донела данашње правило о подели поена.

Шаховска нотација[уреди]

Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.

Праћење потеза које је обавезно приликом свих такмичења.

Постоје неколико врста нотација: алгебарска, описна (примјењује се код англосаксонских земаља), Форсајтова, Удеманов кодекс итд.

У алгебарској нотацији, која се највише користи, прво се бележи знак фигуре и поље са којег се полази (краљ — К, дама — Д, топ — Т, ловац — Л, скакач — С, док се пешак не обележава почетним знаком фигуре); а потом се дода цртица и линија (од а до х) и ред (од 1 до 8) поља на које фигура ступа. Ако потез садржи узимање противничке фигуре, онда уместо цртице стављају се две тачке. Ако се потезом даје „шах“, онда се ставља на крају знак +. Мала рокада се означава овако: 0-0. Велика рокада се означава овако. 0-0-0. Кад се покреће пешак, напред се не ставља његов знак.

Као чест пример употребе нотације узима се кратка партија с темом Легаловог мата:

1. е2-е4 е7-е5 2. Лф1-ц4 д7-д6 3. Сг1-ф3 х7-х6 4. Сб1-ц3 Лц8-г4? (знаком питања се означава слаб потез, а узвичником одличан) 5. Сф3:е5! Лг4:д1? 6. Лц4:ф7+ Ке8-е7 7. Сц3-д5 мат.

Постоји и кратка алгебарска нотација, која је далеко чешће у употреби у турнирској пракси од дуге алгебарске нотације. По њој би се наведена партија записала овако:

1. е4 е5 2. Лц4 д6 3. Сф3 х6 4. Сц3 Лг4? 5. С:е5! Л:д1? 6. Л:ф7+ Ке7 7. Сд5# (мат се означава тарабицом). Потези који означавају узимање у краткој нотацији означавају се двотачком (:), међутим, то није неопходно пошто се подразумева.

Ако две фигуре могу одиграти на исто поље, у краткој нотацији потез се означава овако:

  1. Ако су обе фигуре на истом реду:
    • почетним словом фигуре
    • линијом на којој се налази
    • пољем на које се поставља.
  2. Ако су обе фигуре на истој линији:
    • почетним словом фигуре
    • бројем реда на којем се фигура налази
    • пољем на које долази.
  3. Ако су фигуре на различитим редовима и линијама, користи се метода 1.


Пример за 1.
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Топови белог налазе се на пољима а1 и х1; Tab1 - топ који се налазио на пољу а1 помера се на б-линију; или, Тхб1 - топ који се налазио на пољу х1 помера се на б-линију.
Пример за 2.
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Топови белог налазе се на пољима а1 и а8; Т1а2 - топ који се налазио пољу a1 помера се на други ред; или, Т8а2 - топ који се налазио на пољу a8 помера се на други ред.
Пример за 3.
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Скакачи белог налазе се на пољима д2 и г1; Сгф3 - скакач који се налазио на пољу г1 помера се на поље ф3; или, Сдф3 - скакач који се налазио на пољу д2 помера се на поље ф3.

Ако два пешака могу узети исту противничку фигуру или пешака, пешак који вуче бележи се:

  • словом линије на којој се налази
  • знаком :
  • ознаком поља на које ступа


Пример за узимање
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Бели пешаци налазе се на пољима е4 и ц4, црни топ на пољу д5. Ако пешак са e4 узима топа, бележи се е:д5, а уколико пешак са ц4 узима топа, бележи се ц:д5.
Пример за промоцију
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
У случају промоције пешака бележи се потез пешаком, а одмах следи почетно слово фигуре која се поставља на таблу. Примери: а8Д, х8С, д8Л, ф1Т.

У Србији, шаховски потези се могу бележити ћирилицом или латиницом. Судијска комисија Шаховског савеза Централне Србије препоручује употребу ћирилице.

Шаховска такмичења[уреди]

Шаховска такмичења могу се поделити на турнире, мечеве и тимска такмичења. О било каквом такмичењу да се ради, за победу се добија 1 поен, за реми ½ поена, док се за изгубљену партију не добијају поени (ретко када организатори шаховских такмичења одступају од овог правила).

Шаховски турнири[уреди]

Шаховски турнири организују по кружном систему (Сонеборн-Бергер - често се називају само Бергер), затим по швајцарском, шевениншком и нокаут систему.

Кружни систем (Бергер)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бергеров систем

Бергер-турнири обично су затвореног типа (играчи који учествују, долазе по позиву организатора). Кад је реч о кружном систему (Сонеборн-Бергер), игра се по правилу „свако са сваким“. Минималнан број играча је три, а може се организовати да се игра једнокружно (свако са сваким по једну партију), двокружно (свако са сваким по две партије - једну белим фигурама, другу црним) итд. Уколико је за турнир пријављен непаран број играча, у сваком колу један играч је слободан (нема противника) и не добија поене. Победник турнира је играч који сакупи највећи број поена. Уколико више такмичара оствари једнак број поена, успешнији је онај играч чији је већи збир поена са такмичарима из горње половине коначне турнирске табеле. Овај систем носи име по поборницима идеје, енглеском шахисти Виљему Сонеборну и аустријском теоретичару шаховске завршнице Јохану Бергеру.

(види Бергерове таблице)

Швајцарски систем[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Швајцарски систем

Турнири који се играју по швајцарском систему обично су отворени турнири (свако може да се пријави за турнир) и за учешће обично се плаћа уписнина. Најчешће, ово су масовни турнири, са великим бројем учесника и после II светског рата постали веома су популарни у читавом свету, тако да су донели огромну корист у популаризацији шаха. Творац овог система је Швајцарац др Ј. Милер.

Пошто је број учесника турнира превелик да би играо свако са сваким као код турнира који се играју по Бергер-систему, пре сваког кола прибегава се циљаном паровању. На пример, пре него што се потпуно заврше све партије првог кола, још увек се не зна ко ће са ким играти чак ни у следећем, другом колу. То готово да искључује могућност „домаћих“ припрема, и самим тим, смањује се број евентуалних ремија.

За швајцарски систем, карактеристична су три правила:

  1. ниједан играч не може играти са истим противником два пута;
  2. у сваком колу, играчи за противнике имају такмичаре који су им што ближе по броју поена на табели;
  3. после сваког кола играчи морају имати што изједначенији број партија које су одиграли са белим, и са црним фигурама.

Слично као и код турнира по Бергер-систему, уколико је број учесника непаран, један такмичар у сваком колу је слободан пошто нема противника, с том разликом да слободан играч у швајцарском систему добија поен. Према правилима, слободан је онај играч који је у претходном колу био последњи на турнирској табели. Додатно, играч не може бити слободан више од једанпут.

Систем се може применити при било ком броју учесника и кола, за било коју активност (мада се најчешће користи у шаху) у којој се појављују три резултата - победа, нерешено (реми) и пораз. Можда једини недостатак швајцарског система је чињеница да последња кола носе изразито већу тежину од првих, односно важнија су за коначан пласман играча. Ако такмичар започне турнир победама, у наредним колима сусреће се са све јачом опозицијом (захваљујући правилу 2.), па га је касније лакше достићи играч који је започео поразима.

Победник турнира је онај учесник који сакупи највећи број поена. Уколико у коначном пласману више учесника остваре једнак број поена, тада се успешнијим сматра играч који је бољи успех остварио по Бухолц-коефицијенту. Бухолц-коефицијент је у ствари збир поена свих противника неког играча.

У Србији, поготово су популарни тзв. „викенд-турнири“ који се организују по швајцарском систему. На „викенд-турнирима“, обично се у петак играју два кола, у суботу четири, а у недељу када се турнир завршава, последња три кола.

По швајцарском систему игра се и на Шаховским олимпијадама, које FIDE организује сваке 2 године.

Шевениншки систем[уреди]

Шевениншки систем (негде Схевенинген систем) предвиђен је за екипна такмичења, где сваки играч једног тима за противнике има све играче супарничког тима.

Нокаут систем[уреди]

Куп-систем, у ком се у другом колу сусрећу победници из првог кола, у трећем колу сусрећу се победници из другог кола, итд., све док се не дође до финала у ком играју једина два такмичара која су до тог момента победила све своје супарнике. Онај противник који победи у финалу, постаје победник турнира.

Мечеви[уреди]

Шаховски меч организује се између два противника. Како би оба противника била равноправна (нпр. да имају исти број кола са белим и црним фигурама), најчешће се мечеви организују тако да имају паран број кола. Уколико то није случај, ради се о хендикеп-мечевима. Победник шаховског меча је играч који на крају оствари већи број поена (односно победа).

Екипна такмичења[уреди]

Играју тимови, један тим против другог, тако што се играчи распоређују по таблама. Обично се за прву таблу узимају најјачи играчи тима. Сваки тим има свог капитена. Капитен екипе не мора истовремено бити играч за таблом, може бити и неко треће лице. Код екипних првенствених сусрета, када екипе у сваком колу путују, беле фигуре на првој табли има домаћа екипа.

Екипна такмичења могу бити лигашка (на локалном или националном нивоу), или су у питању шаховски двобоји репрезентација.

Остала такмичења[уреди]

Симултанке[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Симултанка

Постоје 3 облика симултанке:

  1. Један играч игра против више играча тако што се креће од табле до табле у сваки пут повуче по потез. Обично се игра на 20-30 табли, но било је покушаја да се игра на рекордном броју табли.
  2. Један играч игра против више играча на већем броју табли, при чему нови играчи седају на табле оних који су поражени.
  3. Алтернативна симултанка, у којој два играча играју с више противника тако што наизменично вуку потезе.

Хендикеп-мечеви[уреди]

Хендикеп-мечеви су шаховска такмичења егзибиционог типа (по својој природи, нису по FIDE шаховским правилима), односно мечеви у којима један противник има неку предност над другим (нпр. стално беле фигуре, или више времена за размишљање, или фигуру више итд).

Највећи хендикеп-меч у историји који је икада организован је Каспаров против света. Меч се играо 1999. године на интернету. С једне стране играо је Гари Каспаров, са друге читав свет, док се о потезу „света“ одлучивало се гласањем по принципу просте већине - потез који би добио највише гласова биран је као потез „света“. То је у ствари био дописни меч, свака страна имала је на располагању максимално 24 часа за наредни потез. Упркос чињеници да је „свет“ избацио оштру теоријску новост још у 10. потезу, Каспаров је победио у 62. потезу.

Шах „на слепо“ може бити посебан вид хендикеп-меча, ако само један играч игра „на слепо“.

Шах „на слепо“[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Шах на слепо

Шаховска партија у којој бар један играч игра тако што нема могућност да види шаховску таблу, или нема контакта са шаховским фигурама. Посебан облик шаха „на слепо“ је симултанка „на слепо“, где један играч, без могућности да види шаховске табле игра против већег броја супарника (који виде своју таблу и фигуре) истовремено. Светски рекорд у оваквом виду шаха остварио је у Сан Франциску 1960. године Џорџ Колтановски, одигравши 56 партија „на слепо“ по темпу 10 секунди за потез. Симултанка је трајала 9 сати, а резултат је био 50 победа и 6 пораза у корист Колтановског.

Шаховске титуле[уреди]

Финалну реч код додељивања шаховских титула има Квалификациона комисија FIDE.

Титуле у мушкој конкуренцији[уреди]

Додељује их Комисија за титуле и рејтинге FIDE.

  • (GM) Велемајстор
  • (IM) Међународни мајстор (поп. интермајстор)
  • (FM) ФИДЕ мајстор (поп. мајстор)
  • (CM) Мајсторски кандидат (поп. кандидат)

Титуле у женској конкуренцији[уреди]

Додељује их Комисија за титуле и рејтинге FIDE.

  • (WGM) Женски велемајстор
  • (WIM) Женски међународни мајстор (поп. интермајстор)
  • (WFM) ФИДЕ мајстор (поп. мајстор)
  • (WCM) Мајсторски кандидат (поп. кандидат)

Почасне титуле[уреди]

Додељује их Комисија за титуле и рејтинге FIDE.

Остале титуле[уреди]

Поред набројаних стандардних шаховских титула, FIDE додељује и титуле за шаховску композицију (компоновање и решавање проблема и студија). Ове титуле додељује Стална комисија FIDE за шаховску композицију. Титуле за дописни шах додељује ICCF (ен. International Correspondence Chess Federation - Међународна федерација за дописни шах).

Листе[уреди]

Светски шампиони у мушкој категорији[уреди]

„Незванични“ али широко признати шампиони (пре-шампионско доба)[уреди]

Званични шампиони[уреди]

„Незванични“ али широко признати светски шампиони[уреди]

ФИДЕ светски шампиони након Гарија Каспарова[уреди]

Светске шампионке[уреди]

Остали познати шахисти[уреди]

Тренутно најбољи играчи света[уреди]

Најбољих 10 играча према рејтинг листи ФИДЕ, 1. април 2008.) су:

Играч Год. рођења Држава Рејтинг
1. Вишванатан Ананд 1969 Застава Индије Индија 2803
2. Владимир Крамник 1975 Застава Русије Русија 2788
3. Александар Морозевич 1977 Застава Русије Русија 2774
4. Веселин Топалов 1975 Застава Бугарске Бугарска 2767
5. Магнус Карлсен 1990 Застава Норвешке Норвешка 2765
6. Левон Ароњан 1982 Застава Јерменије Јерменија 2763
7. Шахријар Мамедаров 1985 Застава Азербејџана Азербејџан 2752
8. Тејмур Раџабов 1987 Застава Азербејџана Азербејџан 2751
9. Петар Свидлер 1976 Застава Русије Русија 2746
10. Петар Леко 1979 Застава Мађарске Мађарска 2741
Гари Каспаров се повукао из професионалног шаха и зато више није на рејтинг листи.

Тренутно најбољи играчи Србије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских велемајстора

Најбољих 10 српских играча према рејтинг листи ФИДЕ (од 1. априла 2008.) су:

Играч Год. рођења Рејтинг
1. Иван Иванишевић 1977 2649
2. Драган Шолак 1980 2630
3. Александар Ковачевић 1974 2616
4. Бранко Дамљановић 1961 2595
5. Никола Седлак 1983 2582
6. Милош Перуновић 1984 2579
7. Игор Миладиновић 1974 2579
8. Михајло Стојановић 1977 2561
9. Роберт Маркуш 1983 2557
10. Бојан Вучковић 1980 2556

Тренутно најјачи играч из Србије, Иван Иванишевић, налази се на 72. месту у свету према рејтинг листи ФИДЕ од 1. априла 2008. године. Велемајстор Драган Шолак налази се на 94. месту, и то су једина два велемајстора из Србије међу 100 најбољих играча света.

Шаховски програми[уреди]

  • ЈакшаХ, Србија \ Република Српска је први српски шаховски програм. Кориснички интерфејс као и документација су написани и на српском и на енглеском језику, пројектна документација је писана на српском, а интересанто је да је комплетан изворни код у потпуности написан на ћирилици.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :