ТП каблови
Упредање парова (енгл. Twisted pair) је начин каблирања код којег се парице засебних проводника упреда у један а сврха тога је избегавање електромагнетних сметњи из спољашњих извора. Овакав начин каблирања изумео је Александер Грејам Бел.
Дефиниција[уреди | уреди извор]
Током преноса, два проводника имају једнаке али супротне сигнале које одредиште детектује као разлику та два сигнала. Ово је познато као диференцијал преносног мода. Спољашњи извори сметњи делују на оба проводника подједнако тако да на крају, гледајући разлику та два проводника, немамо никаквих промена.
Проблем настаје када утицај спољашњих сметњи више делују на један проводник него на други и тада одредишна разлика између њих није иста као на извору сигнала. Ово се најчешће јавља у телекомуникационим кабловима који су један до другог на већим дужинама. Један пар може изазвати преслушавање(енг. цроссталк) у другом целом дужином каблова ако су близу један другом. Због тога се парице упредају.
Степен упредања обично се мери у броју обрта по једном метру, мада то не мора да буде увек тако. Степен упредања чини једну од спецификација за дату врсту кабла. Уколико парице са истим степеном упредања стоје једна до друге такође може доћи до преслушавања између њих. У том случају свака од парица мора имати различит степен упредања да би диференцијал на одредишту остао непромењен .[1]
Историја[уреди | уреди извор]
У најранијим телефонским линијама прво су коришћени једноставни – једножични каблови и повратна кола. Од осамдесетих година 19 века све више градова је имало електричне трамваје а самим тим и више каблова са високим напоном који су били највећи извор сметњи на телефонску линију у тадашње време. Инжењери су на све начине покушавали да неутралишу утицаје електромагнетних сметњи а једна од метода је била и транспозиција жица(енг. wире транспоситион).
Главни принцип овог решења је било промена позиције жица на сваким стубовима. На овај начин обе жице ће добити слично електромагнетно зрачење од напонског кабла. Слободно се може рећи да је ово решење претеча упредању парица. Овакав принцип се и данас може видети у неким руралним подручјима.
Кабл са упреденим парицама изумео је Александар Грејем Бел 1881. године. Након тога је све више телефонских линија бивало замењено оваквим принципом каблирања.[2]
Заштита у кабловима[уреди | уреди извор]
Каблови са упредним парицама најчешће имају додатни омотач (штит) који има улогу да спречи утицај јаких електромагнетних зрачења. Омотач око кабла је заправо проводник који елктрицитет, који је настао приликом елктромагнетних сметњи, споводи до уземљења. Омотач може бити у виду фолије која је обавијена око парица, скупа парица или целог кабла.
ИСО/ИЕЦ 11801:2002 (Аннеx Е) покушава да направи међународни стандард за ознаке каблова са додатном заштитом од сметњи помоћу три слова. У – за незаштићене, С – за кабл код којег су заштићене сваке парице појединачно и Ф – за кабл са омотачем од фолије.
СТП(У/УТП) је врста ТП код којег је свака инвидуална парица или скуп више њих обавијен фолијом (тзв. екран) као омотач да би се спречили спољашњи елктромагнетни утицаји или ефекат преслушавања код суседних парица. За разлику од ове врсте, обичан УТП кабл нема никакву додатну заштиту па се у ситуцији, где каблови пролазе поред јаких електромагнетних зрачења, користи СТП кабл. Због свог омотача руковање са СТП каблом је отежано.[3]
ТП кабл без омотача (УТП)[уреди | уреди извор]
УТП (Унсхиелдед тwистед паир) је врста тп кабла који се састоји од упредених парица без додатног омотача око њих. Највећу примену имају у Етернет мрежама и телефонским системима. За потребе телефоније се најчешће користи УТП са 25 парица у складу са 25-паир цолор цоде стандарду који је развијен од стране АТ&Т Цорпоратион. У случају када се се ради о отвореним-спољашњим кабловима телефонске линије, користи се кабл са стотинама или хиљадама парица које су подељене у више мањих али идентичних снопова. Сваки сноп се састоји од парица које имају различит степен упредања. Парови који имају исти степен упредања може да искуси неки степен преслушавања (енг цроссталк).[4]
УТП кабл се такође доста користи у рачунарским мрежама. Модерни Етернет, најчешће коришћени мрежни стандард, користи овај тип кабла. Овај тип кабла најчешће је коришћен на кратким и средњим растојањима у мрежи, разлог томе је зато што су доста повољнији од оптичких каблова. УТП кабл такође проналази примену и у видео камерама, пре свега у сигурносним камерама које имају конектор намењен овој врсти кабла.
СТП - ФТП[уреди | уреди извор]
ФТП кабл штити податке који пролазе кроз њега од електромагнетног зрачења из спољашње средине као и од емитовања електромагнетног зрачења које се индукује током преноса. Због ових особина овај тип кабла се најчешће користи у ситуацијама кад је веома битна сигурност података. За реализацију заштите у ФТП каблу користе се алуминијумска фолија дебљине 25 микрона која се обавија око парица. Фолија има за циљ да индуковано електромагнетно зрачење споведе до уземљења. Оваква метода обезбеђује заштиту од зрачења до 600 МхХз фреквенције. Сличну заштиту имају и СТП каблови у којима се алуминијумска фолија обмотава око појединачних парица а затим и око целог кабла. Због оволике заштите, СТП каблови се сматрају најотпорнијим на електромагнетно зрачење али су уједно и гломазнији а самим тим тежи за руковање, не треба занемарити ни цену која је знатно већа од ФТП. У пракси се најчешће користе ФТП каблови управо због свог односа цена/квалитет, док се СТП каблови користе у ситуацијама где је заштита од јаких електромагнетних зрачења преко потребна.[5]
Конектори[уреди | уреди извор]
Стандардни конектор за УТП кабл има ознаку РЈ-45 и најчешће се користи у рачунарским мрежама док за телефонску линију најкоришћенији је РЈ-11 конектор. Да би се конектор успешно намонтирао на кабл, потребна су нам кримп клешта као и знање о правилном распореду жица у конектору.
Категорије УТП кабла[уреди | уреди извор]
Категоризација на основу ЕИА/ТИА-568 стандарду.
| Категорија | Одлике |
|---|---|
| Ниво 1 | Омогућава пренос говора и факс порука |
| Ниво 2 | Омогућава пренос података до 4Мбпс |
| Категорија 3 | Омогућава пренос података до 10Мбпс |
| Категорија 4 | Омогућава пренос података до 20 Мбпс |
| Категорија 5 | Омогућава преднос података до 100 Мбпс |
| Категорија 5е | Омогућава пренос података до 1Гбпс до 550м раздаљине |
| Категорија 6 | Омогућава пренос података до 1Гбпс до 700м раздаљине |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „"Цроссталк депенденце он нумбер оф турнс/инцх фор тwистед паир версионс оф тхе енд-цап умбилицал цабле"” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 09. 2015. г. Приступљено 15. 05. 2015.
- ^ УС 244426, Белл, Алеxандер Грахам, "Телепхоне-цирцуит", иссуед 1881.
- ^ Анитецх Сyстемс МП 4000 Мануал
- ^ Нетwоркс: Десигн анд Манагемент
- ^ „ОПТИМА ОСН-Каблови”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2017. г. Приступљено 15. 05. 2015.
