Тежак проблем свести

С Википедије, слободне енциклопедије

У филозофији ума, тежак проблем свести је да се објасни зашто и како људи и други организми имају својство свести или субјективна искуства.[1][2] У супротности је са „лаким проблемима“ објашњавања зашто и како физички системи дају (здравом) људском бићу способност да дискриминише, интегрише информације и обавља функције понашања као што су гледање, слушање, говор (укључујући генерисање исказа који изгледа да се односи на лично понашање или уверење), и тако даље.[1] Лаки проблеми су подложни функционалном објашњењу — тј. објашњењима која су механичка или бихејвиорална — с обзиром да се сваки физички систем може објаснити (барем у принципу) искључиво позивањем на „структуру и динамику“ који су у основи овог феномена.[3][4][1]

Заговорници тешког проблема тврде да се он категорички разликује од лаких проблема, јер никакво механичко или бихејвиорално објашњење не може објаснити карактер искуства, чак ни у принципу. Чак и након што се све релевантне функционалне чињенице разјасне, тврде они, и даље остаје питање: „зашто је обављање ових функција праћено искуством?“[1] Да би поткрепили своју тезу, заговорници тешког проблема се често користе разне филозофске мисаоне експерименте, који укључују филозофске зомбије (који су, како тврде, замисливи) или инвертовану свестност, или тврдњу о неизрецивости доживљаја боја, или тврдњу о непознавању страних стања свести, као што је искуство слепог миша.

Чалмерс на бини за догађај године Алана Туринга на Универзитету Де Ла Сал, Манила, 27. март 2012.

Термине „тешки проблем” и „лаки проблеми” сковао је филозоф Дејвид Чалмерс у говору 1994. одржаном на конференцији Наука о свести одржаној у Тусону, Аризона.[5] Следеће године, главне теме Чалмерсовог говора објављене су у часопису Тхе Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес.[3] Публикација је привукла значајну пажњу истраживача свести и постала је предмет посебног тома часописа,[6][7] који је касније објављен у виду књиге.[8] Године 1996, Чалмерс је објавио Свесни ум, обимну књигу о тешком проблему, у којој је разрадио своје кључне аргументе и одговорио на контрааргументе. Његово коришћење речи лако је „шаљив“ термин.[9] Како каже когнитивни психолог Стивен Пинкер, они су лаки као одлазак на Марс или излечење рака. „То јест, научници мање-више знају шта да траже, и са довољно мозга и финансирања, вероватно би то могли да разјасне у овом веку.“[10]

Спорно је постојање тешког проблема. То су прихватили неки филозофи ума као што су Џозеф Левин,[11] Колин Макгин,[12] и Нед Блок[13] и когнитивни неуронаучници као што су Франциско Варела,[14] Ђулио Тонони,[15][16] и Кристоф Кох.[15][16] С друге стране, његово постојање поричу други филозофи ума, као што су Даниел Денет,[17] Масимо Пиглиучи,[18] Томас Мецингер, Патрициа Черчланд,[19] и Кит Франкиш,[20] и когнитивни неуронаучници као што су као Станислас Дихин,[21] Бернард Барс,[22] Анил Сет,[23] и Антонио Дамасио.[24] Клинички неуролог и скептик Стивен Новела је то одбацио као „тешки не-проблем”.[25] Према истраживању ПхилПаперс-а из 2020. године, већина (62,42%) испитаних филозофа рекла је да верује да је тежак проблем прави проблем, док је 29,72% рекло да не постоји.[26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Цхалмерс, Давид (1995). „Фацинг уп то тхе проблем оф цонсциоуснесс”. Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 2 (3): 200—219. 
  2. ^ Харнад, Стеван (1995). „Wхy анд хоw wе аре нот зомбиес”. Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 1: 164—167.  Сее алсо Харнад, Стеван (април 2000). „Хоw/wхy тхе минд–бодy проблем ис хард”. Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 7 (4): 54—61. 
  3. ^ а б Цхалмерс, Давид (1995). „Фацинг уп то тхе проблем оф цонсциоуснесс” (ПДФ). Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 2 (3): 200—219. 
  4. ^ Сее Цоонеy'с фореwорд то тхе репринт оф Цхалмерс' папер: Бриан Цоонеy, ур. (1999). „Цхаптер 27: Фацинг уп то тхе проблем оф цонсциоуснесс”. Тхе плаце оф минд. Ценгаге Леарнинг. стр. 382 фф. ИСБН 978-0534528256. 
  5. ^ Проблем оф Цонсциоуснесс (Тусцан 1994)
  6. ^ ЈЦС вол. 4, пп. 3-46, 1997
  7. ^ Цхалмерс, Давид (1997). „Мовинг форwард он тхе проблем оф цонсциоуснесс”. Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 4 (1): 3—46. 
  8. ^ Схеар, Јонатхан (1997). Еxплаининг Цонсциоуснесс: Тхе Хард Проблем. МИТ Пресс. ИСБН 978-0262692212. 
  9. ^ „Еписоде 83, Тхе Давид Цхалмерс Интервиеw (Парт I - Цонсциоуснесс)”. Тхе Панпсyцаст Пхилосопхy Подцаст (на језику: енглески). 19. 7. 2020. Приступљено 2020-09-05. 
  10. ^ Пинкер, Стевен (29. 1. 2007). „Тхе Браин: Тхе Мyстерy оф Цонсциоуснесс”. Тиме. Приступљено 19. 12. 2018. 
  11. ^ Левине, Јосепх (2009-01-15). „Тхе Еxпланаторy Гап”. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Пхилосопхy оф Минд: 281—291. ИСБН 978-0199262618. дои:10.1093/оxфордхб/9780199262618.003.0017. 
  12. ^ МцГинн, Цолин (20. 2. 2012). „Алл мацхине анд но гхост?”. Неw Статесман. Приступљено 27. 3. 2012. 
  13. ^ Блоцк, Нед (2002). „Тхе Хардер Проблем оф Цонсциоуснесс”. Тхе Јоурнал оф Пхилосопхy. 99 (8): 391—425. ЈСТОР 3655621. С2ЦИД 111383062. дои:10.2307/3655621. 
  14. ^ Варела, Ф.Ј. (1. 4. 1996). „Неуропхеноменологy: а метходологицал ремедy фор тхе хард проблем”. Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 3 (4): 330—349. 
  15. ^ а б Тонони, Гиулио; Болy, Мелание; Массимини, Марцелло; Коцх, Цхристоф (јул 2016). „Интегратед информатион тхеорy: фром цонсциоуснесс то итс пхyсицал субстрате”. Натуре Ревиеwс Неуросциенце. 17 (7): 450—461. ПМИД 27225071. С2ЦИД 21347087. дои:10.1038/нрн.2016.44. 
  16. ^ а б Тонони, Гиулио; Коцх, Цхристоф (март 2015). „Цонсциоуснесс: хере, тхере анд еверywхере?”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 370 (1668): 20140167. ПМЦ 4387509 Слободан приступ. ПМИД 25823865. дои:10.1098/рстб.2014.0167. 
  17. ^ Деннетт, Даниел C. (2013). „Тхе тунед децк”. Интуитион пумпс анд отхер тоолс фор тхинкинг. W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 310 фф. ИСБН 978-0393240689.  анд алсо "Цомментарy он Цхалмерс": Деннетт, Даниел C. (1996). „Фацинг бацкwардс он тхе проблем оф цонсциоуснесс”. Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 3 (1): 4—6. 
  18. ^ Массимо Пиглиуцци (2013). „Wхат хард проблем?” (ПДФ). Пхилосопхy Ноw (99). 
  19. ^ Цхурцхланд, Патрициа (1996). „Тхе Хорнсwоггле Проблем” (ПДФ). Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 3 (5–6): 402—408. Приступљено 10. 1. 2021. 
  20. ^ Франкисх, Кеитх (2016). „Иллусионисм ас а Тхеорy оф Цонсциоуснесс” (ПДФ). Јоурнал оф Цонсциоуснесс Студиес. 23 (11–12): 11—39. Приступљено 20. 12. 2018. 
  21. ^ Дехаене, Станислас (2014). Цонсциоуснесс анд тхе браин: деципхеринг хоw тхе браин цодес оур тхоугхтс. Викинг Адулт. стр. 259–266. ИСБН 978-0670025435. 
  22. ^ Еделман, Гералд; Галлy, Јосепх; Баарс, Бернард (2011). „Биологy оф Цонсциоуснесс”. Фронтиерс ин Псyцхологy. 2 (4): 4. ПМЦ 3111444 Слободан приступ. ПМИД 21713129. дои:10.3389/фпсyг.2011.00004 Слободан приступ. 
  23. ^ Сетх, Анил (новембар 2016). „Тхе реал проблем”. Аеон. Приступљено 22. 4. 2018. 
  24. ^ Сеан Царролл (29. 4. 2019). „Сеан Царролл'с Миндсцапе”. Препостероусуниверсе.цом (Подкест). Сеан Царролл. Корисна информација се налази на: 1:04.46. „И’м јуст саyинг тхат тхе идеа оф а хард проблем тхат yоу цаннот транспосе, I тхинк ис wронг.” 
  25. ^ „Псyцхологицал Сцалес. Тхе Хард Проблем оф Цонсциоуснесс.”. арабпсyцхологy.цом. Приступљено 2023-10-29. 
  26. ^ „ПхилПаперс Сурвеy 2020”. сурвеy2020.пхилпеопле.орг. Приступљено 2022-05-26. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Težak_problem_svesti&oldid=27536214”