Težak problem svesti

С Википедије, слободне енциклопедије

U filozofiji uma, težak problem svesti je da se objasni zašto i kako ljudi i drugi organizmi imaju svojstvo svesti ili subjektivna iskustva.[1][2] U suprotnosti je sa „lakim problemima“ objašnjavanja zašto i kako fizički sistemi daju (zdravom) ljudskom biću sposobnost da diskriminiše, integriše informacije i obavlja funkcije ponašanja kao što su gledanje, slušanje, govor (uključujući generisanje iskaza koji izgleda da se odnosi na lično ponašanje ili uverenje), i tako dalje.[1] Laki problemi su podložni funkcionalnom objašnjenju — tj. objašnjenjima koja su mehanička ili bihejvioralna — s obzirom da se svaki fizički sistem može objasniti (barem u principu) isključivo pozivanjem na „strukturu i dinamiku“ koji su u osnovi ovog fenomena.[3][4][1]

Zagovornici teškog problema tvrde da se on kategorički razlikuje od lakih problema, jer nikakvo mehaničko ili bihejvioralno objašnjenje ne može objasniti karakter iskustva, čak ni u principu. Čak i nakon što se sve relevantne funkcionalne činjenice razjasne, tvrde oni, i dalje ostaje pitanje: „zašto je obavljanje ovih funkcija praćeno iskustvom?“[1] Da bi potkrepili svoju tezu, zagovornici teškog problema se često koriste razne filozofske misaone eksperimente, koji uključuju filozofske zombije (koji su, kako tvrde, zamislivi) ili invertovanu svestnost, ili tvrdnju o neizrecivosti doživljaja boja, ili tvrdnju o nepoznavanju stranih stanja svesti, kao što je iskustvo slepog miša.

Čalmers na bini za događaj godine Alana Turinga na Univerzitetu De La Sal, Manila, 27. mart 2012.

Termine „teški problem” i „laki problemi” skovao je filozof Dejvid Čalmers u govoru 1994. održanom na konferenciji Nauka o svesti održanoj u Tusonu, Arizona.[5] Sledeće godine, glavne teme Čalmersovog govora objavljene su u časopisu The Journal of Consciousness Studies.[3] Publikacija je privukla značajnu pažnju istraživača svesti i postala je predmet posebnog toma časopisa,[6][7] koji je kasnije objavljen u vidu knjige.[8] Godine 1996, Čalmers je objavio Svesni um, obimnu knjigu o teškom problemu, u kojoj je razradio svoje ključne argumente i odgovorio na kontraargumente. Njegovo korišćenje reči lako je „šaljiv“ termin.[9] Kako kaže kognitivni psiholog Stiven Pinker, oni su laki kao odlazak na Mars ili izlečenje raka. „To jest, naučnici manje-više znaju šta da traže, i sa dovoljno mozga i finansiranja, verovatno bi to mogli da razjasne u ovom veku.“[10]

Sporno je postojanje teškog problema. To su prihvatili neki filozofi uma kao što su Džozef Levin,[11] Kolin Makgin,[12] i Ned Blok[13] i kognitivni neuronaučnici kao što su Francisko Varela,[14] Đulio Tononi,[15][16] i Kristof Koh.[15][16] S druge strane, njegovo postojanje poriču drugi filozofi uma, kao što su Daniel Denet,[17] Masimo Pigliuči,[18] Tomas Mecinger, Patricia Čerčland,[19] i Kit Frankiš,[20] i kognitivni neuronaučnici kao što su kao Stanislas Dihin,[21] Bernard Bars,[22] Anil Set,[23] i Antonio Damasio.[24] Klinički neurolog i skeptik Stiven Novela je to odbacio kao „teški ne-problem”.[25] Prema istraživanju PhilPapers-a iz 2020. godine, većina (62,42%) ispitanih filozofa rekla je da veruje da je težak problem pravi problem, dok je 29,72% reklo da ne postoji.[26]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Chalmers, David (1995). „Facing up to the problem of consciousness”. Journal of Consciousness Studies. 2 (3): 200—219. 
  2. ^ Harnad, Stevan (1995). „Why and how we are not zombies”. Journal of Consciousness Studies. 1: 164—167.  See also Harnad, Stevan (април 2000). „How/why the mind–body problem is hard”. Journal of Consciousness Studies. 7 (4): 54—61. 
  3. ^ а б Chalmers, David (1995). „Facing up to the problem of consciousness” (PDF). Journal of Consciousness Studies. 2 (3): 200—219. 
  4. ^ See Cooney's foreword to the reprint of Chalmers' paper: Brian Cooney, ур. (1999). „Chapter 27: Facing up to the problem of consciousness”. The place of mind. Cengage Learning. стр. 382 ff. ISBN 978-0534528256. 
  5. ^ Problem of Consciousness (Tuscan 1994)
  6. ^ JCS vol. 4, pp. 3-46, 1997
  7. ^ Chalmers, David (1997). „Moving forward on the problem of consciousness”. Journal of Consciousness Studies. 4 (1): 3—46. 
  8. ^ Shear, Jonathan (1997). Explaining Consciousness: The Hard Problem. MIT Press. ISBN 978-0262692212. 
  9. ^ „Episode 83, The David Chalmers Interview (Part I - Consciousness)”. The Panpsycast Philosophy Podcast (на језику: енглески). 19. 7. 2020. Приступљено 2020-09-05. 
  10. ^ Pinker, Steven (29. 1. 2007). „The Brain: The Mystery of Consciousness”. Time. Приступљено 19. 12. 2018. 
  11. ^ Levine, Joseph (2009-01-15). „The Explanatory Gap”. The Oxford Handbook of Philosophy of Mind: 281—291. ISBN 978-0199262618. doi:10.1093/oxfordhb/9780199262618.003.0017. 
  12. ^ McGinn, Colin (20. 2. 2012). „All machine and no ghost?”. New Statesman. Приступљено 27. 3. 2012. 
  13. ^ Block, Ned (2002). „The Harder Problem of Consciousness”. The Journal of Philosophy. 99 (8): 391—425. JSTOR 3655621. S2CID 111383062. doi:10.2307/3655621. 
  14. ^ Varela, F.J. (1. 4. 1996). „Neurophenomenology: a methodological remedy for the hard problem”. Journal of Consciousness Studies. 3 (4): 330—349. 
  15. ^ а б Tononi, Giulio; Boly, Melanie; Massimini, Marcello; Koch, Christof (јул 2016). „Integrated information theory: from consciousness to its physical substrate”. Nature Reviews Neuroscience. 17 (7): 450—461. PMID 27225071. S2CID 21347087. doi:10.1038/nrn.2016.44. 
  16. ^ а б Tononi, Giulio; Koch, Christof (март 2015). „Consciousness: here, there and everywhere?”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 370 (1668): 20140167. PMC 4387509 Слободан приступ. PMID 25823865. doi:10.1098/rstb.2014.0167. 
  17. ^ Dennett, Daniel C. (2013). „The tuned deck”. Intuition pumps and other tools for thinking. W. W. Norton & Company. стр. 310 ff. ISBN 978-0393240689.  and also "Commentary on Chalmers": Dennett, Daniel C. (1996). „Facing backwards on the problem of consciousness”. Journal of Consciousness Studies. 3 (1): 4—6. 
  18. ^ Massimo Pigliucci (2013). „What hard problem?” (PDF). Philosophy Now (99). 
  19. ^ Churchland, Patricia (1996). „The Hornswoggle Problem” (PDF). Journal of Consciousness Studies. 3 (5–6): 402—408. Приступљено 10. 1. 2021. 
  20. ^ Frankish, Keith (2016). „Illusionism as a Theory of Consciousness” (PDF). Journal of Consciousness Studies. 23 (11–12): 11—39. Приступљено 20. 12. 2018. 
  21. ^ Dehaene, Stanislas (2014). Consciousness and the brain: deciphering how the brain codes our thoughts. Viking Adult. стр. 259–266. ISBN 978-0670025435. 
  22. ^ Edelman, Gerald; Gally, Joseph; Baars, Bernard (2011). „Biology of Consciousness”. Frontiers in Psychology. 2 (4): 4. PMC 3111444 Слободан приступ. PMID 21713129. doi:10.3389/fpsyg.2011.00004 Слободан приступ. 
  23. ^ Seth, Anil (новембар 2016). „The real problem”. Aeon. Приступљено 22. 4. 2018. 
  24. ^ Sean Carroll (29. 4. 2019). „Sean Carroll's Mindscape”. Preposterousuniverse.com (Подкест). Sean Carroll. Корисна информација се налази на: 1:04.46. „I’m just saying that the idea of a hard problem that you cannot transpose, I think is wrong.” 
  25. ^ „Psychological Scales. The Hard Problem of Consciousness.”. arabpsychology.com. Приступљено 2023-10-29. 
  26. ^ „PhilPapers Survey 2020”. survey2020.philpeople.org. Приступљено 2022-05-26. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Težak_problem_svesti&oldid=27536214”