Технолошки детерминизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Технолошки детерминизам је редукционистичка теорија која претпоставља да технологија друштва одређује развој његове социјалне структуре и културних вредности. Верује се да тај термин потиче од Торстена Веблена (1857–1929), америчког социолога и економисте. Најрадикалнији технолошки детерминиста у Сједињеним Државама у 20. веку био је највероватније Клеренс Ерс који је био следбеник Торстена Веблена и Џон Дјуиа. Вилијам Огборн је такође био познат по свом радикалном технолошком детерминизму.

Прва велика разрада технолошког детерминистичког погледа на социоекономски развој потекла је од немачког филозофа и економисте Карла Маркса, који је тврдио да су промене у технологији, а посебно у производној технологији, примарни утицај на људске друштвене односе и организациону структуру, те да се друштвени односи и културне праксе ултиматно окрећу око технолошке и економске базе датог друштва. Марксово становиште је постало уткано у савремено друштво, где је свеприсутна идеја да технологије које брзо еволуирају, мењају људске животе.[1] Иако многи аутори Марксовим увидима приписују технолошки одређен поглед на људску историју, нису сви марксисти технолошки детерминисти, и неки аутори доводе у питање у којој је мери сам Маркс био детерминиста. Осим тога, постоји више облика технолошког детерминизма.[2]

Порекло[уреди | уреди извор]

Сматра се да је овај термин осмислио Торстен Веблен (1857–1929), амерички научник из области друштвених наука. Вебленов савременик, популарни историчар Чарлс А. Бирд пружио је овај прикладни детерминистички приказ: „Технологија маршира у чизмама од седам лига, од једног безобзирног, револуционарног освајања до другог, рушећи старе фабрике и индустрије, уздижући нове процесе застрашујућом брзином.”[3] Што се тиче значења, то је описано је као приписивање машинама „моћи” које немају.[4] Веблен је, на пример, тврдио да „машина избацује антропоморфне мисаоне навике.”[5] Постоји и случај Карла Маркса који је очекивао да ће изградња железничке пруге у Индији довести до разградње кастног система.[1] Према Роберту Хајлбронеру, општа идеја је да технологија путем својих машина може проузроковати историјске промене променом материјалних услова људског постојања.[6]

Један од најрадикалнијих технолошких детерминиста био је човек по имену Клеренс Ерс, који је био следбеник Вебленове теорије у 20. веку. Ерс је најпознатији по развоју економске филозофије, али је такође блиско сарађивао са Вебленом који је сковао теорију технолошког детерминизма. Он је често је говорио о борби између технологије и церемонијалне структуре. Једна од његових најзапаженијих теорија укључивала је концепт „технолошког повлачења”, где он објашњава технологију као самогенеришући процес, а институције као церемонијалне, и из тог контекста настаје технолошки прекомерни-детерминизам.[7]

Објашњење[уреди | уреди извор]

Технолошки детерминизам настоји да прикаже технички развој, медије или технологију у целини, као кључни покретач историје и друштвених промена.[8] То је теорија коју подржавају „хиперглобалисти” који тврде да је убрзана глобализација неизбежна као последица широке доступности технологије. Стога технолошки развој и иновације постају главни покретач друштвених, економских или политичких промена.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Смитх & Марx, Меррит Рое & Лео (јун 1994). Доес Тецхнологy Дриве Хисторy? Тхе Дилемма оф Тецхнологицал Детерминисм. Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262691673. 
  2. ^ Бимбер, Бруце (мај 1990). „Карл Марx анд тхе Тхрее Фацес оф Тецхнологицал Детерминисм”. Социал Студиес оф Сциенце. 20 (2): 333—351. С2ЦИД 144204186. дои:10.1177/030631290020002006. 
  3. ^ Беард, Цхарлес А. (фебруар 1927). „Тиме, Тецхнологy, анд тхе Цреативе Спирит ин Политицал Сциенце”. Тхе Америцан Политицал Сциенце Ревиеw. 21 (1): 1—11. ЈСТОР 1945535. дои:10.2307/1945535. 
  4. ^ Смитх, Мерритт; Марx, Лео (1994). Доес Тецхнологy Дриве Хисторy?: Тхе Дилемма оф Тецхнологицал Детерминисм. Цамбридге: МИТ Пресс. стр. 70. ИСБН 978-0262193474. 
  5. ^ Хеилбронер, Роберт (1999). Тхе Wорлдлy Пхилосопхерс: Тхе Ливес, Тимес Анд Идеас Оф Тхе Греат Ецономиц ТхинкерсНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. стр. 239. ИСБН 978-0684862149. 
  6. ^ МацКензие, Доналд (1998). Кноwинг Мацхинес: Ессаyс он Тецхницал Цханге. Цамбридге: МИТ Пресс. стр. 24. ИСБН 978-0262631884. 
  7. ^ Мулберг, Јонатхан (1995). Социал Лимитс то Ецономиц ТхеорyСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Лондон: Роутледге. стр. 122. ИСБН 978-0415123860. 
  8. ^ Кунз, Wиллиам M. (2006). Цултуре Цонгломератес: Цонсолидатион ин тхе Мотион Пицтуре анд Телевисион Индустриес. Публисхер: Роwман & Литтлефиелд Публисхерс, Инц. стр. 2. ИСБН 978-0742540668. 
  9. ^ Мацмиллан., Палграве (2015). Глобал политицс. Палграве Мацмиллан. ИСБН 9781137349262. ОЦЛЦ 979008143. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Технолошки детерминизам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehnološki_determinizam&oldid=27677222”