Толеранција лека
Физиолошка толеранција или толеранција лека је појава да је реакција особе на специфични лек при датој концентрацији прогресивно умањује, те је неопходно повећање концентрације да би се остварило жељено дејство. Ова појава се често среће у фармакологији.[1] Толеранција лека може да обухвата психолошке и физиолошке факторе толеранције лека. Карактеристике физиолошке толеранције су: (и) она је реверзибилна, при чему је брзина зависна од лека, дозирања и фреквенције употребе, (ии) она се развија на различите начине у погледу различитих дејстава лека. Физиолошка толеранција се такође може јавити кад организам развије отпорност на дејство супстанце након вишеструких периода излагања. До тога може доћи при излагању супстанцама из животне околине. Брз развој толеранције лека се назива тахифилаксија.
Механизми[уреди | уреди извор]
Фармакокинетичка толеранција[уреди | уреди извор]
Фармакокинетичка толеранција (диспозициона толеранција) се јавља зато што мање количине супстанце досежу до места дејства. То може да буде узроковано повећаном индукцијом ензима неопходних за деградацију лека, е.г. CYP450 ензими. Фармакокинетичка толеранција се често јавља при употреби супстанци као што су етанол, барбитурати, бензодиазепини и опијати.
Фармакодинамичка толеранција[уреди | уреди извор]
Фармакодинамичка толеранција (редукована респонсивност) је смањење респонса на супстанцу услед ћелијских механизама. То може да буде узроковано смањењењем изражавања рецептора.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Друг+Толеранце на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- ^ Клаассен, Цуртис D. (27. 7. 2001). Цасаретт & Доулл'с Тоxицологy: Тхе Басиц Сциенце оф Поисонс (6тх изд.). МцГраw-Хилл Профессионал. стр. 17. ИСБН 978-0-07-134721-1.
