Ваљак (пољопривредно оруђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ваљак у типичној примени за пољопривредну производњу

Ваљак је пољопривредно оруђе које се користи за поравнавање земљишта или разбијање великих накупина земље, посебно након орања[1][2] или тањирања.[3] Обично ваљке вуку трактори[4][5][6] или, пре механизације, тим животиња као што су коњи или волови. Поред пољопривредне намене, ваљци се користе и на теренима за крикет и на стамбеним површинама травњака.[7][8][9]

Равно земљиште олакшава накнадну контролу корова и бербу, а ваљање може помоћи у смањењу губитка влаге из обрађеног тла. На травњацима ваљање изравнава земљу за кошњу и сабија површину тла.

Тежина ваљака се може мерити на различите начине. За многе намене користи се тешки ваљак. Они се могу састојати од једног или више цилиндара од дебелог челика, тањег челичног цилиндра напуњеног бетоном или цилиндра напуњеног водом. Ваљак напуњен водом има предност у томе што се вода може испустити за лакшу употребу или за транспорт. У подручјима склоним мразу, ваљак испуњен водом мора се исушити за складиштење зими како би се избегло ломљење услед ширења воде која се претвара у лед.

Дезајнерска решења[уреди | уреди извор]

12-стопни глатки ваљак који се састоји од осам 1,5-стопних сегмената
Гребенасти ваљак који садржи многе сегменте обично се назива Кембриџ ваљак у Уједињеном Краљевству, и култиватор у Сједињеним Државама; свако име потиче од произвођача у одговарајућој земљи и еволуирало је у регионално распрострањено име за овај тип ваљка.
Поље након обраде са ваљком типа Кембриџ, или сличним.

Једноделни наспрам сегментираног ваљка[уреди | уреди извор]

На обрађеном тлу једнодијелни ваљак има недостатак да се при скретању на завојима вањски крај ваљка мора окретати много брже од унутарњег краја, присиљавајући један или оба краја на клизање. Једноделни ваљак окренут на меком тлу односи гомилу тла на вањски радијус, остављајући хрпе, што је контрапродуктивно. Ваљци се често израђују у два или три дела како би се тај проблем умањио, а Кембриџ ваљак га потпуно превладава постављањем мноштва малих сегмената на једну осовину тако да се сваки може окретати локалном брзином.

Глатки насупрот гребенастог ваљка[уреди | уреди извор]

Површина ваљака може бити глатка или може бити текстурирана да се помогне у разбијању тла или да се удубе завршне површине како би се смањило испирање услед кише. У ту сврху сваки сегмент Кембриџ ваљка има ребро око свог руба. Назив калтипакер често се користи за такве гребенасте врсте, посебно у Сједињеним Државама.[10][11]

Употреба[уреди | уреди извор]

Фармерска употреба[уреди | уреди извор]

Ваљци су секундарни алат за обраду тла који се користи за равнање земљишта или разбијање већих накупина земље, посебно након орања или тањирања. Ваљке данас обично вуку трактори. Пре механизоване пољопривреде, тим радних животиња као што су коњи или волови давао је погон. Животињска снага се и данас користи у неким контекстима, на пример на фармама амиша у Сједињеним Државама и у регионима Азије, где се вучни волови још увек широко користе.

Ваљци припремају оптималне расадне леје тако што их чине равним и умерено сабијеним колико год је то практично. Равноћа је важна при садњи, јер је то једини практичан начин контроле просечне дубине садње семена без напорне ручне садње сваког семена; није практично следити упутства о (на пример) дубини садње од 1 цм, ако контура леје варира за 2 цм или више између суседних места. Због тога је разбијање чак и малих грудвица/буса и добро поравнати размештај тла важно у време садње.

Равније земљиште такође олакшава накнадно сузбијање корова[12][13] и бербу. На пример, у механичком сузбијању корова, контролисање дубине зуба култиватора је практично само са пристојно равном контуром тла, и у комбиновању је контрола висине главе комбајна практична само са подобно равном контуром тла.

Такође се сматра да ваљање помаже у смањењу губитка влаге из обрађеног тла.

Употреба на теринима за крикет[уреди | уреди извор]

У крикету се ваљци користе да би терен био раван и мање опасан за удараче.

У историји крикета коришћено је неколико ваљака, од лаганих ваљака који су се користили у данима непокривених терена и у неким фазама током 1950-их како би се батање учинило лакшим, до модерног „тешког ваљка” који се универзално користи у врхунској класи крикет данас. Прописи дозвољавају ваљање терена само на почетку сваког ининга или дневне игре, али ово је и даље има огроман утицај на игру елиминисањем стрелаца који су били свеприсутни на свим осим лаких тла, пре него што су се користили тешки ваљци.[14] Тешки ваљци понекад су критиковани због прекомерног олакшавања ударања и због смањења брзине исушивања терена након кише у хладној енглеској клими.[15]

Употреба на травњацима[уреди | уреди извор]

Ваљак за травњак

Ваљци за травњаке су дизајнирани да уједначе или учврсте површину травњака, посебно у климатским условима у којима због бујања травњак постаје грудаст. До уздизања може доћи када се земља током зиме замрзне и отопи више пута. Тамо где се то догоди, баштованима се саветује да на пролеће по травњаку лагано ваљају ваљак за травњак.[16] Глинено или влажно земљиште не би требало ваљати, јер се збија.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Плоугх”. Цамбридге Енглисх Дицтионарy. Приступљено 16. 9. 2018. 
  2. ^ „тиллаге | Дефинитион, Тyпес, Еqуипмент, Працтицес, Импортанце, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-08. 
  3. ^ Тхе Стате оф Фоод анд Агрицултуре 2022 − Леверагинг агрицултурал аутоматион фор трансформинг агрифоод сyстемс. Роме: Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс (ФАО). 2022. ИСБН 978-92-5-136043-9. 
  4. ^ Ертел, Патрицк W. (2001). Тхе Америцан Трацтор: А Центурy оф Легендарy Мацхинес. Осцеола, WИ, УСА: МБИ. ИСБН 978-0-7603-0863-9. 
  5. ^ Кланцхер, Лее; Леффингwелл, Рандy; Морланд, Андреw; Приппс, Роберт Н. (2003). Фарм Трацторс. Црестлине [Импринт оф МБИ]. ИСБН 978-0-7603-1776-1. [мртва веза]
  6. ^ Миллер, Оррин Е. (2003). „Јохн Фроелицх: Тхе Сторy оф а Ман анд а Трацтор”. Ур.: Мацмиллиан, Дон. Тхе Јохн Деере Трацтор Легацy. Воyагуер Пресс. ИСБН 978-0-89658-619-2. 
  7. ^ Гибсон, Давид Ј. (2009). Грассес анд грассланд ецологy. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-154609-9. ОЦЛЦ 308648056. 
  8. ^ Цонант, Рицхард Т. (2010). Цхалленгес анд оппортунитиес фор царбон сеqуестратион ин грассланд сyстемс : а тецхницал репорт он грассланд манагемент анд цлимате цханге митигатион. ФАО. ИСБН 978-92-5-106494-8. ОЦЛЦ 890677450. 
  9. ^ Цхапин III, Ф. Стуарт (2013). Глобал Биодиверситy ин а Цхангинг Енвиронмент: Сценариос фор тхе 21ст Центурy. Спрингер. ИСБН 978-1-4613-0157-8. ОЦЛЦ 1059413892. 
  10. ^ Wендел, Цхарлес Х. (2004), Енцyцлопедиа оф Америцан Фарм Имплементс анд Антиqуес (2нд изд.), Иола, WИ, УСА: Краусе Публицатионс, ИСБН 978-0873495684. 
  11. ^ Смитх, D.Ј. (1996) [1984], Дисцоверинг Хорсе-драwн Фарм Мацхинерy (2нд изд.), Буцкингхамсхире, Енгланд: Схире Публицатионс Лтд, ИСБН 9780852636640, ОЦЛЦ 212432300. Сецонд едитион 1984, републисхед 1987, 1996, анд 2008. 
  12. ^ Клингман, Г. C. (1961). Wеед цонтрол: ас а сциенце (на језику: енглески). Неw Yорк, Лондон: Јохн Wилеy & Сонс, Инц. 
  13. ^ Блеасдале, Ј. К. А.; Салтер, Петер Јохн (1. 1. 1991). Тхе Цомплете Кноw анд Гроw Вегетаблес. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-286114-6. 
  14. ^ “Тхе Мемориал Биограпхy оф Др. W.Г. Граце”
  15. ^ “Нотес бy тхе Едитор” фром Пардон, Сyднеy Х. (едитор); Јохн Wисден’с Црицкетерс’ Алманац; Сиxтy-Еигхтх Едитион (1931)
  16. ^ а б Ингелс, Јацк Е. (2004). Ландсцапинг: Принциплес анд Працтицес. Ценгаге Леарнинг. стр. 406-407. ИСБН 1-4018-3410-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Valjak na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Valjak_(poljoprivredno_oruđe)&oldid=27677261”