Лед
Из Википедије, слободне енциклопедије
Лед представља чврсто агрегатно стање воде, које она достиже на температурама једнаким или мањим од 0°C (тачка мржњења). Због специфичног просторног распореда који молекули воде тада заузимају, лед има мању густину од воде (за око 8,5%) и плута на њеној површини (видети Вода: Агрегатна стања). При смрзавању, запремина воде се повећава за око 11%.
Специфична топлота леда је дупло мања од воде у течном стању. Због тога се лед релативно брзо образује на површини воде расхлађене до температуре од 0°C, а за његово топљење потребна је много мања количина топлоте (79,72 цал г -1) него за упаравање течне воде (539,6 цал г -1). Повећањем салинитета снижава се тачка мржњења воде; тако се морска вода (просечног салинитета од 35 g Л -1) мрзне тек на -1,91°C. Највеће количине леда у биосфери се налазе у поларним капама.
Лед није само својство крутости воде. Наиме, таква врста леда се у науци назива „водени лед“, док готово сваки гасовити спој при одређеним температурама и притиском може прећи у стање леда. Гледано у свемиру, на Марсу постоје одређене количине воденог леда, али нпр. на Плутону постоји тзв. метански лед, на Урану амонијаков лед итд.
[уреди] Спољашње везе
- Фазни дијаграм воде, укључујући варијанте леда
- Листинг за лед на сатју Webmineral
- Листинг за лед и подаци о локацији на сајту MinDat.org
- Физика леда
- Фазни дијаграми воде са неким дијаграмима високог притиска
- Недавно откриће о топљењу леда
- 'Незамрзива вода', 'везана вода' и вода хидрације
- Електромеханичка својства леда
