Војаџер 2

С Википедије, слободне енциклопедије
Тест летелица Војџера

Војаџер 2 је свемирска сонда лансирана 1977. године. Идентична је сонди Војаџер 1 и обе су биле део програма Војаџер.[1]

Истраживања[уреди | уреди извор]

Јупитер[уреди | уреди извор]

Најближи прелет Јупитера догодио се 9. јула 1979. Војаџер је открио неколико прстена око Јупитера.

Сатурн[уреди | уреди извор]

Најближи прилаз Сатурну догодио се 25. августа 1981.

Док је био иза Сатурна (гледано са Земље), Војаџер 2 је испитао Сатурнову горњу атмосферу са својим радаром да измери температуру и профил густоће. Војаџер 2 је открио да на највишим нивоима (7 kPa) Сатурнова температура је била 70 келвина, док је на најдубљим измереним нивоима (120 kPa) температура се попела на 143 келвина. Северни пол је, према мерењима, био 10 Келвина хладнији иако то може бити резултат сезонских промена.

Након прелета Сатурна, платформа с камером на Војаџеру 2 се закочила угрожавајући наставак мисије према Урану и Нептуну. Срећом, посада на земљи је успјела исправити проблем и послала сонду према Урану.

Уран[уреди | уреди извор]

Војаџер 2 је открио 10 пре непознатих Уранових месеца, проучио планетову јединствену атмосферу (изазвану његовим осним помаком од 97,77°) и проучио је Уранове прстенове.

Нептун[уреди | уреди извор]

Будући да је ово била задња велика планета коју је Војаџер могао посетити. Одлучено је да ће Војаџер направити блиски прилаз месецу Тритону, без обзира на последице за путању, које је и Војаџер 1 осетио прелетом Сатурновог месеца Титана. То је била мудра одлука јер се показало да Тритон има фасцинантну површину. Сонда је такође открила Велику тамну тачку, која је од тада нестала према Хабловом телескопу. Прво се мислило да је то велики облак, али је касније закључено да је то рупа у облацима.

Излаз из Сунчевог система[уреди | уреди извор]

Будући да му је планетарна мисија готова, Војаџер 2 се сада описује као сонда на међупросторној мисији, коју НАСА користи да сазна какав је Сунчев систем изван хелиосфере. Војаџер 2, насупрот Војаџеру 1 (за којег се сматра је је прошао излазни шок) још није изашао из Хелиосфере.

Према подацима из марта 2013. Војаџер 2 је на удаљености од 101,1 АЈ од сунца и излази из сунчевог система брзином од 3,3 АЈ годишње (око 15,5 км/с).

Од Војаџера 2 се очекује да ће наставити слати податке негдје до 2030-их.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 70. ИСБН 86-331-2112-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]