9. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
9. јул (9.7.) је 190. дан године по грегоријанском календару (191. у преступној години). До краја године има још 175 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 9. јул
- 1386 - У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом.
- 1519 - Шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека.
- 1609 - Римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој.
- 1686 - Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV.
- 1701. — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа.
- 1746 - Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954.
- 1762 - Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци након што је преузео престо. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика.
- 1810 - Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију.
- 1816 - На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније.
- 1877 - Одржан је први тениски турнир у Вимблдону.
- 1913 - Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске.
- 1922 - Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 метара.
- 1940 - Поморска Битка код Калабрије.
- 1944 - британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака.
- 1960 - Совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ.
- 1963 - Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије.
- 1971 - Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама.
- 1993 - Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу.
- 1996 - Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, након што је Борис Јељцин поново изабран за председника.
- 1997 - Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо.
- 2001 - Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973.
- 2003 - Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corruption - GRECO).
- 2006 - Завршено светско првенство у фудбалу и то у Немачкој, победом Италије над селекцијом Француске.
- 2011 - Јужни Судан одвојивши се од Судана постао самостална држава.
Рођења [уреди]
- 1879. — Оторино Респиги, италијански композитор.
- 1916. — Едвард Хит, енглески државник.
- 1834. — Јан Неруда, чешки писац.
- 1907. — Павле Ђуришић четнички потпуковник и војвода
- 1939. — Слободан Станишић, српских писац
- 1956. — Том Хенкс, амерички глумац.
- 1974. — Никола Ђуричко, српски глумац
- 1983. — Марина Лизоркина, руска певачица (Серебро).
Смрти [уреди]
- 1441. — Јан ван Ајк, фламански сликар.
- 1932. — Кинг Кемп Џилет, амерички проналазач.
- 1941. — Божидар Аџија, југословенски политичар. (* 1890.),
- Отокар Кершовани, новинар и револуционар (* 1902.)
- 1989. — Федор Никић, српски историограф.
- 1998. — Душан Вукотић, југословенски синеаст.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
