Đurđevska skupština u Kragujevcu (1828)
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Đurđevska skupština u Kragujevcu je održana 14. maja 1828.
Đurđevska skupština 1828. godine[uredi | uredi izvor]
Rusko-turski rat 1828. godine nije se mogao izbeći: čim je granulo proleće ruska vojska prešla je Prut i zauzela Vlašku i Moldaviju. Brzim marševima Rusi su nadirali u tursku teritoriju. Knez Miloš i narodni prvaci, čim su o tome dobili obaveštenja od Rusije, preduzeli su potrebne mere da se u Srbiji održi mir.
Skupština je održana 14. maja 1828. y Kragujevcu. Otvorena je besedom Kneza Miloša, koja je puna saveta da se sačuva „mir i tišina“. „... Nama nije za tim stalo što se carevi među sobom komešaju“, — kazao je Knez Miloš u besedi, „Carstva se i pobiju i pomire, teško slabijemu koji se u boj njin meša, pak posle ili od jedne ili od druge strane bude ostavljen! Našoj zemlji mir je nuždan, mi se samo mirom u celosti održati možemo."
Donesene su odluke da se u nahijama strogo pazi na održavanje reda. Nahijske starešine dobile su dužnost da svaki sa određenim brojem ljudi krstari svojom nahijom, a knezovi graničnih nahija da paze na granicu i strčzgo motre na red i ljude koji bi što protivno miru preduzimali.
Dobivši obaveštenja da je Rusija stupila u rat i da njena vojska napreduje brzim marševima, skupštinari su plakali od radosti. Skupštinari su znali da će, uz sva laskanja i obećavanja, Porta i ovom prilikom obmanuti narod. Verovalo se jedino Rusiji, a Knez Miloš je Mihailu Germanu naredio da nastoji da ruski delegati, kada budu s Portinim punomoćnicima rešavali uslove mira, u isto vreme bezuslovno reše i srpske privilegije u svim pojedinostima.