Jovan Komnin Vatac
| Jovan Komnin Vatac | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Jovan Komnin Vatac |
| Datum rođenja | oko 1132. |
| Mesto rođenja | Vizantija |
| Datum smrti | 16. maj 1183. (50/51 god.) |
| Mesto smrti | Filadelfija, Vizantija |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Dukina |
| Potomstvo | Aleksije i Manojlo |
| Roditelji | Teodor Vatac Evdokija Komnin, ćerka Jovana II Komnina |
| Dinastija | Komnin |
| megadomestik | |
Jovan Komnin Vatac (grčki: Ἱωάννης Κομνηνός Βατάτζης; 1132—16. maj 1183) je bio vizantijski vojskovođa i političar.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Jovan Komnin Vatac je bio sin sevastohipertatosa Teodora Vataca i porfirogenite Evdokije Komnin, ćerke cara Jovana II Komnina (1118-1143) i Irine Ugarske[1][2]. Pripadao je porodici Vatac, veoma uglednoj u Carstvu, posebno u oblasti Jedrena u Trakiji[3]. Jovanovi roditelji venčali su se 1131. godine, a sam Jovan je rođen ubrzo nakon toga, verovatno već 1132. godine. Imao je brata Andronika koji je takođe bio uspešan vojskovođa. Komandovao je vizantijskom vojskom u napadu na Amasiju 1176. godine kada je stradao u sukobu sa Turcima. Turci su istakli njegovu odsečenu glavu u bici kod Miriokefalona. Jovan je imao još jednog brata, Aleksija[4]. Jovanova žena, Marija Dukina, rodila mu je dva sina: Aleksija i Manojla[5].
Biografija[uredi | uredi izvor]
Jovan se ističe kao vojskovođa 1170.tih godina u službi cara Manojla I Komnina (1143-1180). Vojnim veštinama podučavao ga je, bez sumnje, otac Teodor, takođe istaknuti general koji je 1151. godine preduzeo opsadu ugarskog grada Zemuna i 1158. godine zauzeo Tars u Kilikiji[6]. Godine 1176. car Manojlo pokušao je da pokori Rumski sultanat i istera Turke iz Anadolije. U ovom ratu stradao je Jovanov stariji brat Andronik. Rat je završen porazom Vizantinaca kod Miriokefalona. Jovan Komnin Vatac stavljen je na čelo vizantijske vojske koja se suprotstavila vojsci sultana Kilidž Arslana II od 24.000 ljudi. Arslan je poslao vojsku da pljačka vizantijske teritorije u zapadnoj Maloj Aziji. Vatac je presreo tursku vojsku koja se, nakon pljačke, vraćala na svoju teritoriju. Postavio im je zasedu kod reke Meander. Turci su potpuno poraženi. Nikita Honijat navodi da se samo nekoliko od više hiljada vojnika spaslo. Komandant Seldžuka, sa titulom atabega, stradao je u bici[7][8][9].
Vatac se u izvorima sledeći put pominje 1182. godine. Nosio je titulu megadomestika, vrhovnog komandanta vizantijske vojske. Bio je i strateg teme Trakije, sa centrom u Jedrenu[10]. Manojla je 1180. godine nasledio sin Aleksije II Komnin. Pošto je on bio još uvek dete, regentstvo je vršila njegova majka Marija Antiohijska. Ona je bila nepopularna u aristokratskim krugovima koji su joj zamerali latinsko poreklo. Vatac je u državnom udaru iz 1182. godine podržao legitimnog cara. Andronik Kontostefan omogućio je Androniku I da uđe u Carigrad. Vatac se u to vreme nalazio u blizini Filadelfije (zapadna Mala Azija)[11][12]. Verovatno je smenjen sa položaja stratega Trakije. Novi car je poslao generala Andronika Lamparda na Vataca sa velikim snagama. Vatac, tada ozbiljno bolestan, je dočekao Lamparda kod Filadelfije. Vatacove snage, kojima komanduju i njegovi sinovi, nanose poraz Lampardovim snagama. Međutim, svega nekoliko dana kasnije, 16. maja 1182. godine, Vatac je umro. Pobuna je nakon njegove smrti brzo ugušena. Vatacovi sinovi pobegli su seldžučkom sultanu. Pri pokušaju da pobegnu na Siciliju, zarobljeni su. Andronik je naložio da se oslepe. Andronik je smatrao Vatacovu smrt Božjim proviđenjem što ga je podstaklo da se proglasi Aleksijevim savladarom[13].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Varzos 1984, str. 382
- ^ Magdalino, str. 207
- ^ Magdalino 2002, str. 208
- ^ Choniates, str. 440–441
- ^ Varzos 1984, str. 382–383
- ^ John Kinnamos. str. 91 and 138
- ^ Choniates, str. 108–109
- ^ Birkenmeier 2002, str. 196
- ^ Choniates, str. 110
- ^ Choniates, str. 138
- ^ Choniates, str. 146
- ^ Angold 1984, str. 267
- ^ Choniates, str. 146–147
Primarni[uredi | uredi izvor]
- Choniates, Niketas (1984). O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates. transl. by H. Magoulias. Detroit. ISBN 978-0-8143-1764-8.
- Kinnamos, John (1976). Deeds of John and Manuel Comnenus. transl. by Charles M. Brand. Columbia University Press.
Sekundarni[uredi | uredi izvor]
- Angold, Michael (1984). The Byzantine Empire, 1025–1204: A Political History. Longman.
- Birkenmeier, John W. (2002). The Development of the Komnenian Army: 1081–1180. Brill. ISBN 978-90-04-11710-5.
- Magdalino, Paul (2002). The Empire of Manuel I Komnenos, 1143-1180. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52653-1.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 01. 2021. g. Pristupljeno 30. 06. 2023.
