Džejms Montrouz

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džejms Graham, grof od Montrouza
Markiz od Montroza
Lični podaci
Datum rođenja(1612-00-00)1612.
Mesto rođenjaMontrose
Datum smrti21. maj 1650.(1650-05-21) (37/38 god.)
Mesto smrtiEdinburg, Škotska
Vojna karijera
Služba1639–1650.
Vojska Škotski parlamentarci (1639–1642)
Škotski rojalisti (1642–1650)
Činzapovednik rojalista u Škotskoj (1644–1650)
Učešće u ratovimaBitka kod Marston Mura
Bitka kod Tipermuira (1644)
Bitka kod Filiphoha (1645)[1]

Džejms Graham, grof od Montrouza (engl. James Graham, 1st Marquess of Montrouse) bio je škotski vojskovođa koji se istakao u engleskim građanskim ratovima.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon bitke kod Marston Mura, prerušen u slugu i praćen samo sa dva pratioca, Montrouz je pešice prešao granice Škotske i krenuo prema Strathernu, kući svog rođaka, Patrika Grahama iz Inkbrahija, na ulazu u Pobrđe (engl. Highlands), da bi tamo sačekao iskrcavanje pomoćne vojske koju je lord od Antrima trebalo da pošalje iz Irske. Po danu se krio; noću je obilazio okolne planine, lično sakupljajući podatke i sledbenike. Vrlo brzo stigla mu je vest da su irske trupe iskrcale (8. jula) i da su u zemlju, pljačkale i pustošile, ali ne znajući gde idu i tražeći generala koji im je obećan. Bili su na granicama Atola, kada se Montrouz, sa jednim pratiocem, odjednom pojavio u njihovom kampu, obučen kao gorštak (engl. Highlander). Odmah su ga priznali za vođu. Na vest o njegovom dolasku pridružilo mu se nekoliko brđanskih klanova; ne izgubivši ni trenutka, poveo ih je u bitku obećavajući im bogat plen, i za dve nedelje je dobio dve bitke (kod Tipermuira, 1. septembra i kod mosta Di, 12. septembra), zauzeo Pert, na juriš osvojio Aberdin, podigao veći deo severnih klanova, i širio strah do same kapije Edinburga.[2][3][4]

Doznavši krajem septembra 1644. da je Montrouz, koji mu je odavno obećao građanski rat u Škotskoj, konačno uspeo i već je dobijao jedan trijumf za drugim, Čarls se ponadao da je katastrofa kod Marston Mura popravljena, da će Parlament uskoro na severu naći moćnog protivnika i da bi i sam mogao bez straha da nastavi uspehe na jugu. Odlučio je da krene na London, ali je odbijen 27. oktobra u drugoj bici kod Njuberija.[5]

Dana 2. februara 1645. kod Inverlohija, u Argajlširu, Montroz je stekao sjajnu pobedu nad škotskim trupama kojima je komandovao lično Arčibald Kembel, grof od Argajla.[2] Montroz je napredovao prema jugu, u niziju; i 15. avgusta, u Kilsitu, nedaleko od ruševina rimskog zida, potukao je parlamentarce, kojima je komandovao general Bejli, sedma i najveća od njegovih pobeda. Uništena je neprijateljska vojska; svi susedni gradovi, Botvel, Glazgov, čak i Edinburg, otvorili su vrata pobedniku; pušteni su svi rojalisti koje je škotski parlament zatvorio; svi neodlučni, koji su čekali neki znak da se izjasne, markiz Daglas, grofovi Anandejl i Linlitgov, lordovi Siton, Dramond, Erskin, Karnegi, i drugi, sada su žurili da ponude svoje usluge kralju, bojeći se da će biti prekasno. Parlamentarne vođe bežale su u svim pravcima, neki ka Engleskoj, drugi ka Irskoj. Konačno, konjica škotske vojske koja je opsedala Hereford povučena je u žurbi da brani svoju zemlju.[6]

Dana 13. septembra 1645, u Filiphohu, u šumi Etrik, blizu granice, Lesli, čijeg je povratka bio potpuno nesvestan, iznenadio ga je, slabog i loše čuvanog. Uprkos svim naporima, gorštaci su ga ostavili, da bi se vratili kućama i odneli plen. Neki gospodari, grof Abojne, između ostalih, ljubomorni na njegovu slavu, takođe su ga napustili sa svojim vazalima; drugi nisu hteli da rizikuju svoje bogatstvo, bez obzira na njihova obećanja, i nisu mu se pridružili. Drzak, sjajan u svojim planovima, u zlim srcima, uzbuđivao je zavist, a u sramežljivom nije nadahnuo nikakvu sigurnost. Njegova moć, osim toga, nije imala drugog temelja osim njegovih pobeda, a oprezni ljudi, koji su svakodnevno rasli, gledali su ga sa iznenađenjem i nepoverenjem. Jedan poraz bio je dovoljan da se sruši sve njegove planove; i dan nakon njegovog poraza, osvajač Škotske nije bio ništa drugo nego slavni odmetnik.[7][8]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 2). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 693. 
  2. ^ a b Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. str. 263. 
  3. ^ „The Battle of Tippermuir, 1644”. bcw-project.org. Pristupljeno 01. 01. 2020. 
  4. ^ „Historic Scotland” (PDF). 
  5. ^ Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. str. 244—5. 
  6. ^ Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. str. 283. 
  7. ^ Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. str. 286. 
  8. ^ „UK Battlefields Resource Centre - The Civil Wars - The Battle of Battle of Auldearn”. www.battlefieldstrust.com. Pristupljeno 01. 01. 2020. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џејмс_Монтроуз&oldid=27643280”