Абердин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Абердин (вишезначна одредница).
Абердин
Aberdeen
Obar Dheathain
Aiberdeen

Aberdeenskyline.jpg
Поглед на Маришал колеџ са Бродхила

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Конститутивна држава Застава Шкотске Шкотска
Основан 1179.
Становништво
Становништво (2007) 184.334 (процена)
Агломерација 202 370
Географске карактеристике
Координате 57°09′N 2°06′W / 57.15, -2.1
Абердин на мапи Уједињеног Краљевства
{{{alt}}}
Абердин
Абердин на мапи Уједињеног Краљевства
Остали подаци
Градоначелник Питер Стивен
Веб-страна aberdeencity.gov.uk

Абердин (енгл. Aberdeen, шкотски гелски: Obar Dheathain, шкотски Aiberdeen) је град у Уједињеном Краљевству у Шкотској. Према процени из 2007. у граду је живело 184.334 становника. Главни је комерцијални центар и лука у североисточној Шкотској. Често је називан „Нафтном престоницом Европе“, јер је 1970их постао највећа база за вађење нафте из Северног мора.

Историја[уреди]

Абедин је настао од два раздвојена града, Старог Абердина на ушћу реке Дон и Новог Абердина, који је био рибарско и трговачко насеље на ушћу Денберна у естуариј Диа. Најранија повеља је из 1179. од краља Вилијама I од Шкотске. Роберт Брус је великом повељом из 1319. омогућио да Абердин постане финансијски независна заједница. Грађани Абердина су били захвални Роберту Брусу, па су га сакривали кад је био прогоњен, а и помогли су му у борби против Енглеза. Абердину је дао и оближњу шуму Стокет. Енглески краљ Едвард III је спалио град 1336. Абердин је брзо поново изграђен и звао се Нови Абердин. Вековима је град био на удару околних племића и зато је био јако утврђен. За време Шкотског грађанског рата 1644.- 1647. обе стране су пљачкале град. После битке код Абердина 1644. опљачкали су га ројалисти. Куга је избила 1647. и четвртина становништва је поглегла куги.

У 18. веку саграђена је нова градска скупштина, украшена мраморним каминима из Холандије. У 19. веку Абердин је значајно напредовао. Постао је значајан због бродоградње и рибарства, па је лука битно проширена и изграђена. Због великих грађевинских захвата град је 1817. доспео на ивицу банкротства. Али после Наполеонских ратова уследило је раздобље општег економског опоравка. Улична расвета поправља се 1824. употребом гаса, а водоопскрба 1830. Затворена канализација је изведена 1865. Око 1901. град је имао 153.000 становника.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 184.334 становника.

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
190.465 182.133[1] 184.788[1]

Индустрија и историја индустрије[уреди]

Абердин је један од најпросперитетнијих градова Шкотске. Дуго је био познат по јако трајном сивом граниту, који се сече већ 300 година. Извози се у све крајеве света. Делови парламента у Лондону и познатих мостова били су од тога гранита. Каменолом гранита је престао са радом 1971. Риболов је постао главна грана и због унапређења постојећих технологија доносио је све већу зараду. Међутим превелики улов и загађење луке нафтним бродовима смањио је количину рибе. Абердин је ипак остао значајна рибарска лука, али сада северније луке претичу Абердин у риболову. Роветов истраживачки институт је светски познат по изучавањима хране. Абердин је досад имао три носиоца Нобелове награде и има велику концентрацију научника у области билошких наука. Водеће индустрије пре 1970. потицале су из 18. века, а то су биле прерада вуне, памука и конопље. Индустрија папира је једна од најстаријих, а започела је радом 1694. Две велике фабрике папира су затворене 2001. и 2005. Абердин је био познат по бродоградњи, а последње велико бродоградилиште затворено је касних осамдесетих.

Открићем резерви нафте у Северном мору Абердин је постао центар европске нафтне индустрије. Абердинова лука је послуживала велике нафтне платформе. Око пола милиона запослених је у и око Абердина запослено у енергетском сектору. Много људи је 1988. страдало у несрећи на једној нафтној платформи.

Образовање, и архитектура[уреди]

Први универзитети су основани 1495. и 1593. То су били Кингс колеџ и Маришал колеџ. Садашњи универзитет у Абердину створен је спајањем та два колеџа 1860.

Маришал Колеџ, отворен 1905., представља после Ескоријала другу највећу гранитну зграду на свету. Градска скупштина је грађена у француско-шкотском готичком стилу и представља једну од највеличанственијих гранитних грађевина у Шкотској.

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]