Akord

Akord je grupa od tri ili više tonova odsviranih u isto vreme. Iako je, tehnički, bilo koji broj bilo kojih tonova akord, u praksi je otkriveno da su samo neki akordi harmonski upotrebljivi.

Postoji više vrsta akorda i njihovih obrtaja, u zavisnosti od toga koliko tonova se odsvira i kako su intervalski formirani. Alterovani akord je akord koji u sebi ima ton koji je pretrpeo hromatsku promenu.

Umanjeni akord je akord čijih je jedan ili više tonova sniženo; uvećani akord je akord čijih je jedan ili više tonova povišeno.

Istorija

Glavni članak: Muzička harmonija)

Reč akord dolazi od srednjovekovne latinske reči accord. U srednjem veku u zapadnjačkoj harmoniji koriste se intervali kvarta, kvinta i oktava. U 15. i 16. veku trozvuci u molu i duru bivali su sve popularniji i uskoro postaju glavni oblik polifonije. Četverotonski septakordi širom su uvedeni u 17. veku. Harmonija mnogih savremenih popularnih zapadnjačkih žanrova i dalje se zasniva uglavnom na korištenju trozvuka i septakorda, iako je to daleko od univerzalne prakse. Značajni izuzeci uključuju moderni džez (od oko 1960-ih) u kojima se akordi često sastoje od najmanje pet tonova, a akordi od sedam i povremeno više su uobičajeni. Atonalna i post-tonalna savremena muzika (uključujući i neke primere filmske muzika) čiji akordi mogu biti daleko kompleksniji, utemeljena je na tako raznovrsnim harmonijskim principima da se tradicionalni izrazi kao trozvuk tamo retko koriste.

Akordi su tako čvrsto utvrđeni u zapadnoj glazbi da istovremeni zvuk dva različita tona, čak i monofonih melodija slušatelji (i muzičari i nemuzičari) često interpretiraju kao implicirane akorde. Taj psihoakustični fenomen rezultat je stalne izloženosti konvencionalnim muzičkim harmonijama, te tako mozak slušaoca popunjava praznine potrebne za građu prikladnih akorda.

Kompozitori mogu iskoristiti ovu tendenciju kako bi iznenadili slušaoce, namerno izbegavajući određene definišuće tonove. Na primer, kompozicija može većinom biti komponovana u pentatonskoj mol lestvici, kod slušaoca implicirajući eolski modus, pre namernog prelaska na neuobičajeniju melodijsku progresiju ili akord, kao npr. durski VI koji signalizuje dorski modus, ili sniženi II koji implicira frigijski.

Građa i imenovanje

Određene karakteristike poseduje svaki akord:

• broj tonova koje sadrži,
• vrste intervala koje sadrži (sekunde, terce ili kvarte),
• preciznu intervalnu građu, npr.: ako je akord kvintakord, je li durski, molski, povećani ili smanjeni akord,
• ljestvični stupanj osnovnog tona,
• je li akord u obratu.

Broj tonova

Jedan način razvrstavanja akorada jeste prema broju tonova koji se koriste u njihovoj građi, gde ton određuje stupanj na hromatskoj lestvici (tj. određeni ton, kao npr. C, Des, E, Fis itd.) bez obzira na to u kojoj oktavi se pojavljuje. Akordi koji koriste tri tona zovu se trikordi, akordi koji koriste četiri tona tetrakordi, pet tonova pentakordi, a akordi sa šest različitih tonova zovu se heksakordi.

Funkcije akorada

Svaki stupanj u lestvici se osim brojevima, može označiti i funkcijom. Temeljne funkicije (glavni stupnjevi u lestvici) su tonika (T), subdominanta (S), i dominanta (D), koji tvore kadencu. Tako i akordi mogu biti nositelji funkcija, zavisno od stupnja u lestvici i vrsti.

Rimski broj	I	II	III	IV	V	VI	VII
Stupanj	tonika	supertonika	medijanta	subdominanta	dominanta	donja medijanta	vođica

Rimski brojevi prvenstveno se koriste u muzičkoj teoriji, za razliku od simbola za pop akorde koji se koriste kao vodič sviračima i imaju sasvim drukčije oznake.

Vrste intervala u akordima

Glavni članak: Muzički interval

Napomena: Nazivi tonova (C, D, E itd.) biće pisani velikim slovima, bez brojeva, jer se mogu odnositi na bilo koju oktavu.

Mnogi akordi mogu se poređati kao niz čije elemente dele intervali koji su ugrubo iste veličine. Npr. trozvuk C-dura sadrži tonove C, E i G. Ovi tonovi mogu biti poredani u nizu C-E-G u kojem je prvi interval velika terca (C-E), dok je drugi mala terca (E-G). Svaki akord koji može biti niz tih intervala je tercijarni akord. Akord kao što je C-ĐE sastoji se od niza sekunda (velika i mala) i zove se sekundarni akord. Akord C-F-H, koji se sastoji od čiste kvarte C-F i povećane kvarte (tritonusa) F-H naziva se kvartalnim akordom. Većina akorada u zapadnjačkoj muzici su tercijarni akordi.

Nakon podrobnijeg posmatranja vidi se da takvo nazivanje može biti neodređeno. Pojmovi „sekunda”, „terca”, „kvarta” itd. često se razumeju samo relativno u lestvici, jer nije uvek jasno na koju lestvicu se odnose. U primeru pentatonske lestvice G-A-C-ĐF intervali G-C i C-F su terce, jer je između njih jedan ton. U odnosu s hromatskom lestvicom, intervali G-C i C-F su kvarte, jer je razmak između njih pet polustepena. Zbog toga bi se akord G-C-F mogao opisati i kao tercijaran i kao kvartaran, zavisno od toga da li se mere intervali prema pentatonskoj ili hromatskoj lestvici.

Upotrebom snizilica i povisilica pregled se još više komplikuje. Akord HIS-E-AS beleži se kao niz smanjenih kvarta (HIS-E) i (E-AS). Međutim akord je enharmonijski jednak i zvučno nerazdvojiv od akorda C-E-GIS, koji se sastoji od velikih terca (C-E) i (E-GIS); budući da je HIS zvučno jednako C, i AS zvučno potpuno jednako GIS. U notnom zapisu je onda prvi akord kvartarni iako zvuči identično drugom, koji je tercijaran. U nekim okolnostima korisno je govoriti o tome kako se akord zapisuje, a u drugima kako zvuči. Izrazi „tercijarni” i „kvartarni” mogu se koristiti u oba konteksta ali je važno napomenuti na koji se misli.

Vrste akorada

Trozvuci (kvintakordi) i vrste kvintakordâ

Vrsta trozvuka određuje precizno razmeštanje intervala. Tercijarni trikordi zvani kvintakordi mogu se opisati kao suzvuk od tri tona. Prvi element zove se temeljni ton akorda, drugi je njegova terca, a treći kvinta. Opisuje ih se kako sledi:

Ime akorda	Intervali		Primer	Simbol
Durski kvintakord	velika terca	čista kvinta	C-E-G	C, CM, Cma, Cmaj
Molski kvintakord	mala terca	čista kvinta	C-Es-G	Cm, Cmi, Cmin
Prekomerni kvintakord	velika terca	povećana kvinta	C-E-Gis	C+, C+, Caug
Umanjeni kvintakord	mala terca	smanjena kvinta	C-Es-Ges	Cm(♭5), Cº, Cdim

C-dur lestvica, uzlazno i silazno

Kao primer uzmimo C-dur lestvicu koja se sastoji od tonova C, D, E, F, G, A, H i C. To je osnovna i najjednostavnija lestvica.

Trozvuk C-dura

Trozvuk d-mola

Trozvuk C-dura tvori se od osnovnog tona C, trećeg tona u lestvici E, i petog G. Koristeći istu lestvicu može se načiniti mol akord uz pomoć tona D kao osnovnog: D-F-A.

Pogled na klavijaturu otkriva četiri polustepena između osnovnog tona i trećeg tona akorda C-dura, ali samo tri polustepena između osnovnog tona D i njegovog trećeg tona (dok su spoljašnji tonovi još uvek udaljeni za čistu kvintu). Tako je trozvuk na tonu C durski kvintakord, a na tonu D molski kvintakord.

Iz gornje tablice vidi se da se durski kvintakordi sastoje od osnovnog tona, velike terce i čiste kvinte, dok se molski kvintakordi sastoje od osnovnog tona, male terce i čiste kvinte. Dakle jedina razlika je u srednjem tonu, ovde terci. Upravo to se vidi na primeru kvintakorda na tonovima C i D (C-E je razmak od četiri polustepena, a D-F od tri polustepena) - u velikoj terci nalaze se četiri polustepena (ili dva stepena), a u maloj terci tri polustepena (jedan i pol stepen).

Trozvuk se može napraviti iz bilo kojeg tona na C-dur lestvici, i oni će biti ili durski ili molski, osim akorda kojemu je osnovni ton H (poslednja tipka pre tona C) čiji tonovi čine smanjeni kvintakord.

Mnogostranost kvintakorda

Akord se može izgraditi na svakom stupnju bilo koje lestvice. U klasičnoj durskoj i molskoj lestvici ima sedam tonova, tako da se u tim lestvicama može izgraditi sedam akorada. Npr. prvi stupanj C-dur lestvice je ton C, kvintakord koji je na njemu izgrađen glasi C-E-G, po vrsti je durski i biće označen rimskim brojem I. Kvintakord na drugom stupnju glasi D-F-A, po vrsti je molski i označava se sa II, itd.

Tako se u durskoj lestvici durski kvintakordi nalaze na I, IV i V stupnju; molski na II, III i VI stupnju, a na VII stupnju je smanjeni kvintakord.

U prirodnom molu su molski kvintakordi na: I, IV i V stupnju; durski na III, VI i VII, a smanjeni je na II stupnju.

U harmonijskom molu su molski kvintakordi na I i IV, durski na V i VI, smanjeni na II i VII, te povećani na III stupnju.

U melodijskom molu, molski kvintakordi su na I i II, durski na IV i V, smanjeni na VI i VII i povećani na III stupnju.

Kvintakord i obrtaji

Kvintakord, sekstakord i kvartsekstakord

Kvintakord i njegovi obrtaji imaju po tri tona.

Kvintakord

Glavni članak: Kvintakord

Kako prvi i drugi, tako i drugi i treći tonovi kvintakorda su u terci. Ceo akord je u kvinti, te se obeležava sa 5/3.

Sekstakord

Sekstakord se dobija obrtajem kvintakorda. Njegov prvi i drugi ton su u terci, dok su drugi i treći, u kvarti. Ceo akord je u seksti, te se obeležava sa 6/3 i samo 6.

Kvartsekstakord

Kvartsekstakord je drugi obrtaj kvintakorda. Prvi i drugi ton je u kvarti, drugi i treći u terci a ceo akord je u seksti. Obeležava se sa 6/4.

Septakord i obrtaji

Septakord, kvintsekstakord, terckvartakord i sekundakord

Septakord i njegovi obrtaji imaju po četiri tona. Septakord se gradi samo na drugom, petom ili sedmom stupnju. Dominantni septakord je onaj koji je izgrađen na petom stupnju, subdominantni na drugom ili četvrtom a vođični na sedmom.

Septakord

Septakord je akord koji je građen od tri uzastopne terce. Ukoliko je potpun obeležava se, 7/5/3, ili nepotpun 7/3 ali najčešća oznaka je samo 7. Razlikujemo sedam vrsta četvorozvuka.

Veliki durski septakord, koji je građen od durskog kvintakorda i velike septime. Mali durski septakord, koji je građen od durskog kvintakorda i male septime. Veliki molski septakord, koji je građen od molskog kvintakorda i velike septime. Mali molski septakord, koji je građen od molskog kvintakorda i male septime. Poluumanjeni septakord, koji je građen od umanjenog kvintakorda i male septime. Umanjeni septakord, koji građen od od umanjenog kvintakorda i umanjene septime. Prekomreni septakord je građen od prekomernog kvintakorda i velike septime.

Svaki Septakord ima tri obrtaja:

1. Kvintsekstakord
2. Terckvartakord
3. Sekundakord

Kvintsekstakord

Kvintsekstakord se dobija obrtajem septakorda. Njegov prvi i drugi kao i drugi i treći ton su u terci, treći i četvrti u sekundi a ceo akord je u seksti. Obeležava se sa 6/5.

Terckvartakord

Terckvartakord je drugi obrtaj septakorda. Prvi i drugi ton su u terci, drugi i treći u sekundi, a treći i četvrti opet u terci. Ceo akord je u seksti. Obeležava se sa 6/4/3.

Sekundakord

Sekundakord je treći obrtaj septakorda. Prvi i drugi ton su u sekundi, dok su drugi i treći kao i treći i četvrti u terci. Ceo akord je u seksti, a obeležava se sa 6/4/2.

Dominantni nonakord

Dominantni nonakord je petozvuk koji se dobija kada se dominantnom septakordu doda još jedna terca.

Istovremenost

Akord je jedina harmonijska funkcija grupe tonova i nije neophodno da svi zvuče istovremeno. Npr. razloženi akordi i arpeggia načini su sviranja u nizu, koji takođe čine akorde. Jedan od najpoznatijih razloženih akorda je Albertijev bas.

Budući da istovremenost u akordima nije potrebna, bilo je akademskih rasprava o tački pri kojoj grupe tonova postaju akordi. Žan Žak Natje objašnjava kako se „mogu sresti 'čisti akordi' u muzičkom delu, kao u delovima Slika s izložbe Modesta Musorgskog pod nazivom Šetnja (Promenada).”

Modest Petrovič Musorgski: Slike s izložbe, „Šetnja”

Međutim, „često se mora od jasnog prezentiranog tekstualnog akorda poći prema apstraktnijem prikazu akorda koji se koriste” kao u Debisijevoj Prvoj Arabeski. „Da bi se zvučna konfiguracija prepoznala kao akord, mora imati određeno trajanje.”

Goldman (1965, str.26) elaboriše: „osećaj harmonijskog odnosa, promene ili efekta zavisi od brzine (ili tempa), kao i od relativnog trajanja pojedinih tonova ili trozvučnih jedinica. I apsolutno vreme (merljiva dužina i brzina) i relativno vreme (proporcija i podela) moraju uvek biti uzete u obzir u harmonijskom promišljanju ili analizi.”

Literatura

• Károlyi, Otto (1965). Introducing Music. Penguin Books. str. 63. 
• Grout, Donald Jay (1960). A History Of Western Music. Norton Publishing.
• Dahlhaus, Carl. Gjerdingen, Robert O. trans.. Studies in the Origin of Harmonic Tonality, p. 67. Princeton University Press. . 1990. ISBN 978-0-691-09135-8.  .
• Goldman (1965). Cited in Nattiez (1990).
• Jones, George T. (1994). College Outline Music Theory. Harper Collins. ISBN 978-0-06-467168-2. .
• Nattiez, Jean-Jacques (1990). Music and Discourse: Toward a Semiology of Music (Musicologie générale et sémiologue, 1987). Translated by Carolyn Abbate. . 1990. ISBN 978-0-691-02714-2.  .
• Norman Monath, Norman (1984). How To Play Popular Piano In 10 Easy Lessons. Fireside Books. ISBN 978-0-671-53067-9. .
• Stanley Sadie and John Tyrrell, eds.. (2001). The New Grove Dictionary of Music and Musicians. ISBN 978-1-56159-239-5. .
• Benward, Bruce; Saker, Marilyn (2002). Music in Theory and Practice, Volumes I & II (7th izd.). . New York: McGraw Hill. ISBN 978-0-07-294262-0. .
• Persichetti, Vincent (1961). Twentieth-century Harmony: Creative Aspects and Practice. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-09539-5. OCLC 398434. 
• Surmani, Andrew (2004). Essentials of Music Theory: A Complete Self-Study Course for All Musicians. Alfred Music. ISBN 978-0-7390-3635-8. .
• Schejtman, Rod (2008). Music Fundamentals. The Piano Encyclopedia. ISBN 978-987-25216-2-2. Arhivirano iz originala 31. 08. 2018. g. Pristupljeno 17. 04. 2020. 

Spoljašnje veze

• Chord Formulas Visual Table