Полифонија

Полифонија или вишегласје (грч. πολυ више, и φονη глас) представља вештину комбиновања независних гласова у музици, тако да они у исто време звуче и хармонски добро. У ширем смислу, то је и могућност свирања више тонова истовремено на музичким инструментима.

Полифонија се првобитно развила у вишегласним хоровима касног Средњег века. Дела заснована на полифонији су доминирала у европској музици од XII века до Ренесансе, односно до краја XVI века.

Појам супротан полифонији је монодија, једногласје, или хомофонија (једна мелодијска линија с хармонском пратњом у подређеној улози).

Вештина слагања независних гласова у полифоној музици назива се контрапункт (лат. punctum contra punctum – тачка против тачке, то јест нота против ноте.)