Albatros WMZ 2
 Hidroavion Albatros WMZ 2 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1912−1913. |
| Uveden u upotrebu | 1913. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik | Nemačka mornarica |
| Broj primeraka | 6 |
| Dužina | 11,00 |
| Razmah krila | 14,50 |
| Visina | 4,25 |
| Površina krila | 48,50 |
| Prazan | 450 |
| Normalna poletna | 700 |
| Klipno-elisni motor | 1 x Argus |
| Snaga | 1 h 51,5 kW |
| Brzina krstarenja | 65 km/h |
| Maks. brzina na H=0 | 70 km/h |
| Dolet | 300 km |
| Brzina penjanja | 52,63 m/min |
Albatros WMZ 2 (nem. Albatros WMZ 2) je jednomotorni, dvokrilni dvosede hidroavion koga je 1912. odine razvila i proizvodila nemačka firma Albatros Flugzeugwerke za potrebe nemačke ratne mornarice. Ovaj avion je bio prvi hidroavion Nemačke carske mornarice i služio je za pomorska izviđanja.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Fabrika Albatros je januara 1911. potpisala ugovor sa Ministarstvom vojske za razvoj vojnog aviona na bazi francuskog aviona Farman III. Kao rezultat, prvi MZ.2 izgrađen je početkom sledeće godine.
Nova letelica razlikovala se od svog prethodnika većim razmahom gornjeg krila sa četiri elerona, novom modernizovanom gondolom pilota i nemačkim motorom Argus od 100 konjskih snaga.
Za pomorsku avijaciju razvijena je verzija letelice sa plovcima WMZ 2. Ove letelice pokretali su motori snage do 120 KS[2].
Od marta 1912. godine Nemački admiralitet je postavio uslov da svi nemački mornarički avioni moraju biti u konfiguraciji amfibija tj. da mogu poletati kako sa tla tako i sa vodene površine, što je u to vreme bio težak zahtev s obzirom na ogranične snage motora koje su tada bile na raspolaganju. Uklanjanjem točkova postavljenih na centralni plovak Albatrosa MZ.2 (Mercedes od 70 ks), Oberleutnant Langfeld uspeo je da prvi put poleti sa vodene površine 5. jula 1912. Kada su točkovi ponovo postavljeni, korišćen je sistem koji omogućio im da se podignu iz vode. Da bi se dodatno smanjio otpor vode i omogućilo ubrzanje do brzine letenja[3].
Zvanično nezadovoljstvo sporim rezvojem hidroaviona dovelo je do prvog nemačkog takmičenja hidroavionima, održanog u Hajligendamu u avgustu i septembru 1912. gde su samo dva aviona (Aviatik i Albatros) ispunila zahteve, U daljem internom odabiru, RMA - Nemački admiralitet je otkupio avion Albatros (sa motorom Argus snage 80 KS).
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup se sastoji od dva međusobno povezana rešetkasta nosača napravljena od drvenih letvica. Rešetkasti nosač je povezan sa unutrašnjim podupiračima na krilima. Trup na kraju nosi horizontalni stabilizator i kormila pravca. Kanard je ispred krila. Posada sedi u gondoli koja je smeštena između krila. Polja rešetkaste konstrukcije kao i spojevi konstrukcija su dijagonalnim zatezačima od čeličnih žica dodatno ukrućeni.
Pogonska grupa: Motor i potisna drvena elisa fiksnog koraka se nalazi na kraju gondole iza kokpita pilota i izviđača. Ispod gornjeg krila smeštena su dva cilindrična metalna rezervoara za gorivo. U ovaj avion su ugrađivani linijski tečnošću hlađeni motori: Mercedes snage 70 KS ili Argus snage 100 KS.
Krila su pravougaonog oblika i relativno tankog profila. Donje i gornje krilo imaju istu širinu krila, razmah gornjeg krila je veći od donjeg. Konstrukcija krila je napravljeni od drveta. Obloga krila je napravljena od impregniranog platna. Gornje i donje krilo su međusobno povezani sa po tri para upravnih drvenim upornica dok četvrti par upornica spaja krajeve krila i one su postavljene ukoso na površinu krila.
Upravljanje avionom: Kanard je aerodinamički uravnotežen i pomera se direktno iz upravljačke ručice preko upravljačkih kablova. Na vrhu repa aviona se nalazi horizontalni stabilizator sa kormilom visine koji je povezan sa prednjim kanardom. Na krajnjim stubovima rešetkastih nosača nalaze se dva kormila pravca. Gornje krilo ima četvorostruke elerone, (po dva sa svake strane krila) a donje dvostruke elerone. Svi stabilizatori, kormila i eleroni su izrađeni od drveta presvučeni tkaninom. Kontrole visine i elerona vrše se pomoću ručica za upravljanje. Kormilom se upravlja nožnom polugom. Trimovanje se vrši pomoću ručnog točka.
Stajni organje izveden u dve varijanta. Prva varijanta je sa dva stepenasta glavna plovka pravougaonog preseka. Tu je i plovak ispod horizontalnog stabilizatora. Na svakom glavnom plovku nalaze se dva točka. Prva ispitivanja su izvedena bez plovaka sa normalnom šasijom na točkovima. Drugo rešenje je sa jednim čunom postavljenim ispod gondole a na krajevima krila su postavljeni plovci koju imaju funkciju da povećaju stabilnost pri uzburkanom moru.
Naoružanje: Avion nije bio naoružan.
Varijante[uredi | uredi izvor]
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Avioni MZ.2 napravljeni su za isporuku nemačkim vazduhoplovnim snagama, a takođe su se prodavali privatnicima u Nemačkoj i za izvoz, uključujući jedan MZ.2 koje je privatno lice kupilo iz Rusije 1912. godine, a nekoliko aviona je iste godine isporučeno vazduhoplovnom parku Bugarske. Upravo je na MZ.2 prva borbena misija u Evropi izvedena 16. oktobra 1912. godine po starom kalendaru.
Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 117. ISBN 3-89350-693-4.
- ^ http://www.airwar.ru/enc/other1/albatrosmz2.html
- ^ https://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft25765.htm
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 117. ISBN 3-89350-693-4.
- Šavrov, V.B. (2002). Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. str. 164. ISBN 5-217-03112-3.
- Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
- Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
- Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.