Русија
Координате: 41°-78° СГ Ш, 58°ИГД - 170°ЗГД
| Химна Државна химна Руске Федерације |
|
.svg) |
|
| Главни град | Москва |
| Службени језик | руски |
| Облик државе | Федерација |
| - Председник | Владимир Путин |
| - Премијер | Дмитриј Медведев |
| Независност | |
| - Оснивање Русије | 862. |
| - Оснивање РСФСР | 7. новембар 1917. |
| - Распад Совјетског Савеза¹ | 26. децембар 1991. |
| Површина | |
| - Укупно | 17.075.400 km² (1) |
| - Вода (%) | 13 |
| Становништво | |
| - 2011. | 142.914.136 (9) |
| - 2002. | 145.184.000 |
| - Густина | 8,2/km² (217) |
| БДП (ПКМ) | 2010 приближно |
| - Укупно | $2.218 трилиона (6) |
| - По глави становника | $15.807 (53) |
| ИХР (2010) | 0,719 (65) – висок |
| Валута | Руска рубља (RUB) |
| Временска зона | UTC +3 до +12 |
| Интернет домен | .ru .рф .su |
| Позивни број | +7 |
| ¹Русија је међународно-правни наследник СССР-а | |
Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция) или Русија (рус. Росси́я) савезна је држава која се простире преко огромних пространстава источне Европе и северне Азије. Са површином од 17.075.400 km², Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине, или САД. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету. Званични језик је руски а главни и највећи град је град херој Москва. У Русији 12 градова има више од милион становника.
За време совјетске владавине (1917-1991) звала се Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу СССР-а. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас је водећа чланица Заједнице независних држава, ОУЗБ и ШОС. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИК.
Садржај |
Име [уреди]
Име Русија (рус. Россия) потиче од старог народа Руса, групе Варјага (могуће шведских Викинга), који су основали Кијевску Русију (рус. Киевская Русь). Старо латинско име Кијевске Русије било је Рутенија, а данас се то име углавном односи на западне и јужне крајеве Кијевске Русије који су били најближи католичкој Европи. Садашњи облик имена државе долази од древног грчког имена за Кијевску Русију - Ρωσσία.
Географија [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Географија Русије |
Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.0000 km²) и источни азијски део - Сибир (13.500.0000 km²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал, која се простире у смеру север - југ у дужини од око 2.100 km од Северног леденог океана до границе са Казахстаном.
Русија има 37.000 километара морске обале и излази на три океана: Атлантски, Северни ледени и Тихи океан. Највећа острва и архипелази су: Нова Земља, Земља Франца Јозефа, Новосибирска острва, Сахалин, Курилска острва итд.
Већина предела Русије су равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели тундри. Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 метара највиши врх Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки.
У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету - Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.
Европска Русија [уреди]
Највећи део европског дела Русије заузима Источноевропска равница, са низијским рељефом који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и Средњеруска на западу, Приволжје уз средњи ток Волге) чији врхови не прелазе 200 - 400 m. Кроз ову низију протиче Волга (3.688 km), привредно и симболично најважнија река Русије. Преовладава континентална клима која на крајњем северу прелази у поларну, а у уском појасу црноморског приобаља у медитеранску. Од севера према југу ређају се појасеви црногоричне шуме, мешане шуме, прелазне шумско-степске зоне, и степа покривена плодном црницом (черноземом). Уз обале Каспијског мора због јаког испаравања присутна је и полупустиња.
На крајњем југу европске Русије границу са Грузијом и Азербејџаном чини планина Кавказ са највишом тачком Русије, Елбрусом (5.642 m).
Сибир и Далеки исток [уреди]
|
За више информација видети Сибир и Руски далеки исток |
На западу Сибира простире се велика Западносибирска равница кроз коју протиче најдужа руска река Об (са Иртишем 5.568 km, 5. на свету). Између реке Јенисеј на западу и Лене на истоку налази се Средњесибирска висораван са врховима до 1.700 метара. Средњејакутска равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног Сибира.
На југу и истоку Сибира до обала Тихог океана превладава планински рељеф са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 m (Белуха у Алтајском ланцу - 4.506 m, Кључевскаја Сопка на Камчатки - 4.750 m). Овде се налази и највеће и најдубље руско језеро - Бајкалско (31.500 km², дубина 1.637 m, најдубље на свету).
Клима већег дела Сибира је врло оштра континентална која на северу прелази у поларну, а на већим надморским висинима у планинску. Превладавају густе црногоричне шуме - тајге, са зонама оскудне вегетације - тундрама - и зонама трајног леда на крајњем северу. Руски далеки исток има монсунску климу.
Галерија руских предела [уреди]
-
Призор из околине Јарослава
-
Централна Русија
-
Зима на југу Русије
-
Субполарни Урал
-
Тајга код Архангелска зими
-
Кланац у Чеченији на Кавказу
-
Обала језера Бајкал
-
Спепа у подножју Алтајских планина
-
Река Васјуган у Сибиру
-
Вулкан на Камчатки
Флора и фауна [уреди]
-
Брезова шума у Русији
-
Сибирски ариш
-
Мрки медвед
-
Сибирски тигар
Границе [уреди]
На западу Русија граничи са (од севера према југу):
Руска енклава Калињинградска област граничи и са Литванијом и Пољском.
На југу граничи са (од запада према истоку):
- Абхазијом¹
- Грузијом
- Јужном Осетијом¹
- Азербејџаном
- Казахстаном
- Кином
- Монголијом
- Северном Корејом
- Јапаном (морска граница)
¹Суверенитет ових територија је споран, али га Русија признаје.
На истоку граничи са САД (морска граница).
Историја Русије [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Историја Русије |
Праисторија и стари век [уреди]
|
За више информација видети Скитија, Босфорско краљевство, Готи, Хазари и Источни Словени |
Простране степе јужне Русије су у праисторији биле дом номадских сточара.[1] У доба антике, Понтска степа је била позната под именом Скитија. Скитија се протезала све од Дунава на западу па до граница Кине на истоку, а владавина овог народа одржала се негде до 2. века п. н.e. До краја антике, Сармати, народ скитског порекла, владали су западом Скитије. Од 8. века п. н. е. старогрчки трговци су донели своју цивилизацију преко трговачких центара у Танаису и Фанагорији.[2] Између 3. и 6. века нове ере, Босфорско краљевство, хеленистички ентитет који је наследио грчке колоније,[3] је било уништено таласом инвазија ратоборних племена, као што су Хуни и Евроазијски Авари.[4] У 3. и 4. веку нове ере полулегендарно готско краљевство Ојум је постојало у јужној Русији, све док га нису покорили Хуни. Хазари, туркијски народ, је владао долином доње Волге између Каспијског језера и Црног мора све до 10. века.[5]
Преци данашњих Руса су Словенска племена, за које неки историчари сматрају да су живели у шумским областима Пинских мочвара.[6] Источни Словени су постепено населили западну Русију у два таласа: један је ишао од Кијева према данашњим градовима Суздаљ и Муром, а други од Полоцка ка Новгороду и Ростову. Од 7. века па надаље, Источни Словени су чинили већину становништва западне Русије[7] и полако су и мирно асимилирали староседелачке угрофинске народе, као што су Мерја, Мурома и Мешчера.
Кијевска Русија [уреди]
|
За више информација видети Руски каганат и Кијевска Русија |
Оснивање првих држава Источних Словена у 9. веку поклапа се са доласком Варјага, трговаца, ратника и насељеника из области Балтичког мора. Већину Варјага су чинили Викинзи скандинавског порекла, који су предузимали подухвате дуж речних токова који су ишли од источне обале Балтичког мора до Црног мора и Каспијског језера.[8] Временом, Варјази ће се асимилирати међу Словенима. Према Повести минулих лета, Варјаг по имену Рјурик, је 862. изабран за владара Новгорода. Његов наследник Олега је кренуо на југ и покорио Кијев,[9] који је раније плаћао данак Хазарима, и основао Кијевску Русију. Олег, Рјуриков син Игор и Игоров син Свјатослав су касније потчинили сва локална источнословенска племена, уништили Хазарски канат и покренули неколико војних кампањи против Византије и Персије.
У 10. и 11. веку Кијевска Русија је постала највећа и једна од најнапреднијих држава у Европи.[10]Кнез Владимир је 988. прихватио хришћанство, и тиме ставио стару руску државу у сферу културног утицаја Византије. Владавина Владимира и његовог сина Јарослава Мудрог представљаће Златно доба Кијева. За време Јарослављеве владавине написан је први источнословенски писани законик Руска правда.
У 11. и 12. веку, стални упади номадских туркијских народа, као што су Кипчаци и Печењези, су проузроковали масовне сеобе словенског становништва у безбедније, шумске регионе на северу, посебно у област познату под именом Залесје.[11] Доба феудализма и децентрелизације је означено сталним мукобима међу члановима династије Рјурикович који су колективно владали Кијевском Русијом. Доминација Кијева је опала у корист кнежевине Владимир-Суздаљ на североистоку, Новгородске републике на северозападу и Галиције-Волиније на југозападу.
Кијевска Русија је коначно нестала нестала у 13. веку, а последњи удар нанела јој је инвазија Монгола 1237-40.[12] која ј имала за последицу уништење Кијева 1240.[13] и смрт половине становништва Русије.[14] Освајачи, касније познати као Татари, су основали Златну хорду (савез паганских Монгола и муслиманских татарских номада), која је пљачкала руске кнежевине и владала јужним и централним деловима Русије преко два века.
Галиција-Волинија је на крају асимилирана у Пољско-литванску унију, док су Владимир-Суздаљ и Ногородска република под врхоном влашћу Монгола постали центар данашње руске државе.[15]Новгородска република је заједно са градом Псковом задржала одређени степен самосталности током татарског ропства и била поштећена страдања које је захватило друге делове земље. Предвођени кнезом Александром Невским, Новгорођани су одбили напад Швеђана у бици на Неви 1240., као и тевтонске крсташе у бици на Чудском језеру, осујетивши њихове планове да се населе овде.
Велика московска кнежевина [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Велика московска кнежевина |
Суседна словенска држава, Владимирско-Суздаљска кнежевина је била вазална монголска држава.
Московска кнежевина се појавила као амбициозна држава у првој четвртини 14. века. Иако су били у потчињеном положају према Монголима (до 1480), временом су стекли богатство и наметнули своју доминацију над водећим руским градовима: Суздаљ и Нижњи Новгород (1392), Новгород (1478), Твер (1485).
После пада Константинопоља 1453. Московска кнежевина је остала најјача хришћанска држава на истоку Европе, тако да је почела да се сматра наследницом Источног римског царства. Године 1510, монах Филофеј ће у писму Великом војводи Москве споменути чувено предсказање: „Московска држава је Трећи Рим“.
Иван III Велики је победио монголско-татарску војску 1480. и консолидовао московску државу. Узео је титулу владара „свих руских земаља“. За време његове владавине Московска кнежевина је утростручила своју површину, нешто ратом, а нешто добровољним присаједињавањем.
Руско царство [уреди]
Иван IV, касније познат као Иван Грозни, је 1547. крунисан за првог цара Русије. За време своје владавине проширио је Руску државу према Волги и заузео татарске градове Казањ и Астрахањ. Тако је Русија постала вишенационална земља. Цар Иван IV је увео први законик, феудалну скупштину и сеоску самоуправу. Његови ратови са западним суседима (Пољска, Литванија, Шведска) нису били успешни. Ратни губици и лоше жетве су довеле до грађанског рата у раном 17. веку (Смутное Время). Године 1611. Дмитриј Пожарски је успео да ослободи Москву од Пољака. До средине 17. века настала су руска насеља у источном Сибиру и на обали Тихог океана.
Руска држава је крајем средњег века била централизовано и аутократско царство.
Нови век [уреди]
Пети владар из династије Романов, Петар Велики (владао: 1682-1725), оријентисао је Русију према западу у политици, економији и култури. Поразио је Шведску и осигурао излаз Русије на Балтик, што је било важно за трговину. У новоосвојеним земљама, на ушћу реке Неве у Балтик, основао је нову престоницу Санкт Петербург. Катарина II Велика (владала 1762-1796), наставила је да развија политику Русије као велике европске силе. У време њене владавине Русија се проширила на Украјину и Крим. У сарадњи са Пруском и Аустријом, Русија је поразила Наполеона (Наполеонова инвазија на Русију) и поделила Пољско-Литванско краљевство. Наполеонов неуспех је био последица како упорног руског отпора, тако и јаке зиме. Једна од последица овог рата било је продирање либералних идеја у апсолутистичку царску Русију. Касније се руска држава проширила преко Кавказа и тамо ратовала против Турске.
У првој половини 19. века Русија је била конзервативна земља у којој је у привреди доминирала феудална пољопривреда. Кметство је укинуто 1861, што је омогућило индустријализацију. Појава сиромашног радничког слоја допринела је ширењу либералних и идеја социјализма. У крви угушена Револуција из 1905. довела је до ограничених реформи (слобода говора, оснивање законодавне скупштине - Думе).
Русија у 20. веку и данас [уреди]
Русија је учествовала у Првом светском рату на страни сила Антанте. Дуг, исцрпљујући рат и велики људски и материјални губици довели су до грађанске Фебруарске, а затим до комунистичке Октобарске револуције 1917. Овим револуцијама је збачена царска владавина. После периода грађанског рата у коме је погинуло 20 милиона људи, некадашња царска Русија је 30. децембра 1922. постала прва комунистичка држава, под именом Совјетски Савез, и под вођством Владимира Иљича Лењина. Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) је била највећа од четири првобитне оснивачке републике.
После Лењинове смрти 1924. челну позицију у СССР је преузео Јосиф Висарионович Стаљин. Он је форсирао планирану социјалистичку економију и брзу индустријализацију. Његове реформе и диктатура су коштале живота милионе људи.
Нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез 22. јуна 1941. И поред почетног успеха, немачке трупе нису оствариле свој велики циљ - освајање Москве. У зиму 1942-1943. доживели су велики пораз у бици код Стаљинграда. Совјетске трупе су успеле да их до 1945. истерају из источне Европе, и да маја исте године заузму Берлин. У Другом светском рату Совјетски Савез је имао 10,6 милиона војних и 15,9 милиона цивилних жртава, што је половина укупног броја жртава. Совјетски Савез је из рата изашао са уништеном инфраструктуром и економијом, али и као светска супер-сила која је политички доминирала источном половином Европе.
Совјетски Савез је био друга сила која је овладала нуклеарним оружјем. Деценијама је био ривал САД и њеним савезницама у Хладном рату. СССР је први лансирао вештачки сателит у космос (Спутњик 1, 1957), и првог човека у земљину орбиту (Јуриј Гагарин, 1961). Седамдесетих и осамдесетих година 20. века Совјетски Савез је ушао у период економске стагнације, који је и поред покушаја реформи касних 1980-их (гласност, перестројка), кулминирао распадом СССР-а 1991. на 15 независних република. Децембра 1991. Борис Јељцин је изабран за првог председника Руске Федерације, демократске парламентарне заједнице различитих федералних субјеката (републике, аутономне области, крајеви). Руска федерација је правни наследник некадашњег СССР-а.
После за становништво тешких година хаотичне приватизације и преласка у капиталистичку привреду 1990-их, праћених Ратовима у Чеченији, Русија је у 21. век ушла у мирнији политички период, са економијом која је у великој експанзији, првенствено захваљујући извозу драгоцених енергената - нафте и земног гаса.
Становништво [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Демографија Русије |
Русија је вишенационална држава на чијој територији живи више од 180 народа.
Подаци са пописа обављеног 2002[16] говоре да је укупан број грађана Русије износио 145.166.731.
Највећи градови Русије су: Москва (10,10 милиона становника), Санкт Петербург (4,58 мил.), Новосибирск (1,42 мил.), Нижњи Новгород (1,35 мил.) и Јекатеринбург (1,26 мил.).
Градског становништва има 73,2%, сеоског 26,8%.
- Види још: Списак градова у Русији по броју становника
- Види још: Списак градова у Русији
Национална структура (поменути су народи са преко 250.000 припадника):
- Руси — 115.889.107 становника (79,83 % од укупног становништва)
- Татари — 5.554.601 становника (3,83 %)
- Украјинци — 2.942.961 становника (2,03 %)
- Башкири — 1.673.389 становника (1,15 %)
- Чуваши — 1.637.094 становника (1,13 %)
- Чечени — 1.360.253 становника (0,94 %)
- Јермени — 1.130.491 становника (0,78 %)
- Мордвини — 843.350 становника (0,58 %)
- Авари — 814.473 становника (0,56 %)
- Белоруси — 807.970 становника (0,56 %)
- Казаси — 653.962 становника (0,45 %)
- Удмурти — 636.906 становника (0,44 %)
- Азербејџанци — 621.840 становника (0,43 %)
- Маријци — 604.298 становника (0,42 %)
- Немци — 597.212 становника (0,41 %)
- Кабардинци — 519.958 становника (0,36 %)
- Осети — 514.875 становника (0,35 %)
- Даргинци — 510.156 становника (0,35 %)
- Бурјати — 445.175 становника (0,31 %)
- Јакути — 443.852 становника (0,31 %)
- Кумици — 422.409 становника (0,29 %)
- Ингуши — 413.016 становника (0,28 %)
- Лезгини — 411.535 становника (0,28 %)
- Коми — 293.406 становника (0,2 %)
Руски језик је изразито доминантан и њиме се служи 98% становништва.
Религија [уреди]
Подаци о верском саставу су непоуздани, јер се вера не испитује у пописима становништва. Само је мањи део популације активно религиозан. Сматра се да су 16–48% становништва атеисти.[17]
Законски се као традиционалне религије признају: православље, ислам, будизам и јудаизам.[18] Словенско становништво је доминантно православно (има их око 100 милиона[19]). У мале хришћанске групе спадају јерменски хришћани, римокатолици и протестанти. Исламској заједници припадају неки народи турског порекла (Татари, Башкири) и већина народа северног Кавказа (Чечени, Ингуши) (има их по разним проценама од 7 до 20 милиона[20]). Будизам је традиционалан у: Бурјатији, Туви и Калмикији.
Највећи градови [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Списак градова у Русији |
 Москва  Санкт Петербург  Новосибирск  Јекатеринбург |
Поредак | Град | Федерални субјект | Популација |  Нижњи Новгород .jpg) Самара  Казањ  Омск |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Москва | Москва | 11.503.501 | ||
| 2 | Санкт Петербург | Санкт Петербург | 4.879.566 | ||
| 3 | Новосибирск | Новосибирска област | 1.473.737 | ||
| 4 | Јекатеринбург | Свердловска област | 1.350.136 | ||
| 5 | Нижњи Новгород | Нижегородска област | 1.250.252 | ||
| 6 | Самара | Самарска област | 1.164.900 | ||
| 7 | Казањ | Татарстан | 1.143.600 | ||
| 8 | Омск | Омска област | 1.153.971 | ||
| 9 | Чељабинск | Чељабинска област | 1.130.273 | ||
| 10 | Ростов на Дону | Ростовска област | 1.098.991 | ||
| 11 | Уфа | Башкортостан | 1.094.842 | ||
| 12 | Волгоград | Волгоградска област | 1.091.200 | ||
| 13 | Перм | Пермски крај | 1.090.679 | ||
| 14 | Краснојарск | Краснојарски крај | 1.000.601 | ||
| 15 | Вороњеж | Вороњешка област | 889.496 | ||
| 16 | Саратов | Саратовска област | 830.953 | ||
| 17 | Тољати | Самарска област | 720.346 | ||
| 18 | Краснодар | Краснодарски крај | 710.686 | ||
| 19 | Ижевск | Удмуртија | 611.043 | ||
| 20 | Јарослављ | Јарославска област | 606.336 | ||
| Rosstat (2009)[21][22] |
Државно уређење [уреди]
Русија је федеративна република са полупредседничким системом власти.
Државно уређење заснива се на Уставу, потврђеном на референдуму од 12. децембра 1993. године.
Шеф државе је председник Руске Федерације, који се бира на 6 година на директним изборима. Према важећем уставу, он има следећа овлашћења: утврђује спољну политику, врховни је командант Оружаних снага, именује и разрешава, уз сагласност Државне думе, председника Владе, на предлог председника Владе именује и разрешава са дужности заменике председника Владе и федералне министре, именује секретара Савета безбедности, Савету Федерације (рус. Совет Федерации) предлаже кандидата за место гувернера Централне банке, у случају рата или непосредне ратне опасности има право доносити законе за целу територију државе или њен поједини део, али мора о таквим актима обавестити Федералну скупштину, има право доносити уредбе које вреде на територију целе државу (морају бити у складу са уставом и федералним законима. Уз ова председник има и многа друга овлашћења.
Извршну власт врши Влада (рус. Правительство), која стоји под председником. Систем федералних органа чине федерална министарства, федералне службе и федералне агенције.
Законодавну власт има дводомна Федерална скупштина. Чланове горњег дома — Савета Федерације, именују савезни субјекти (републике, области, крајеви и др.), а чланови доњег дома (450 депутата) — Државне думе, бирају се на директним изборима, на мандат од 5 година, по страначким листама.
Судску власт врше судови: Уставни суд, судови опште надлежности на челу са Врховним судом и арбитражни судови на челу са Високим арбитражним судом. У неколико субјеката Руске Федерације постоји уставни судови, а део судског система су и мировни судови.
Административна подела [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Административна подела Русије |
Федерална структура Русије је сложена и обухвата 83 федералних субјеката са различитим нивоима аутономије. Највећу аутономију има 21 аутономна република (то су нпр. Чеченија, Татарстан или највећа Саха (Јакутија)). Осим њих, постоји и 4 аутономних округа и 1 аутономна област. Већина ових аутономних јединица основана је за време комунизма у складу са тадашњом политиком о националностима која је свакој већој националности давала право на територију.
Остатак државне територије подељен је на управне јединице које имају мање формалне аутономије. То су 46 области, 9 крајева и 2 федерална града (Москва и Санкт Петербург).
Године 2000. установљени су федерални окрузи, као нови нивои управне поделе. Најприје их је било 7, да би 2010. формиран још један - Севернокавкаски федерални округ. Сваки федерални округ обухвата више федералних субјеката. Воде их изасланици које именује федерални председник:
Списак федералних округа [уреди]
 |
|||||
| рб. | Називи округа | Површина (км²) |
Становника (01.01.2012 ) |
Субјекти РФ | Административни центар |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Централни федерални округ | 652,800 | 38 539 614 | 18 | Москва |
| 2 | Јужни федерални округ | 416,840 | 13 880 708 | 6 | Ростов-на-Дону |
| 3 | Северозападни федерални округ | 1,677,900 | 13 652 525 | 11 | Санкт Петербург |
| 4 | Далекоисточни федерални округ | 6,215,900 | 6 263 219 | 9 | Хабаровск |
| 5 | Сибирски федерални округ | 5,114,800 | 19 254 242 | 12 | Новосибирск |
| 6 | Уралски федерални округ | 1,788,900 | 12 136 912 | 6 | Јекатеринбург |
| 7 | Поволшки федерални округ | 1,038,000 | 29 808 653 | 14 | Нижњи Новгород |
| 8 | Севернокавкаски федерални округ | 172,360 | 9 494 233 | 7 | Пјатигорск |
Оружане снаге [уреди]
_cropped.jpeg)
Оружане снаге Руске Федерације су основане након распада Совјетског Савеза. Борис Јељцин је 7. маја 1992. године потписао Уредбу о оснивању Министарства одбране и стављању свих совјетских оружаних снага на територији РСФСР под контролу Руске Федерације[23].
Оружане снаге Русије подељене су на три вида:
- Копнена војска
- Ратно ваздухопловство
- Ратна морнарица
Посебни видови су:
- Космичка војска
- Стратешки ракетне снаге
- Ваздушно-десантни трупе
У руској војсци има око један милион војника. На војне трошкове сваке године Русија троши више од 40,3 милијарди долара.
Војни рок у руској војсци траје једну годину. Рок професионалне војне службе може да траје од 3 до 10 година. Професионална војна служба је могућа само након одслужења војног рока. Кандидати за професионалну војску из Русијe морају да имају до 40 година, из иностранства - до 30 година.
У току је реформа оружаних знага, која је почела након рата у Јужној Осетији 2008. године.
Привреда [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Привреда Русије |
Петнаест година након пропасти комунизма руска економија се приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас она има високу стопу раста БДП-а (у 2004 7,2%; 2005 6.4%; 2006 8,2%; 2007 8,5%; 2008 5,2% годишње ) и релативно високу инфлацију (око 8,8%). Ипак, и данас су у Русији уочљиви остаци старог, комунистичког система.
На данашњу слику економије је утицала и брза приватизација неких уноснијих државних предузећа почетком деведесетих. Њих је преузела неколицина предузетника повезана са тадашњом политичком елитом (олигарси). У последње време неки су тајкуни били присиљени одрећи се контроле над својим фабрикама, а неки су и затворени или су емигрирали. Велики концерни и даље доминирају руском привредом, а држава најављује мере за подстицање малог и средњег предузетништва.
Данас се руска економија углавном темељи на двема стубовима: извозу енергената (нафте и земног плина) и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска металургија и са њом повезана производња машина, аутомобила и авиона преживљавају захваљујући високим царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа. Многе фабрике преоријентисале су се на сарадњу са западним компанијама и лиценцирану производњу страних производа (иномарке).
Пропаст совјетског централног планирања довела је и до превелике неравнотеже у развоју појединих регија. Највише страних инвестиција и најбржи привредни раст имају Москва и Петербург. Разлике у просечном дохотку становника престонице и провинција су и до десет пута.
Транспорт [уреди]
Велике удаљености и често сурови климатски услови веома су утицали су на развој транспортне инфраструктуре у Русији. У превозу робе, а и путника још увек доминантну улогу има железница. Железничка мрежа има 87.000 km пруга у јавној употреби и 63.000 km индустријских пруга. Удео железнице у укупном превозу робе је 83,2%, а путника 40,9%. У Русији се налази и најдужа светска железничка пруга, 9.289 km дуга Транссибирска железница која повезује Москву и Владивосток на Тихом океану.
Иако је путна инфраструктура у прилично лошем стању, без савремених ауто-путева, путни превоз је у успону. Аутомобил је данас у Русији све мање статусни симбол, посебно у великим градовима што доводи до великих гужви и једне од највећих стопа смртности у друмским саобраћајним несрећама у Европи.
Ваздушни превоз је у сталном порасту па има доминантну улогу у путничком превозу на релацијама већим од 1.500 km. Највеће авионске компаније су Аерофлот, затим С7 ерлајнс, Пулково и КрасЕр.
Култура [уреди]
Русија има огромну културну баштину. Нарочито у 19. и 20. веку постигнути су велики успеси у: балету, музици, драми, књижевности и филму. Средњовековни руски уметници су мање познати или анонимни, а изузетак је сликар Андреј Рубљов.
Многи руски писци спадају у врх светске књижевности: Фјодор Достојевски, Максим Горки, Борис Пастернак, Александар Солжењицин, Лав Толстој, Антон Чехов и Иван Тургењев. Ту су и песници: Александар Пушкин, Михаил Љермонтов, Ана Ахматова и Сергеј Јесењин.
Књиге се у Русији доста штампају и пуно читају. Године 1990. у Русији је произведено 1,6 милијарди књига. Године 2004. производња је пала на 562 милиона књига.
Током 19-ог века, у Русији се формирала јака група националних композитора, међу којима се истичу Александар Бородин, Модест Мусоргски, Николај Римски-Корсаков и Пјотр Иљич Чајковски. Они су створили руску национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихову традицију је својим клавирским концертима и симфонијама наставио Сергеј Рахмањинов. Музику експресионизма и модерног доба у Русији репрезентују Игор Стравински, Сергеј Прокофјев и Дмитриј Шостакович.
Балет има дугу традицију у Русији и омиљен је међу публиком. Из балетске трупе основане 1773. настао је, данас чувени Балет театра Баљшој. Русија је дала великане балетске уметности, попут: Ане Павлове, Галине Уљанове, Вацлава Нижинског, Рудолфа Нурејева, Михаила Баришњикова, Сергеја Дјагиљева, Михаила Фокина и Мају Плисецкају.
У области сликарства руски уметници су имали значајно место. У модерним уметничким покретима, експресионизму, кубизму и руској авангарди учествовали су Васиљ Кандински, Казимир Малевич, Алексеј Јавленски и Наталија Гончарова. Међу истакнуте руске сликаре такође спадају Иља Рјепин и Марк Шагал.
Најзнаменитији руски филмски уметници су Сергеј Ајзенштајн и Андреј Тарковски.
Музеји [уреди]
Музеј Ермитаж у Санкт Петербургу поседује 3 милиона предмета, и по томе је међу највећим у свету, а први је по опсегу колекције уметничких слика. Део колекција Ермитажа (руска уметност) је 1895. издвојен у Руски музеј. Природњачки музеј Кунсткамера, отворен 1719. по замисли Петра Великог, био је први музеј у Русији. У и око Санкт Петербурга постоје многобројне царске палате и друге знаменитости (Петерхоф, Царско Село, Ћилибарска соба).
У Москви су Третјаковска галерија и Пушкинов музеј, као и Московски кремљ са својим уметничко-историјским збиркама.
Спорт [уреди]
Спорт у Русији има високи друштвени углед, што је традиција из времена СССР-а. Русија редовно осваја велики број медаља на Летњим олимпијским играма (међу прве три нације од 1952), а доминира у пар спортова и на Зимским олимпијадама. У Москви су одржане Летње олимпијске игре 1980. док ће Сочи бити домаћин Зимске олимпијаде 2014. Спортови у којима је Русија најуспешнија су: гимнастика, ритмичка гимнастика, атлетика, дизање тегова, рвање, синхроно пливање, одбојка, скијашко трчање, биатлон, клизање на леду, хокеј на леду.
Најомиљенији спортови у Русији су фудбал и хокеј на леду, али и одбојка, кошарка, и у новије време тенис. Шах је омиљена разонода у Русији. Руски велемајстори већ деценијама доминирају у овом спорту.
Референце [уреди]
- ^ Belinskij A, Härke, H (1999). „The 'Princess' of Ipatovo“. Archeology 52 (2). Archived from the original on 10. 6. 2008. Приступљено 26. 12. 2007..
- ^ Jacobson, E. (1995). The Art of the Scythians: The Interpenetration of Cultures at the Edge of the Hellenic World. Brill. стр. 38. ISBN 90-04-09856-9.
- ^ Tsetskhladze, G.R. (1998). The Greek Colonisation of the Black Sea Area: Historical Interpretation of Archaeology. F. Steiner. стр. 48. ISBN 3-515-07302-7.
- ^ Turchin, P. (2003). Historical Dynamics: Why States Rise and Fall. Princeton University Press. стр. 185–186. ISBN 0-691-11669-5.
- ^ Christian, D. (1998). A History of Russia, Central Asia and Mongolia. Blackwell Publishing. стр. 286–288. ISBN 0-631-20814-3.
- ^ For a discussion of the origins of Slavs, see Barford, P.M. (2001). The Early Slavs. Cornell University Press. стр. 15–16. ISBN 0-8014-3977-9.
- ^ Christian, D. (1998). A History of Russia, Central Asia and Mongolia. Blackwell Publishing. стр. 6–7.
- ^ Obolensky, D. (1994). Byzantium and the Slavs. St Vladimir's Seminary Press. стр. 42. ISBN 0-88141-008-X.
- ^ Thompson, J.W.; Johnson, E.N. (1937). An Introduction to Medieval Europe, 300–1500. W. W. Norton & Co.. стр. 268. ISBN 0-415-34699-1.
- ^ „Ukraine: Security Assistance“. U.S. Department of State Приступљено 27. 12. 2007.
- ^ Klyuchevsky, V. (1987). The course of the Russian history. 1. Myslʹ. ISBN 5-244-00072-1.
- ^ Hamm, M.F. (1995). Kiev: A Portrait, 1800–1917. Princeton University Press. ISBN 0-691-02585-1.
- ^ „The Destruction of Kiev“. Tspace.library.utoronto.ca Приступљено 19. 1. 2011.
- ^ „History of Russia from Early Slavs history and Kievan Rus to Romanovs dynasty“. Parallelsixty.com Приступљено 27. 4. 2010.
- ^ Грешка цитирања Лоша ознака
<ref>; нема текста за ref-ове под именомCurtis.; $2 - ^ „Всероссийская перепись населения 2002 года“. Perepis2002.ru Приступљено 24. 06. 2010.
- ^ Zuckerman, P (2005). Atheism: Contemporary Rates and Patterns, chapter in The Cambridge Companion to Atheism, ed. by Michael Martin. Cambridge University Press.
- ^ Bell, I (2002). Eastern Europe, Russia and Central Asia. ISBN 9781857431377 Приступљено 27 Dec. 2007.
- ^ „Russia“ Приступљено 8 Apr. 2008
- ^ „20Mln Muslims in Russia and mass conversion of ethnic Russians are myths—expert“. Interfax Приступљено 1 Apr. 2008
- ^ Cities with over 1 million population Rosstat
- ^ Cities with population between 500.000 and 1 million Rosstat
- ^ Greg Austin & Alexey Muraviev, The Armed Forces of Russia in Asia, Tauris, 2000, p.130
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
.svg){kind=small}
- Званични сајт парламента
- Званични сајт председника
- Званични сајт владе
- Централна банка Русије
- Споразум о безвизном режиму путовања између Руске Федерације и Републике Србије
|
||||||||||||||
|
|||||||||||
|
||||||||||
|
|||||
|
|||||||||||
|
||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
