Američka košarkaška asocijacija
 Lopta ABA lige | |
| Sport | Košarka |
|---|---|
| Osnovana | 1967. |
| Ugašena | 1976. (spajanje) |
| Broj timova | 11 |
| Država |  SAD (11 timova) |
| Najviše titula | Indijana pejsersi (3. titule) |
| Poslednji prvak | Njujork netsi (2. titule) |
| Veb-sajt | www.nba.com |
Američka košarkaška asocijacija (engl. American Basketball Association), poznatija po svom akronimu ABA (od engl. ABA), je bila glavna muška profesionalna košarkaška liga od 1967. do 1976. godine. ABA je prestala da postoji spajanjem Američke košarkaške asocijacije i Nacionalne košarkaške asocijacije 1976. godine, što je dovelo do toga da su se četiri ABA tima pridružila Nacionalnoj košarkaškoj asocijaciji (NBA) i do uvođenja šuta za 3 poena u NBA 1979. godine.
Istorija lige[uredi | uredi izvor]
ABA je zamišljena u vreme koje se proteže od 1960. do sredine 1970-ih, kada su brojne prvoklasne lige pokušavale, sa različitim stepenom uspeha, da uspostave glavne profesionalne sportske lige u Sjedinjenim Državama. Košarka je viđena kao posebno ranjiva na izazove, njena glavna liga, Nacionalna košarkaška asocijacija, bila je najmlađa od velike četvorke velikih liga, koja je do tada igrala samo 21 sezonu, i još uvek se branila od savremenih izazovnih liga (prošlo je manje od pet godina od Američke košarkaške lige (ABL) koja je ugašena). Prema rečima jednog od vlasnika Indijana pejsersa, njegov cilj je bio da se iznudi spajanje sa postojećom ligom. Potencijalnim investitorima je rečeno da mogu dobiti ABA tim za polovinu onoga što je koštalo da dobiju NBA tim za proširenje u to vreme. Kada je došlo do spajanja, zvaničnici ABA su rekli da će se njihova investicija više nego udvostručiti.[1]
ABA se razlikovala od svog starijeg kolege sa otvorenijim, blistavijim stilom ofanzivne igre, kao i razlikama u pravilima, 30-sekundnim satom za šut (za razliku od NBA-ovog 24-sekundnog sata, iako je ABA promenila do 24 sekunde za šut u sezonui 1975/76) i korišćenje luka za tri poena, pionirskog u ranijem ABLu.[2] Takođe, ABA je koristila šarenu crvenu, belu i plavu loptu, umesto NBA tradicionalne narandžaste lopte. ABA je takođe imala nekoliko „regionalnih“ franšiza, kao što su Virdžinija skvajersi i Karolina kugarsi, koje su igrale „domaće“ utakmice u nekoliko gradova.[3]
ABA liga je takođe išla da preuzme četvoricu tada najboljih sudija u NBA: Erla Stroma, Džona Vanaka, Norma Drakera i Džoa Gušua, nagovorivši ih da „pređu“ u ABA ligu nudeći im mnogo više novca i beneficija. U memoarima Erla Stroma „Koling d šots”, Strom prenosi i osećaj da mu se udvara suparnička liga sa „novcem za spaljivanje”, i takođe depresiju koja je nastala sledeće godine kada je počeo da sudi u ABA ligi, sa manje istaknutim igračima koji su nastupali u neadekvatnim arenama, pred vrlo malom publikom. Ipak, pojava ABA je povećala plate sudija, baš kao i plate igrača.
Slobodni stil ABA lige na kraju je dobio simpatizere, ali nedostatak ugovora sa nacionalnom televizijom i dugotrajni finansijski gubici doveli bi do propasti ABA lige kao nezavisnog kruga. Godine 1976, svoje poslednje godine postojanja, ABA je bila pionir u sada popularnom takmičenju u zakucavanju na utakmici svih zvezda u Denveru.[4]
Liga je uspela da iznudi spajanje sa NBA ligom u vansezoni 1976. godine. Četiri ABA tima su apsorbovana u stariju ligu: Njujork netsi, Denver nagetsi, Indijana pejsersi i San Antonio sparsi. Kao deo sporazuma o spajanju, četiri tima nisu imala dozvolu da učestvuju na draftu NBA lige 1976.godine. Spajanje je bilo posebno teško za Netse, Njujork niksi su bili domaćini u svojoj areni, Medison skver gardenu, i nisu dozvolili Netsima da tamo dele svoje domaće utakmice. Zbog odvlačenja publike od Niksa, Netsi su bili primorani da plate 4,3 miliona dolara organizaciji Niksa. Netsi su umesto njega ponudili ligašku zvezdu Džulijusa Irvinga, ali su Niksi odbili. Netsi su morali da se zadovolje sa arenom u Piskateveju u Nju Džersiju i, da bi pokrili troškove, bili su primorani da prodaju ugovor Irvinga Filadelfija seventisiksersima.
Dva druga kluba, Kentaki kolonelsi i Spirits of St. Luis, raspuštena su nakon spajanja liga, pri čemu je svaki dobio otkup: Kentaki je dobio jednokratni otkup koji je vlasnik Džon Jang Braun Džunior iskoristio za kupovinu NBA Bufalo brejvsi budućih Los Anđeles klipersa, dok su vlasnici Spiritsa pregovarali o smanjenju televizijskih prihoda drugih ABA timova. Ovaj ugovor je doneo vlasničkoj grupi Spiritsa preko 300 miliona dolara, tokom skoro četiri decenije postojanja, zbog velikog povećanja televizijskih prihoda. Godine 2014. NBA i vlasništvo Spiritsa su se složili da postepeno ukidaju buduća plaćanja u zamenu za jednokratnu uplatu od 500 miliona dolara, čime je ukupna vrednost posla postala veća od 800 miliona dolara.[5] Sedmi preostali tim, Virdžinija skvajersi, nije dobio ništa, pošto su prestali sa radom neposredno pre spajanja. Igrači iz Kentakija, Spiritsa i Skvajeresa stavljeni su na raspolaganje NBA timovima putem disperzivnog drafta, četiri tima koje je apsorbovala NBA smela su da izaberu igrače sa ovog drafta.
Jedan od značajnijih dugoročnih doprinosa ABA lige profesionalnoj košarci bio je ulazak na tržišta na jugoistoku koja su bila rasadnik koledž košarke (uključujući Severnu Karolinu, Virdžiniju i Kentaki). NBA je bila fokusirana na urbana područja severoistočno dela SAD, srednjeg zapada i zapadne obale. U to vreme, nije pokazao nikakav interes da postavi tim južno od Vašingtona, osim gradskog područja Atlante gde se franšiza NBA Hoksa preselila iz Sent Luisa 1968. godine.
Komesari ABA lige[uredi | uredi izvor]
- Džordž Majkan 1967–1969
- Džim Gardner 1969 (privremeno)[6]
- Džek Dolf 1969–1972
- Bob Karlson 1972–1973
- Majk Storen 1973–74
- Ted Munčak 1974–75
- Dejv Debuše 1975–76
NBA velikan Džordž Majkan bio je prvi komesar ABA lige, gde je uveo i liniju od 3 poena i zaštitni znak lige crveno-belu i plavu košarkašku loptu.[7] Majkan je dao ostavku 1969. godine. Dejv Debuše, jedna od zvezda šampionskih timova Njujork niksa, prešao je sa svog posla potpredsednika i generalnog direktora Njujork netsa 1975. godine u komesarijat da bi postao poslednji komesar ABA lige i pomogao spajanje ABA i NBA liga 1976. godine.[8]
Spenser Hejvudovo pravilo teškoća[uredi | uredi izvor]
Jedan od primarnih doprinosa ABA lige modernoj NBA ligi bilo je uvođenje „pravila o teškoćama Spensera Hejvuda”, koje će kasnije postati okvir za trenutni sistem kvalifikovanosti za NBA draft koji omogućava igračima da se izjasne za NBA nakon što su godinu dana uklonjeni sa srednjoškolskog takmičenja.[9] Poreklo „pravila o teškoćama” je rezultat toga što je NBA zabranila igračima da se pridruže ligi dok ne ispune četiri godine kvalifikovanja za fakultet ili koledž.[10]
Godine 1969. Spenser Hejvud je napustio Univerzitet u Detroitu kao student druge godine i potpisao ugovor sa Denver roketsima.[11] ABA je verovala da bi u olakšavajućim okolnostima, kao što su finansijska situacija ili porodične potrebe, igrači trebalo da budu u mogućnosti da ranije odu u profesionalne lige.[10] Dok su NBA i NCAA u početku osporavale pravilo, nakon što su sudovi presudili u korist Hejvuda da igra u ABA ligi, NBA je sledila taj primer i ublažila četvorogodišnje pravilo da dozvoli igračima da uđu u ligu ako se kvalifikovali kao „teškoća” na osnovu „finansijsko stanje...porodica, (ili) akademski rekord.“[12] Hejvud je otvorio put drugim igračima (među poznatijima Džordž Mekginis i Džulijus Irving) da uđu u ABA ligu pre nego što su završili svoje univerzitetske karijere. Danas se pravilo „jedan i gotovo“ u NBA može pratiti do odluke ABA-e da dozvoli igračima da ranije napuste koledž i nastave profesionalnu karijeru pre nego što završe svoje univerzitetske karijere.[13]
Takmičenje u zakucavanju[uredi | uredi izvor]
.jpeg)
ABA je bila pionir u pojavljivanju sada popularnog NBA takmičenja u zakucavanju na poslednjoj ABA Ol-star utakmici 1976. godine.[14] Utakmica je održana u Denveru, a vlasnici ABA timova želeli su da obezbede da događaj bude zabavan za rasprodanu dvoranu od 15.021 ljudi.[10][14] ABA i NBA su počele da raspravljaju o mogućem spajanju,[15] a vlasnici ABA su želeli da uspostave održivost i uspeh svoje lige.[10] Takmičenje u zakucavanju funkcionisalo je kao jedinstvena zabava na poluvremenu koja je pokazala stil i uzbuđenje koje su ABA igrači uneli u igru. Takmičenje u zakucavanju održano je na poluvremenu Ol-star utakmice, a takmičari su bili Artis Gilmor, Džordž Gervin, Dejvid Tompson, Lari Kenon i Džulijus Irving.[14] Pobednik takmičenja je dobio 1.000 dolara i stereo sistem.[10] Džulijus Irving je pobedio u takmičenju završivši sada poznato zakucavanje sa linije slobodnih bacanja. Takmičenje u zakucavanju će se probiti u NBA 1976/77. kao takmičenje koje traje samo u toj sezoni, i na stalnoj osnovi a kao samostalni događaj u okviru NBA Ol-star vikenda 1984. godine.
Timovi[uredi | uredi izvor]
Od prvobitnih 11 timova, samo su Kentaki kolonelsi i Indijana pejsersi ostali svih devet sezona bez preseljenja, promene imena timova ili odustajanja. Međutim, Denver Larks/Rokets/Nagets, tim koji je bio planiran za Kanzas Siti, Misuri, preselio se u Denver bez odigravanja utakmice u Kanzas Sitiju zbog nedostatka odgovarajuće arene. Pored četiri preživela ABA tima, osam trenutnih NBA tržišta imaju ABA nasleđe: Juta, Dalas, Hjuston, Majami, Nju Orleans, Memfis, Minesota i Šarlot su imali ABA tim pre svojih trenutnih NBA timova.[16]
| Ekipa | Imena | Godine | Sudbina timova |
|---|---|---|---|
| Anahajm amigosi Los Anđeles starsi Juta starsi |
Anahajm amigosi | 1967. — 1968. | Ugašen 1975. NBA je preselio Nju Orleans džez u Jutu kao Juta džez 1979. godine. |
| Los Anđeles starsi | 1968. — 1970. | ||
| Juta starsi | 1970. — 1976. | ||
| Dalas čaparalsi Teksas čaparalsi San Antonio sparsi |
Dalas čaparalsi | 1967. — 1970. | Pridružio se NBA ligi 1976. kao San Antonio sparsi NBA je dodao franšizu Dalasu (Maveriks) 1980. godine. |
| Teksas čaparalsi | 1970. — 1971. | ||
| Dalas čaparalsi | 1971. — 1973. | ||
| San Antonio sparsi | 1973. — 1976. | ||
| Hjuston maveriksi Karolina kugarsi Spirits ov Sent Luis |
Hjuston maveriksi | 1967. — 1969. | Ugašen 1976. (otkup NBA) NBA je premestila San Dijego roketse u Hjuston kao Hjuston rokets 1971. NBA je dodala franšizu u Šarlot (Hornetsi) 1988. |
| Karolina kugarsi | 1969. — 1974. | ||
| Spirits of St. Luis | 1974. — 1976. | ||
| Indijana pejsersi | Indijana pejsersi | 1967. — 1976. | Pridružili se NBA 1976. godine kao Indijana pejsersi |
| Kanzas Siti Denver larksi /Roketsi /Nagetsi |
Kanzas Siti (neimenovan) | 1967. | Pridružili se NBA 1976. godine, kao Denver nagetsi |
| Denver larksi | 1967. | ||
| Denver roketsi | 1967. — 1974. | ||
| Denver nagetsi | 1974. — 1976. | ||
| Kentaki kolonelsi | Kentaki kolonelsi | 1967. — 1976. | Ugašen 1976. (NBA otkup) |
| Minesota maskisi Majami floridijansi |
Minesota maskisi | 1967. — 1968. | Ugašen 1972 NBA je dodala franšizu u Majamiju (hit) u 1988. NBA je dodala franšizu Minesoti (Timbervulvsi) 1989. |
| Majami floridijansi | 1968. — 1970. | ||
| Floridijansi | 1970. — 1972. | ||
| Nju Orleans /Luizijana bakanirsi Memfis pros/Memfis tamsi/Memfis saundsi Baltimor hastlersi/Klavsi |
Nju Orleans bukanirsi | 1967. — 1970. | Ugašen 1975 NBA je premestila Šarlot hornetse u Nju Orleans kao Nju Orleans hornetse (sada Nju Orleans pelikansi) u 2002. NBA je premestila Vankuver grizlise u Memfis kao Memfis grizlisi u 2001. |
| Luizijana bukanirsi | 1970. | ||
| Memfis pros | 1970–1972. | ||
| Memfis tamsi | 1972. — 1974. | ||
| Memfis saundsi | 1974. — 1975. | ||
| Baltimor hastlersi | 1975. | ||
| Baltimor klavsi | 1975. | ||
| Njujork/Nju Džerzi amerikansi Njujork netsi |
Njujork amerikansi | 1967. | Pridružili se NBA 1976., sa promenama imena koje odražavaju prelazak u Nju Džersi (1977) i trenutno Bruklin netsi (2012). |
| Nju Džerzi amerikansi | 1967. — 1968. | ||
| Njujork netsi | 1968. — 1976. | ||
| Oukland amerikansi/Oks Vašington kepsi Virdžinija skvajersi |
Okland amerikansi | 1967. | Ugašen 1976. (pre soajanja) NBA je preselio San Francisko voriorse u Okland kao Golden Stejt voriorsi u 1971. NBA je premestila Baltimor buletse u Vašington kao Kapital buletsi (sada Vašington vizardsi) u 1973. |
| Okland oks | 1967. — 1969. | ||
| Vašington kapitalsi | 1969. — 1970. | ||
| Virdžinija skvajersi | 1970. — 1976. | ||
| Pitsburg pajpersi /Pajonirsi /Kondorsi Minesota pajpersi |
Pitsburg pajpersi | 1967. — 1968. | Ugašen 1972. NBA je dodelila franšizu u Minesotu (Timbervulvsi) 1989. |
| Minesota pajpersi | 1968. — 1969. | ||
| Pitsburg pajpersi | 1969. — 1970. | ||
| Pitsburg pajonirsi | 1970. | ||
| Pitsburg kondorsi | 1970. — 1972. | ||
| San Dijego konkvistadorsi /Sejls | San Dijego konkvistadori | 1972. — 1975. | Ugašen 1975, NBA je delovala u San Dijegu od 1967. do 1971. godine sa San Dijego roketsima (sada Hjuston roketsi) i od 1978. do 1984. sa San Dijego klipersi (sada Los Anđeles klipersi). |
| San Dijego sejlsi | 1975. |
Vremenska linija[uredi | uredi izvor]
Lista šampiona ABA lige[uredi | uredi izvor]
ABA liga je bila podeljena na Istočnu diviziju i Zapadnu diviziju, u zavisnosti od geografske lokacije sedišta tima. Pobednici divizija bi se sastajali u finalu plej−ofa da bi odlučili šampiona ABA lige.
| Godina | Finalista zapadne divizije | Utakmica | Finalista istočne divizije | MVP plejofa |
|---|---|---|---|---|
| 1967/68. | Nju Orleans bakanirsi | 3 : 4 | Pitsburg pajpersi | Koni Haukins, Pitsburg |
| 1968/69. | Oukland ouksi | 4 : 1 | Indijana pejsersi | Voren Džabali, Okland |
| 1969/70. | Los Anđeles starsi | 2 : 4 | Indijana pejsersi | Rodžer Braun, Indijana |
| 1970/71. | Juta starsi | 4 : 3 | Kentaki kolonelsi | Zelmo Beti, Juta |
| 1971/72. | Indijana pejsersi | 4 : 2 | Njujork netsi | Fredi Luis, Indijana |
| 1972/73. | Indijana pejsersi | 4 : 3 | Kentaki kolonelsi | Džordž Mekginis, Indijana |
| 1973/74. | Juta starsi | 1 : 4 | Njujork netsi | Džulijus Irving Njujork |
| 1974/75. | Indijana pejsersi | 1 : 4 | Kentaki kolonelsi | Artis Gilmor, Kentaki |
Pošto je ABA smanjena na sedam timova do sredine poslednje sezone, liga je napustila igru u divizijama.
| Godina | Pobednik | Utakmica | Finalista | Plej−of MVP |
|---|---|---|---|---|
| 1975/76. | Njujork netsi | 4 : 2 | Denver nagetsi | Džulijus Irving, Njujork |
Statistička ostvarenja u ABA ligi[uredi | uredi izvor]
| * | Izabran u Košarkašku Kuću slavnih |
Vodeći strelci[uredi | uredi izvor]
Tabela najboljih strelaca po sezonama. Džulijus Irving je tri puta bio najbolji strelac ABA lige[17]
| Sezona | Igrač | Ekipa | Odigranih utakmica |
Koševa | PPG |
|---|---|---|---|---|---|
1967/68.
|
Koni Houkins* | Pitsburg pajpersi | 70 | 1.875 | 26,8 |
1968/69.
|
Rik Beri* | Oukland ouksi | 35 | 1.190 | 34,0 |
1969/70.
|
Spenser Hejvud* | Denver roketsi | 84 | 2.519 | 30,0 |
1970/71.
|
Den Ajsel* | Kentaki kolonelsi | 83 | 2.480 | 29,9 |
1971/72.
|
Čarli Skot* | Virdžinija skvajersi | 73 | 2524 | 34,6 |
1972/73.
|
Džulijus Irving* | Virdžinija skvajersi | 71 | 2.268 | 31,9 |
1973/74.
|
Džulijus Irving* (2) | Njujork netsi | 84 | 2.299 | 27,4 |
1974/75.
|
Džordž Mekginis* | Indijana pejsersi | 79 | 2.353 | 29,8 |
1975/76.
|
Džulijus Irving* (3) | Njujork netsi | 84 | 2.462 | 29,3 |
Vodeći skakači[uredi | uredi izvor]
| Sezona | Igrač | Ekipa | Odigrao utakmica |
Skokovi u napadu |
Skokovi u odbrani |
Ukupno skokova |
Skokova po utakmici |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
1967/68.
|
Mel Denijels* | Minesota maskisi | 78 | 502 | 711 | 1.213 | 15,6 |
1968/69.
|
Mel Denijels* (2) | Indijana pejsersi | 76 | 383 | 873 | 1.256 | 16,5 |
1969/70.
|
Spenser Hejvud* | Denver roketsi | 84 | 533 | 1.104 | 1.637 | 19,5 |
1970/71.
|
Mel Denijels* (3) | Indijana pejsersi | 82 | 394 | 1.081 | 1.475 | 18,0 |
1971/72.
|
Artis Gilmor* | Kentaki kolonelsi | 84 | 421 | 1.070 | 1.491 | 17,8 |
1972/73.
|
Artis Gilmor* (2) | Kentaki kolonelsi | 84 | 449 | 1.027 | 1.476 | 17,6 |
1973/74.
|
Artis Gilmor* (3) | Kentaki kolonelsi | 84 | 478 | 1.060 | 1.538 | 18,3 |
1974/75.
|
Sven Nejter | San Antonio sparsi | 78 | 369 | 910 | 1.279 | 16,4 |
1975/76.
|
Artis Gilmor* (4) | Kentaki kolonelsi | 84 | 402 | 901 | 1.303 | 15,5 |
Vodeći po asistencijama[uredi | uredi izvor]
| Sezona | Igrač | Ekipa | Odigrao utakmica |
Asistencija | Asistencija po utakmici |
|---|---|---|---|---|---|
1967/68.
|
Leri Braun* | Nju Orleans bukanirsi | 78 | 506 | 6,5 |
1968/69.
|
Leri|Braun* (2) | Oukland ouksi | 77 | 544 | 7,1 |
1969/70.
|
Leri|Braun* (3) | Njašington kapsi | 82 | 580 | 7,1 |
1970/71.
|
Bil Melkioni | Njujork netsi | 81 | 672 | 8,3 |
1971/72.
|
Bil Melkioni (2) | Njujork netsi | 80 | 669 | 8,4 |
1972/73.
|
Bil Melkioni (3) | Njujork netsi | 61 | 453 | 7,4 |
1973/74.
|
Al Smit | Denver roketsi | 76 | 619 | 8,1 |
1974/75.
|
Mak Kalvin | Denver nagetsi | 74 | 570 | 7,7 |
1975/76.
|
Don Bus | Indijana pejsersi | 84 | 689 | 8,2 |
Vodeći po ukradenim loptama[uredi | uredi izvor]
| Sezona | Igrač | Ekipa | Utakmica odigrano |
Krađe | Ukradeno po utakmici |
|---|---|---|---|---|---|
1973/74.
|
Ted Meklejn | Denver roketsi | 84 | 250 | 2,98 |
1974/75.
|
Brajan Tejlor | Njujork netsi | 79 | 221 | 2,80 |
1975/76.
|
Don Bus | Indijana pejsersi | 84 | 346 | 4,12 |
Vodeći sa blokadama[uredi | uredi izvor]
| Sezona | Igrač | Ekipa | Utakmica odigrano |
Blokada | Blokada po utakmici |
|---|---|---|---|---|---|
1973/74.
|
Koldvel Džons | San Dijego konkvistadorsi | 79 | 316 | 4,00 |
1974/75.
|
Koldvel Džons (2) | San Dijego konkvistadorsi | 76 | 246 | 3,24 |
1975/76.
|
Bili Polc | San Antonio sparsi | 83 | 253 | 3,05 |
Naslednik lige[uredi | uredi izvor]
Godine 1999. osnovana je nova liga koja se naziva ABA 2000. Nova liga koristi sličnu crveno-belu i plavu košarkašku loptu kao stara ABA, ali za razliku od originalne ABA, u njoj nema igrača sličnog kalibra kao NBA, niti igra utakmice u glavnim arenama ili na televiziji kao originalna ABA.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Official NBA Basketball Encyclopedia. Villard Books. 1994. str. 180. ISBN 0-679-43293-0.
- ^ The History of the 3-Pointer, USA Basketball, Ryan Wood, June 15, 2011.
- ^ „Atlanta WildCats - Pro Basketball, Aba Teams, Basketball”. Atlanta WildCats ABA Pro Men's Basketball Team (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-19.
- ^ Pluto, Terry (2007-11-06). Loose Balls: The Short, Wild Life of the American Basketball Association (na jeziku: engleski). Simon and Schuster. ISBN 978-1-4165-4061-8.
- ^ Burke, Monte. „The NBA Finally Puts An End To The Greatest Sports Deal Of All Time”. Forbes. Pristupljeno 2016-12-11.
- ^ Sports Encyclopedia
- ^ „ESPN Classic: Mikan was first pro to dominate the post”. Pristupljeno 2007-12-04.
- ^ „Dave DeBusschere Bio”. NBA.com. Arhivirano iz originala 11. 4. 2008. g. Pristupljeno 2008-03-09.
- ^ „NBA Draft Rules”. DraftSite.com. Pristupljeno 2018-05-04.
- ^ a b v g d Pluto, Terry (2007). Loose balls : the short, wildlife of the American Basketball Association (1st izd.). New York: Simon & Schuster Paperbacks. ISBN 978-1416540618. OCLC 153578380.
- ^ „Spencer Haywood: Denver's greatest forgotten star”. The Denver Post. Pristupljeno 2018-05-02.
- ^ Schwartz, Larry (19. 11. 2003). „NBA modifies "four-year rule" for hardship”. ESPN Classic. Pristupljeno 2018-05-02.
- ^ Rhoden, William C. (2016-06-29). „Early Entry? One and Done? Thank Spencer Haywood for the Privilege”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2018-05-02.
- ^ a b v „The One That Started It All”. www.nba.com. Pristupljeno 2018-05-02.
- ^ „The ABA is long gone, but it remains the soul of the NBA”. Washington Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-05-04.
- ^ Official ABA Guides, 1967–1976.
- ^ Košarkaške reference
