Andžej Žulavski
Andžej Žulavski | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 22. novembar 1940. |
| Mesto rođenja | Lavov |
| Datum smrti | 17. februar 2016. (75 god.) |
| Mesto smrti | Varšava |
| Veb-sajt | www |
Andžej Žulavski (poljski: [ˈandʐɛj ʐuˈwafskʲi]; Lavov, 22. novembar 1940 — Varšava, 17. februar 2016) bio je poljski filmski reditelj i pisac. Žulavski se često suprotstavljao mejnstrim komercijalizmu u svojim filmovima i uživao je uspeh uglavnom kod publike evropskog arthausa.
Krajem 1950-ih studirao je film u Francuskoj. Njegov drugi igrani film, Đavo (1972), bio je zabranjen u komunističkoj Poljskoj, a Žulavski je otišao u Francusku. Nakon uspeha filma That Most Important Thing: Love. 1975. godine, vratio se u Poljsku gde je proveo dve godine snimajući film On the Silver Globe(koji nije objavljen do 1988). Rad na ovom filmu vlasti su prekinule i uništile. Nakon toga, Žulavski se preselio u Francusku gde je postao poznat po kontroverznim i nasilnim umetničkim filmovima kao što je Posed(1981). Žulavski je takođe poznat po svom radu sa glumicama među kojima su Romi Šnajder, Izabel Ađani i Sofi Marso.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Žulavski je rođen u Lavovu, Ukrajinska SSR. Bio je asistent filmskog stvaraoca Andžeja Vajde.[1]
Kada je njegov drugi film Đavo zabranjen u Poljskoj,[2] odlučio je da se preseli u Francusku, gde je sa Romi Šnajder snimio That MostImportant Thing: Love (1975).[3]
Po povratku u Poljsku dve godine je radio na filmu koji mu vlasti nisu dozvolile da završi (On the Silver Globe), zasnovanom na knjizi njegovog pra-strica.[4] Od tada je živeo i radio uglavnom u Francuskoj, gde je snimao umetničke filmove.
Pošto je uvek prkosio mejnstrim komercijalizmu, Žulavski je uživao uspeh uglavnom kod publike evropske umetničke kuće. Njegove divlje, maštovite i kontroverzne slike nagrađivane su na raznim međunarodnim filmskim festivalima. Napisao je i romane l était Un Verger, Lity Bór (poznat i kao La Forêt Forteresse), W Oczach Tygrysa, i Ogród Miłości.[4]
Godine 2006. bio je šef žirija na 28. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu.[5]
Žulavski je mnogo puta radio sa kompozitorom Andžejem Koržinjskim, počevši od The Third Part of the Night (1971). Njihova poslednja saradnja bila je za Kosmos (2015), koji je bio i poslednji film Žulavskog.
Datuma 17. februara 2016. Žulavski je preminuo u bolnici u Varšavi od posledica raka.[6][7]
Lični život[uredi | uredi izvor]
Imao je tri sina iz različitih veza. Bivša žena Žulavskog bila je Malgožata Braunek, poljska filmska i scenska glumica. Njihov sin Kzaveri je takođe filmski reditelj.
Šesnaest godina je bio u vezi sa francuskom glumicom Sofi Marso, sa kojom je u periodu od 15 godina snimio četiri filma L'Amour braque, My Nights Are More Beautiful Than Your Days, La Note bleue, Fidelity. Zajedno su imali sina Vinsenta. Raskinuli su 2001. godine.
U periodu 2007-2008 on je izlazio sa Veronikom Rosati. Godine 2010. Žulavski je objavio knjigu pod nazivom „Nočnik“, koja je uključivala lik koji je navodno zasnovan na Rosatiju po imenu Ester. Rosati je tužila Žulavskog i izdavača knjige zbog kršenja njenog prava na privatnost i dostojanstvo žene jer je knjiga uključivala intimne detalje o njoj. Žulavski je izgubio slučaj na sudu 2015. godine.[2]
Filmografija[uredi | uredi izvor]
Igranih filmova[uredi | uredi izvor]
| Godina | Naslov | Napomene |
|---|---|---|
| 1971. | The Third Part of the Night | |
| 1972 | Đavo | |
| 1975. | That Most Important Thing: Love> | |
| 1981 | Possession | Nominovan — Zlatna palma |
| 1984 | The Public Woman | Nominovan— nagrada Cezar za najbolju adaptaciju |
| 1985 | L'Amour braque | |
| 1987 | Malady of Love | |
| 1988 | On the Silver Globe | |
| 1989 | "My Nights Are More Beautiful Than Your Days | |
| 1989 | Boris Godunov | |
| 1991 | The Blue Note | |
| 1996 | Szamanka | |
| 2000 | Fidelity | |
| 2015 | Cosmos | |
| 2019 | Bird Talk |
Kratki filmovi i TV ostvarenja[uredi | uredi izvor]
- La sorcière, kratki film, 1958.
- The Song of Triumphant Love, TV film, 1969.
- Pavoncello, kratka TV forma, 1969
- Theatre Macabre, 1972, TV serija, 2 epizode
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mira Liehm; Antonín J. Liehm (1980). The Most Important Art Soviet and Eastern European Film After 1945. University of California Press. str. 378. ISBN 978-0-520-04128-8.
- ^ a b Atkinson, Michael (2008). Exile Cinema Filmmakers at Work beyond Hollywood. SUNY Press. str. 79. ISBN 978-0-7914-7861-5.
- ^ María Luisa Amador; Jorge Ayala Blanco (2006). Cartelera cinematográfica, 1980–1989. UNAM. str. 425. ISBN 978-970-32-3605-3.
- ^ a b Culture.pl
- ^ „28th Moscow International Film Festival (2006)”. MIFF. Arhivirano iz originala 21. 4. 2013. g. Pristupljeno 14. 4. 2013.
- ^ „Uncompromising Polish film-maker Andrzej Żulawski dies”. Polish Radio. Pristupljeno 17. 2. 2016.
- ^ „Nie żyje reżyser, scenarzysta i pisarz Andrzej Żuławski”. PolskieRadio.pl. Pristupljeno 17. 2. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mira Liehm; Antonín J. Liehm (1980). The Most Important Art Soviet and Eastern European Film After 1945. University of California Press. str. 378. ISBN 978-0-520-04128-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Andrzej Żuławski na sajtu IMDb (језик: енглески)
- Andrzej Żuławski на Culture.pl
- Andrzej Żuławski, 1940–2016 на Sight & Sound
- Jérôme d'Estais, Possession, Tentatives d'exorcisme, Editions Rouge profond. 2019. ISBN 979-1097309138.
- Jérome d'Estais, Andrzej Zulawski, sur le fil, LettMotif [archive], 2015 ( ISBN 978-2-36716-143-3 and 978-2-36716-144-0)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
