17. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
17. фебруар (17.02) је 48. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 317 дана (318 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 17. фебруар
- 1600. — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције.
- 1836. — Указом кнеза Милош Обреновића у Букурешту је основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био је Михајило Герман, а секретар Јован Гавриловић.
- 1864. — Јужњачка подморница "Ханли" је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод "Хустаник", што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.
- 1916. — Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци.
- 1942. — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије.
- 1966. — Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари.
- 1972. — Доњи дом британског парламента усвојио је закон о приступању Велике Британије Европској заједници (касније Европска унија).
- 1979. — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам. Три седмице касније била је присиљена да повуче своје трупе.
- 1982. — Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца Џошуа Нкома, за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо водили су седамдесетих година заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци.
- 1990. — Чехословачка комунистичка партија искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и још 20 високих функционера који су дошли на власт након совјетске интервенције у Чехословачкој 1968.
- 1992. — Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији бивше Југославије.
- 1995. — Албанци у Тетову у Македонији почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна "албански универзитет" у том граду. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен.
- 1997. — Председник Пакистана Фарук Легхари, који је у новембру 1996. распустио владу Беназир Буто, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера.
- 1999. — Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза, НАТО је усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово под називом "Заједнички чувар"; начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић наредио је јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље.
- 2002. —
- 2003. —
- По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета.
- У паничном изласку из једног ноћног клуба у Чикагу, 21 особа је погинула, а око 50 је повређено.
- 2008. — Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије. Услед овога дошло је до различитих међународних реакција тако да су неке државе подржале а неке осудиле независност Косова и Метохије.
Рођења [уреди]
- 1653. — Арканђело Корели, италијански композитор и виолиниста.
- 1740. — Хорас-Бенедикт од Сосура, швајцарски физичар.
- 1937. — Мато Дујмов, буњевачки културни прегалник и писац једночинки
- 1958. — Радослав Миленковић, српски глумац и редитељ
- 1962. — Мајкл Џордан, амерички кошаркаш
- 1972. — Били Џо Армстронг, фронтмен америчког панк-рок бенда Грин деј
- 1981. — Парис Хилтон, америчка глумица, модел, дизајнер, музичар; наследница Хилтон хотелског ланца.
Смрти [уреди]
- 364. — Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду).
- 1600. — Ђордано Бруно, италијански филозоф, астроном. (* 1548.)
- 1673. — Жан Батист Поклен Молијер, француски комедиограф и глумац. (* 1622.)
- 1856. — Хајнрих Хајне, немачки песник. (* 1797.)
- 1909. — Гојатлај, познатији као Џеронимо, индијански поглавица.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
