Ariobarzan I Filoromej

Ariobarzan I Filoromej
Ariobarzan I Filoromej
Lični podaci
Datum rođenja	2. vek p. n. e.
Datum smrti	1. vek p. n. e.
Porodica
Supružnik	Athenais Philostorgos I
Potomstvo	Isias, Ariobarzanes II of Cappadocia

Ariobarzan I Filoromej (grč. Ἀριοϐαρζάνης Φιλορώμαιος) je bio kralj Kapadokije od 95. p. n. e. do 63/62. p. n. e. Nekoliko puta je gubio tron, ali ponovo bi ga Rimljani nekoliko puta vraćali na tron. Bio je veran rimski saveznik za vreme Mitridatovih ratova, pa je po okončanju ratova pored Kapadokije dobio i Sofenu i Gabijenu.

Dolazak na vlast[uredi | uredi izvor]

Kapadokijom su pokušavali da uz pomoć marioneta vladaju Mitridat VI od Ponta i Nikomed III od Bitinije. U Kapadokiji je oko 97. p. n. e. izbila pobuna protiv marionetske vlasti, ali bila je ugušena. Dva kralja su se onda pred rimskim senatom sporili koji je od njihovih marioneta legitimniji, a rimski senat je odredio da građani Kapadokije imenuju novoga kralja. Za novoga kralja Kapadokije imenovan je Ariobarzan.

Nekoliko puta gubi tron[uredi | uredi izvor]

Mitridat VI od Ponta je nakon toga sklopio savez sa jermenskim kraljem Tigranom Velikim ponudivši mu ruku svoje ćerke Kleopatre. Zauzvrat je tražio da Tigran napadne slabu Kapadokiju i ukloni sa trona Ariobarzana Filoromana, što je Tigran i učinio oko 93. p. n. e. Sula je u to vreme bio namesnik Kilikije i uspeo da pobedi jermensku vojsku i da Ariobarzanu vrati tron. Mitridat je nakon toga zauzeo Bitiniju postavivši na vlast Sokrata Hresta, brata Nikomeda IV od Bitinije. U to vreme 90/89. p. n. e. poslao je vojsku na Kapadokiju i Ariobarzana isterao sa trona, koji je uzurpirao Mitridatov sin Arijarat Euzeb. Manije Akvilije i prokonzul Azije Gaj Kasije okupili su oko 89. p. n. e. veću vojsku i uz pomoć Galaćana i Frigijaca vratili su Nikomeda na tron Bitinije i Ariobarzana I Filoromana na tron Kapadokije.

Početak Prvoga mitridatovoga rata[uredi | uredi izvor]

Manije Akvilije je onda od dva kralja tražio da upadaju na teritorije Ponta i da potpale rat. Ariobarzan je oklevao da započne tako značajan rat strahujući od moćnoga Mitridata. Za razliku od njega Nikomed IV od Bitinije je napao teritoriju Ponta pljačkajući sve do Amastrisa. Mitridat VI od Ponta se žalio Rimljaljnima na takav postupak, ali pošto nije dobio pravdu odlučio je da započne Prvi mitridatski rat. Najpre je želeo da osigura da ne bi Pont bio napadnut sa teritorije Kapadokije, pa je poslao svoga sina Arijarata Euseba sa velikom vojskom da 89. p. n. e. zauzme Kapodokiju. Arijarat je brzo pobedio Ariobarzana i isterao ga iz Kapadokije.

Drugi mitridatov rat[uredi | uredi izvor]

Kapadokija je ostala pod Mitridatovom kontrolom do kraja Prvoga mitridatovoga rata. Prilikom okončanja Prvoga mitridatovoga rata 84. p. n. e. Sula je prisilio Mitridata VI da Bitiniju vrati Nikomedu i da Kapadokiju vrati Ariobarzanu I. Ipak jedan deo Kapadokije ostao je pod Mitridatovom kontrolom. Lucije Licinije Murena je započeo Drugi mitridatski rat 83. p. n. e. iznenadnim pohodom preko Kapadokije i napadom na Komanu na pontskoj teritoriji. Po okončanju pljačke Komane Murena se zaputio na zimovanje u Kapadokiju, a tokom 82. p. n. e. bio je poražen. Mitridat je uspeo da rimsku vojsku protera i iz Kapadokije. Sula je smatrao da treba da se okonča rat, koji je započeo Murena, pa je poslao Aula Gabinija sa naređenjem da Murena ne sme da napada teritoriju Ponta.

Misija Aula Gabinija[uredi | uredi izvor]

Aul Gabinije je dobio i zadatak da pomiri Mitridata sa Ariobarzanom I Filoromejem. Mitridat VI od Ponta sastao se sa Ariobarzanom I Filoromejom i tada je zaručio svoju četvorogodišnju ćerku sa Ariobarzanom. Međutim zadržao je ne samo zapadni deo Kapodokije, nego je tražio još jedan deo centralne Kapadokije. Ariobarzan i Aul Gabinije su morali da pristanu na to. Kasnije se Ariobarzan žalio u Rimu da ne samo što nije dobio natrag zapadnu Kapadokiju, nego mu je Mitridat uzeo još jedan deo. Mitridat je tada pristao da posluša Sulu, pa je Ariobarzanu vratio sve teritorije, a zauzvrat je tražio ratifikaciju mirovnoga sporazuma, ali u to vreme 79. p. n. e. Sula je umro, pa Senat nije primao Mitridatove izaslanike.

Treći mitridatov rat[uredi | uredi izvor]

Mitridat je onda nagovorio svoga zeta Tigrana Velikoga da izvrši invaziju Kapadokije. Tigran Veliki je 77. p. n. e. zauzeo deo Kapadokije i odveo 300.000 stanovnika u Tigranokertu. Za vreme Trećega mitridatovoga rata Ariobarzan je snabdevao rimsku vojsku. Za vreme bitke kod Kabire 72. p. n. e. Lukul je dobijao snabdevanje jedino iz Kapadokije. Kada je Mitridat pobegao u Jermeniju Lukul je 69. p. n. e. usiljenim maršem krenuo preko Kapadokije do Eufrata prema Tigranokerti. Lukul je pobedio u bici kod Tigranokerte, ali nakon Lukulova odlaska 67. p. n. e. Mitridat je ponovo Ariobarzana isterao iz Kapadokije.

Dobija Sofenu i Gabijenu[uredi | uredi izvor]

Pompej je po okončanju rata sa Mitridatom Ariobarzanu vratio Kapadokiju. Pored toga dao mu je Sofenu i Gabijenu (Korduenu). Tokom 63. p. n. e. je abdicirao i kraljevinu poverio svom sinu Ariobarzanu II Filopatoru. Ariobarzanova ćerka Isija udala se za kralja Komagena Antioha I od Komagena.