Римски сенат

Из Википедије, слободне енциклопедије
rmn-military-header.png

Римско краљевство
753. п. н. е.510. п. н. е.
Римска република
510. п. н. е.27. п. н. е.
Римско царство
27. п. н. е.476.

Принципат
Западно царство

Доминат
Источно царство

Редовни магистрати

Цензор
Конзул

Претор
Едил

Квестор
Трибун

Ванредни магистрати

Диктатор
Magister equitum
Војни трибун
с конзулском влашћу

Тријумвири
Децемвири

Промагистрати

Проконзул

Пропретор

Прокуратор

Титуле и почасти
Цар

Принцепс
Доминус
Император
Цезар
Август
Тетрарх

Pontifex maximus
Magister militum
Легат
Официјус
Префект
Ликтор

Римско право

Сенат
Скупштине

Курсус хонорум
Аукторитас

п  р  у
Римски сенат: Цицерон држи говор против Катилине, фреска из 19. века

Сенат (лат. Senatus) или веће стараца, развио се од већа родовских старешина. То је стара римска институција, која је за време краљева имала велики углед и моћ, а у време ране Републике, мишљење сената је било врховна санкција. На почетку Републике било је 300 сенатора, да би их у II веку п. н. е. било 600, а у I и 900 чланова. Сенат је био састављен од актуелних и бивших највиших функционера — магистрата, који су распоређени по утврђеном списку. Тај списак се називао албум, по чијем су редоследу чланови добијали реч на расправама и претресима сената. Председавајући сената се називао принцепс, и налазио се на врху списка у албуму. Није имао извршну власт, али је морао да одобри скупштинске одлуке да би биле важеће. Принцепси су били бивши квестори и цензори, председавали су и износили мишљења и усмеравали расправу. Сенат је сазиван од стране највиших магистрата: конзула, претора, трибуна — крајем Републике. Након излагања сазивача и расправе, сенатори су одлучивали гласањем, носили су тоге са пурпурном врпцом. Одлучивано је о финансијским питањима — годишњој количини кованог новца, избору ратне политике, примао је стране државнике на преговоре, одређивао је провинције за наредну годину бившим конзулима на управу. Сенат је формално био саветодавна установа, али пошто је био сачињен од саме аристократије, постао је највиша установа републике. Решавао је религијска питања, и доносио одлуку о вредности власти — диктатури.

Начин облачења[уреди]

Сви сенатори имали су право да носе сенаторски прстен (првобитно направљен од гвожђа, а касније од злата; старе патрицијске породице као што је породица Јулија Цезара носиле су гвоздено прстење све до нестанка републике) и белу тунику (лат. Tunica clava) са 13 цм широком штрафтом у боји Тиријанске љубичасте (лат. Latus clavus) преко десног рамена. Сенатор педаријус носио је белу тогу (лат. Toga virilis или Toga pura) без икаквих украса, док су сенатори који су вршили функцију курилских магистрата носили белу тогу са широком љубичастом штрафтом (лат. Toga praetexta). Такође, сви сенатори су носили сандале тамно црвене боје, али су сенатори који су вршили функцију курислких магистрата на њима имали полукружну копчу.