Arne Garborg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arne Garborg
Lični podaci
Datum rođenja(1851-01-25)25. januar 1851.
Mesto rođenjaUndhajm, Norveška
Datum smrti14. januar 1924.(1924-01-14) (72 god.)
Mesto smrtiAsker, Norveška
Zanimanjepisac, pesnik, novinar
Porodica
SupružnikHulda Garborg

Arne Garborg (norv. Aadne Eivindsson Garborg; Undhajm, 25. januar 1851 — 14. januar 1924) bio je norveški pisac i intelektualac. Uglavnom je svoja dela pisao na ninošku, drugom standardnom pisanom jeziku u Norveškoj pored bukmola. Pisao je romane, članke, eseje, poeziju, bavio se prevođenjem i zalagao se za razvoj ninoška.[1]

Šest puta je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Arne Garborg je rođen 25. januara 1851. godine na farmi Garborg, nedaleko od Undhajma u opštini Time u okrugu Rogaland. Ovde je odrastao zajedno sa roditeljima i osmoro braće i sestara. Arne se odrekao očevog imanja, a Arneov otac je izvršio samoubistvo 1870. godine kao rezultat prenapregnute verske savesti pogoršane sinovim odbijanjem nasledstva. To je učinilo mladog Garborga neprijateljem religije i naročito pijetističkog nasleđa. Za Garborga je hrišćanstvo značilo društvenu i duhovnu revoluciju. Kasnije se još više okrenuo levičarskim idejama i zanimao se za socijalizam, anarhizam i slobodnu ljubav, mada je kritikovao te ideje kada bi se približavale dogmi.[1]

Garborg je pohađao učiteljsku višu školu u Holtu i neko vreme je radio kao nastavnik.

Iako će kasnije postati poznati pisac, Garborg se u početku bavio novinarstvom i time je zarađivao za život. On je 1872. godine pokrenuo list Tvedestrandsposten, a 1877. Fedraheimen čiji je bio urednik sve do 1892. 1880−ih je takođe bio novinar u Dagbladeu (Dagbladet). Zajedno sa Rasmusom Steinsvikom je 1894. godine pokrenuo list Den 17de Mai[3], koji će 1935. promeniti ime u Norsk Tidend. Između 1908. i 1916. učestvovao je u objavljivanju časopisa Retfærd. [4]

Arne Garborg se 1887. godine oženio Huldom Bergersen i neko vreme su živeli u kolibi Kolbotn pored jezera Savalen u Esterdalu. 1897. su se preselili u Asker, koji im je bio dom narednih decenija. [5]

Književni rad[uredi | uredi izvor]

Arne Garborg je svojim drugim romanom, Studenti seljaci (Bondestudentar), stekao poziciju jednog od velikih pisaca svog vremena. U ovom romanu Garborg je prikazao kulturni sukob između sela i grada kroz borbu i moralno propadanje studenta sa sela koji studira u glavnom gradu. Naturalistički pristup je razvio u romanu iz 1890. godine, Kod majke (Hjaa ho mor), kao i u kasnijim delima. [1]

Garborgovo remek-delo je pesnički ciklus Haugtusa, koji prikazuje veru mlade devojke u natprirodno i njenu prvu ljubav. Poznati norveški kompozitor Edvard Grig pročitao je ovaj pesnički ciklus u maju 1895. godine i bio toliko inspirisan da je u roku od mesec dana iskomponovao dvanaest pesama od kojih je četiri odbacio.[6]

Roman Umorni ljudi (Trætte mænd) iz 1891. godine govori o dekadenciji evropskog društva krajem 19. veka, a roman Mir (Fred) govori o verskim uverenjima i ekonomskim poteškoćama norveškog seljaka. Garborg je takođe preveo Odiseju na norveški jezik.[1]

Dela[uredi | uredi izvor]

Portret Arnea i Hulde Garborg

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Ein Fritenkjar 1878.
  • Studenti seljaci (Bondestudentar) 1883.
  • Mannfolk 1886.
  • Kod majke (Hjaa ho Mor) 1890.
  • Umorni ljudi (Trætte Mænd) 1891.
  • Mir (Fred) 1892.
  • Izgubljeni otac (Den burtkomne Faderen) 1899.

Zbirke pesama[uredi | uredi izvor]

  • Haugtusa (Haugtussa) 1895.
  • U Helhajmu (I Helheim) 1901.

Drame[uredi | uredi izvor]

  • Nepomirljivi (Uforsonlige) 1888.
  • Nastavnik (Læraren) 1896.

Ostala dela[uredi | uredi izvor]

  • Smaa-stubber af Alf Buestreng 1873.
  • Kritika Ibzenovog dela Car i Galilejac (Keiser og Galilæer) 1873
  • Den ny-norske Sprog- og Nationalitetsbevægelse 1877.
  • Psalm Bože, blagoslovi zemlju Norvešku (Gud signe Noregs land) 1878.
  • Kvinnestudentar 1882.
  • Forteljingar og Sogar 1884.
  • Pisma Kolbotnbrev 1890.
  • Jonas Lie. En Udviklingshistorie 1893.
  • Pisma Knudahei-brev 1904.
  • Jesus Messias 1906.
  • Prevod Odiseje 1918.
  • Dnevnik Dagbok 1905-1923, posthumno 1925–1927.
  • Tankar og utsyn, posthumno 1950.
  • Han Lars i Lia 1883

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Arne Evensen Garborg | Norwegian author”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-01. 
  2. ^ „Nomination%20Archive”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). 2020-04-01. Pristupljeno 2020-12-01. 
  3. ^ Dan ustavnosti Norveške
  4. ^ „Arne Garborg (1851 - 1924)”. Garborgsenteret (na jeziku: norveški ninorsk). Pristupljeno 2020-12-01. 
  5. ^ Elseth, Egil (1977). Liv og dikt 1. Norsk litteraturhistorie. Oslo: Aschehoug. 
  6. ^ Foster, Beryl (2007). The Songs of Edvard Grieg (na jeziku: engleski). Boydell Press. ISBN 978-1-84383-343-7. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арне_Гарборг&oldid=27453376”