Арне Гарборг

С Википедије, слободне енциклопедије
Арне Гарборг
Лични подаци
Датум рођења(1851-01-25)25. јануар 1851.
Место рођењаУндхајм, Норвешка
Датум смрти14. јануар 1924.(1924-01-14) (72 год.)
Место смртиАскер, Норвешка
Занимањеписац, песник, новинар
Породица
СупружникХулда Гарборг

Арне Гарборг (норв. Aadne Eivindsson Garborg; Ундхајм, 25. јануар 1851 — 14. јануар 1924) био је норвешки писац и интелектуалац. Углавном је своја дела писао на ниношку, другом стандардном писаном језику у Норвешкој поред букмола. Писао је романе, чланке, есеје, поезију, бавио се превођењем и залагао се за развој ниношка.[1]

Шест пута је номинован за Нобелову награду за књижевност.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Арне Гарборг је рођен 25. јануара 1851. године на фарми Гарборг, недалеко од Ундхајма у општини Тиме у округу Рогаланд. Овде је одрастао заједно са родитељима и осморо браће и сестара. Арне се одрекао очевог имања, а Арнеов отац је извршио самоубиство 1870. године као резултат пренапрегнуте верске савести погоршане синовим одбијањем наследства. То је учинило младог Гарборга непријатељем религије и нарочито пијетистичког наслеђа. За Гарборга је хришћанство значило друштвену и духовну револуцију. Касније се још више окренуо левичарским идејама и занимао се за социјализам, анархизам и слободну љубав, мада је критиковао те идеје када би се приближавале догми.[1]

Гарборг је похађао учитељску вишу школу у Холту и неко време је радио као наставник.

Иако ће касније постати познати писац, Гарборг се у почетку бавио новинарством и тиме је зарађивао за живот. Он је 1872. године покренуо лист Tvedestrandsposten, а 1877. Fedraheimen чији је био уредник све до 1892. 1880−их је такође био новинар у Дагбладеу (Dagbladet). Заједно са Расмусом Стеинсвиком је 1894. године покренуо лист Den 17de Mai[3], који ће 1935. променити име у Norsk Tidend. Између 1908. и 1916. учествовао је у објављивању часописа Retfærd. [4]

Арне Гарборг се 1887. године оженио Хулдом Бергерсен и неко време су живели у колиби Колботн поред језера Савален у Естердалу. 1897. су се преселили у Аскер, који им је био дом наредних деценија. [5]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Арне Гарборг је својим другим романом, Студенти сељаци (Bondestudentar), стекао позицију једног од великих писаца свог времена. У овом роману Гарборг је приказао културни сукоб између села и града кроз борбу и морално пропадање студента са села који студира у главном граду. Натуралистички приступ је развио у роману из 1890. године, Код мајке (Hjaa ho mor), као и у каснијим делима. [1]

Гарборгово ремек-дело је песнички циклус Хаугтуса, који приказује веру младе девојке у натприродно и њену прву љубав. Познати норвешки композитор Едвард Григ прочитао је овај песнички циклус у мају 1895. године и био толико инспирисан да је у року од месец дана искомпоновао дванаест песама од којих је четири одбацио.[6]

Роман Уморни људи (Trætte mænd) из 1891. године говори о декаденцији европског друштва крајем 19. века, а роман Мир (Fred) говори о верским уверењима и економским потешкоћама норвешког сељака. Гарборг је такође превео Одисеју на норвешки језик.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

Портрет Арнеа и Хулде Гарборг

Романи[уреди | уреди извор]

  • Ein Fritenkjar 1878.
  • Студенти сељаци (Bondestudentar) 1883.
  • Mannfolk 1886.
  • Код мајке (Hjaa ho Mor) 1890.
  • Уморни људи (Trætte Mænd) 1891.
  • Мир (Fred) 1892.
  • Изгубљени отац (Den burtkomne Faderen) 1899.

Збирке песама[уреди | уреди извор]

  • Хаугтуса (Haugtussa) 1895.
  • У Хелхајму (I Helheim) 1901.

Драме[уреди | уреди извор]

  • Непомирљиви (Uforsonlige) 1888.
  • Наставник (Læraren) 1896.

Остала дела[уреди | уреди извор]

  • Smaa-stubber af Alf Buestreng 1873.
  • Критика Ибзеновог дела Цар и Галилејац (Keiser og Galilæer) 1873
  • Den ny-norske Sprog- og Nationalitetsbevægelse 1877.
  • Псалм Боже, благослови земљу Норвешку (Gud signe Noregs land) 1878.
  • Kvinnestudentar 1882.
  • Forteljingar og Sogar 1884.
  • Писма Kolbotnbrev 1890.
  • Jonas Lie. En Udviklingshistorie 1893.
  • Писма Knudahei-brev 1904.
  • Jesus Messias 1906.
  • Превод Одисеје 1918.
  • Дневник Dagbok 1905-1923, постхумно 1925–1927.
  • Tankar og utsyn, постхумно 1950.
  • Han Lars i Lia 1883

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Arne Evensen Garborg | Norwegian author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-01. 
  2. ^ „Nomination%20Archive”. NobelPrize.org (на језику: енглески). 2020-04-01. Приступљено 2020-12-01. 
  3. ^ Дан уставности Норвешке
  4. ^ „Arne Garborg (1851 - 1924)”. Garborgsenteret (на језику: норвешки нинорск). Приступљено 2020-12-01. 
  5. ^ Elseth, Egil (1977). Liv og dikt 1. Norsk litteraturhistorie. Oslo: Aschehoug. 
  6. ^ Foster, Beryl (2007). The Songs of Edvard Grieg (на језику: енглески). Boydell Press. ISBN 978-1-84383-343-7. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арне_Гарборг&oldid=27453376”