Artrodeza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Artrodeza
Artrodeza ramenog zgloba metalnim zavrtnjima
MeSHD001174

Artrodeza je hirurški zahvat kojim se u cilju ortopedskog lečenja postiže ukočenje (ankiloza) zgloba. U načelu, ortopedija zajedno sa fizikalnom medicinom pokušava očuvati i vratiti funkciju zgloba, kad god je to moguće.[1] Međutim u nekim slučajevima kada konzervativna terapije ne da rezultate pristupa se fiksaciji ili ukočenju pokreta u zglobu.[2][3][4][5]

Nakon zahvata i postoperativnog oporavka bolesnika, treba da prođe nekoliko meseci do godinu dana, da bi došlo do spajanja dve susedno spojene kosti. Nakon toga između njih više nema pokreta unutar zgloba.[6]

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Artrodeza, odnosno ukočenje zgloba, smatra se danas standardnim operativnim lečenjem artroze zgloba koja je praćena bolovima i smanjenom pokretljivošću uprkos provođenju konzervativne terapije.[7]

Zahvat se najčešće izvodi:

  • Kako bi se uklonio bol u obolelom zglobu, koji se ne uspeva izleči uobičajenim metodama (npr. lekovima protiv bolova)
  • Kod zglobova koji su toliko promenjeni (najčešće upalno) da više ne mogu vršiti svoju funkciju, a nije indikovana artroplastika
  • Kod osoba kod kojih postoji slabost mišića, a zglob je zdrav (kako bi se ukočenjem zgloba vratila delimična funkcija uda)
  • Kao zahvat nakon neuspelih artroplastika velikih zglobova (kuk, koleno)

Načini ukočenje zgloba[uredi | uredi izvor]

Od 1879. godine, kada je prvi put opisana artrodeza gornjeg nožnog zgloba, razvijeno je do danas više od tridesetak različitih operativnih tehnika.[8][9]

Metode artrodeze[uredi | uredi izvor]

Metode ukočenje zgloba dele se na dve velike grupe:

Intraartikularna artrodeze

Kod intrartikularne artrodeze sa zglobnih tela se odstranuje hrskavica kako bi kost mogla prerasti zglob, a do potuno okončanog prerastanja, zglob se fiksira pomoću koštanih graftova ili metalnih vijaka i ploča.[10]

Ekstraartikularne artrodeza

Kod ekstraartikularne artrodeze koriste se koštani graftovi koji se postavljaju van zglobne čaure, i na taj način se postiže učvršćenje zgloba.

Operativne tehnike[uredi | uredi izvor]

Otvorena artrodeza sa unutrašnjom fiksacijom

Ova metoda artrodeze omogućava lečenje bolesnika sa uznapredovalom artrozom, bez obzira na veličinu deformiteta ili koštanog defekta zgloba. Unutrašnja fiksacija može može izvesti zavrtnjima, pločom i zavrtnjima ili intramedularnim klinom.[11] [12] U odnosu na spoljnu fiksaciju daje bolje rezultate zarastanja i bolesnici je bolje prihvataju.[13] Primenjuje se u svim slučajevima, osim kod infektivnih artritisa ili osteopenije, kada je indikovana spoljna fiksacija.

Artroskopska artrodeza

Ova metoda artrodeze prvi je put opisana 1983. godine.9. Razvojem artroskopske tehnike i instrumenta njena primena je tokom vremena postala mnogo učestalija. Njena prednost je u tome što omogućava pripremu zglobnih površina npr. tibije i talusa u dve kožne incizije uz mogućnost primene spoljne ili unutrašnje fiksacije artrodeziranog zgloba. Ovakvim mini invazivnim hirurškim zahvatom ne dolazi do lokalnog oštećenja cirkulacije i periosta, što utiče na brže zarastanje mesta artrodeze. Pored toga, smanjen je procenat pojave komplikacija kao što su infekcija, poremećaj u zarastanju rane, prelomi, neurovaskularne povrede i produženje perioda zarastanja ili razvoja pseudartroze.[14][15]Prednosti ove hirurške tehnike takođe se ogledaju i u manje izraženom krvarenju, kraćem boravku u bolnici i bržoj rehabilitaciji bolesnika.[16]

Meterijali za artrodezu[uredi | uredi izvor]

Za ukočenje (artrodezu) koriste se;[17]

  • koštani transplant sa bolesnika.
  • koštani transplant sa donora,
  • metalni zavrtnji i ploče.

Kao osteoinduktivno sredstvo mogu se koristit granule koje sadrže hidroksiapatit i koštani morfogenetski proteini.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Arthrodesis, WebMD definition
  2. ^ Messier, S. P.; Gutekunst, D. J.; Davis, C.; Devita, P. (2005). „Weight loss reduces knee-joint loads in overweight and obese older adults with knee osteoarthritis”. Arthritis and Rheumatism. 52 (7): 2026—2032. PMID 15986358. doi:10.1002/art.21139. .
  3. ^ Stitik TP, et al. (2010). Osteoarthritis. In WR Frontera et al., eds., DeLisa's Physical Medicine and Rehabilitation: Principles and Practice, 5th ed., vol. 1, pp. 781–809.
  4. ^ Philadelphia: Lippincott Williams and Wilkins. Lozada CJ (2013). Treatment of osteoarthritis. In GS Firestein et al., eds., Kelley's Textbook of Rheumatology 9th ed., vol. 2, pp. 1646–1659. Philadelphia: Saunders.
  5. ^ „The Journal of Arthroplasty | ScienceDirect.com by Elsevier”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2021-01-22. 
  6. ^ V. Šantić, A. Tudor, D. Legović; et al. (2013). „Artroskopska artrodeza gležnja”. Medicina Fluminensis. 49 (3): 333—337. 
  7. ^ Robert D. Beckenbaugh, Arthrodesis in Morrey's The Elbow and Its Disorders (Fourth Edition), 2009
  8. ^ Mark S. Myerson M.D., Arthrodesis of the Hallux Metatarsophalangeal and Interphalangeal Joints in Reconstructive Foot and Ankle Surgery (Second Edition), 2010
  9. ^ Mark S. Myerson MD, Anish R. Kadakia MD, Arthrodesis of the Tarsometatarsal Joint in Reconstructive Foot and Ankle Surgery: Management of Complications (Third Edition), 2019
  10. ^ Mark S. Myerson MD, Anish R. Kadakia MD, Arthrodesis of the Hallux Metatarsophalangeal and Interphalangeal Joints, in Reconstructive Foot and Ankle Surgery: Management of Complications (Third Edition), 2019
  11. ^ Zwipp, H.; Rammelt, S.; Endres, T.; Heineck, J. (2010). „High union rates and function scores at midterm followup with ankle arthrodesis using a four screw technique”. Clin Orthop Relat Res. 468 (4): 958—68. PMC 2835613 Slobodan pristup. PMID 19763726. doi:10.1007/s11999-009-1074-5. .
  12. ^ Rowan, R.; Davey, K. J. (1999). „Ankle arthrodesis using an anterior AO T plate”. J Bone Joint Surg Br. 81 (1): 113—6. PMID 10068017. doi:10.1302/0301-620X.81B1.0810113. .
  13. ^ „Ankle arthrodesis A comparision of internal and external fixa- tion”. Clin Orthop. 268: 78—83. 1991. .
  14. ^ Frey, C.; Halikus, N. M.; Vu-Rose, T.; Ebramzadeh, E. (1994). „A review of ankle arthrodesis: Predisposing factors to non-union”. Foot Ankle. 15 (11): 581—4. PMID 7849972. S2CID 25196392. doi:10.1177/107110079401501102. .
  15. ^ Mann, R. A.; Rongstad, K. M. (1998). „Arthrodesis of the ankle: a cri- tical analysis”. Foot Ankle Int. 19 (1): 3—9. PMID 9462906. S2CID 5795533. doi:10.1177/107110079801900102. 
  16. ^ Nielsen, K. K.; Linde, F.; Jensen, N. C. (2008). „The outcome of arthros- copic and open surgery ankle arthrodesis: a comparati- ve retrospective study on 107 patients”. Foot Ankle Surg. 14 (3): 153—7. PMID 19083634. doi:10.1016/j.fas.2008.01.003. .
  17. ^ Marcus, R. E.; Balourdas, G. M.; Heiple, K. G. (1983). „Ankle arthrodesis by chevron fusion with internal fixation and bone-graf- ting”. J Bone Joint Surg Am. 65 (6): 833—8. PMID 6863366. doi:10.2106/00004623-198365060-00017. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артродеза&oldid=27441456”