Atlanta hoksi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Atlanta hoksi
KonferencijaIstočna konferencija
DivizijaJugoistočna divizija
Osnovan1946.
IstorijaBafalo bizonsi
(1946)
Три-Ситиз блекхокси
(1946—1951)
Milvoki hoksi
(1951—1955)
Sent Luis hoksi
(1955—1968)
Atlanta hoksi
(1968—danas)
DvoranaStejt Farm arena
LokacijaAtlanta, Džordžija
Boje kluba       
PripadnostKoledž Park skajhoksi
Prvaci1 (1958)
Prvaci konferencije4 (1957, 1958, 1960, 1961) (zapadna konferencija)
Prvaci divizije6 (1970, 1980, 1987, 1994, 2015, 2021)
Veb-sajtwww.nba.com/hawks
Domaći jersey
Team colours
Domaći
Gostujući jersey
Team colours
Gostujući
Treći jersey
Team colours
Treći

Atlanta hoksi (engl. Atlanta Hawks) je američki košarkaški klub iz Atlante, Džordžija. Igraju u NBA ligi kao članovi Jugoistočne divizije Istočne konferencije. Glavna dvorana ovog tima je Stejt Farm arena.

Prvo poreklo ovog kluba se može pronaći u stvaranju Bufalo bajzonsa 1946. godine u Bufalo, Njujorku. Oni su bili član Nacionalne košarkaške lige (engl. National Basketball League) (NBL, engl. NBL), dok su im vlasnici bili Ben Kerner i Leo Feris.[1] Nakon 38 dana u Bufalu, klub se premestio u Molin, Ilinois, gde su dobili ime Tri-Sitiz blekhoksi.[2] Oni se priključuju NBA 1949. godine nakon spajanja NBL i Košarkaške asocijacije Amerike (engl. Basketball Association of America), poznatije pod akronimom BAA (engl. BAA), nakon čega jedan kraći period imaju Reda Orbaha kao trenera. Kerner 1951. godine premešta tim u Milvoki gde menjaju ime u Milvoki hoksi. Kerner i tim su se još jednom premestili 1955. godine u Sent Luis gde su osvojili svoj jedini NBA šampionat 1958. godine i kvalifikovali su se da igraju u finalu 1957, 1960 i 1961. godine. Hoksi su igrali protiv Boston seltiksa svaki put kada su bili u finalu. Sent Luis hoksi su se premestili u Atlantu 1968. godine kada je Kerner prodao franšizu Tomasu Kazinsu i bivšem guverneru Džordžije Karlu Sandersu.[3][4]

Hoksi trenutno imaju drugu najdužu "sušu" (iza Sakramento kingsa) u nedobijanju NBA šampionat 60 sezona uzastopno. Jedina titula ove franšize, kao i četiri pojavljivanja u finalima, su se dogodila kada su bili zasnovani u Sent Luisu. U sledećih 48 godina, oni ipak nikada nisu prošli kroz drugu rundu plej-ofova, sve do 2015. godine. Ipak, hoksi su jedni od samo četiri NBA kluba koja su se kvalifikovala za NBA plej-ofove 10 uzastopnih sezona u 21. veku, što su uspeli između 2008. i 2017. godine.

Istorija franšize[uredi | uredi izvor]

1946–1953: Bufalo, Tri-Sitiz i Milvoki[uredi | uredi izvor]

Poreklo Atlanta hoksa se može naći u franšizi Bufalo bajzonsa koja je osnovana 1946. godine. Bajzonsi su bili članovi Nacionalne košarkaške lige (NBL) i svoje mečeve su igrali u Bufalo memorijalnom auditorijumu. Klub je organizovan od strane Američke legije Iri Kauntija, a treniran je od strane Neta Hikija.[5] Njihov prvi meč, pobeda rezultatom 50–39 nad Sirakjuz nešnalsima, je odigran 8. novembra 1946. godine. U timu se nalazio Vilijam "Pop" Gejts koji je, sa Vilijamom "Doli" Kingom, bio jedan od dva afroamerička igrača u NBL.[6] Tim kojem je trebalo barem 3,600 gledalaca po utakmici kako bi opstao je jedva privlačio 1,000 u svoj auditorijum. Franšiza je ostala samo 38 dana u Bufalu nakon čega 28. decembra 1946. godine Leo Feris, generalni menadžer kluba, premešta tim u Molin, Ilinois, koji je bio deo lokacije poznate kao "Tri-Sitiz": Molin, Rok Ajland, Ilinois i Davenport, Ajova.[1]

Nakon premeštanja u Molin, klub je preimenovan u Tri-Sitiz blekhoks i mečeve gde su bili domaćini su održavali u Varton fild hausu; dvorani u Molinu sa 6,000 mesta.[3] U timu je igrao Deanglo King, dok su vlasnici bili Leo Feris i Ben Kerner.[2] Pop Gejts je ostao u blekhoksima i završio je na drugom mestu po broju bodova, odmah iza budućeg najvrednijeg igrača NBL-a 1948. godine, Dona Otena. Kao član košarkaške kuće slavnih, Gejts je pomogao pri integrisanju lige i kasnije je postao prvi afroamerički trener u velikoj sportskoj ligi, trenirajući Dejton 1948. godine.[7]

1949. godine, blekhoksi su postali jedni od 17 prvobitnih klubova Nacionalne košarkaške asocijacije nakon spajanja dvanaestogodišnje Nacionalne košarkaške lige i trogodišnje Košarkaške asocijacije Amerike. U svojoj inauguralnoj godini, oni su dostigli do plej-ofova sa svojim trenerom Redom Orbahom.[8] Naredne sezone, draftovali su Boba Kuzija, ali nisu uspeli da uspostave dogovor s njim tako da su ga prodali Čikago stegsima (koji bi ga dalje prodali Boston seltiksima nakon što su ubrzo ugašeni). Blekhoksi su u ovoj sezoni bili poslednji i zapadnoj diviziji i propustili su plej-ofove.[9] Tada je već postajalo očigledno da je Tri-Sitiz oblast bila premala da podržava NBA klub. Posle te sezone, franšiza se premestila u Milvoki, Viskonsin, gde su postali Milvoki Hoksi.

1954–1965: Bob Petit era[uredi | uredi izvor]

1954. godine, hoksi su draftovali Bobija Petita, budućeg najvrednijeg igrača NBA. Uprkos tome, hoksi su i dalje bili jedni od najgorih timova u ligi, tako da su se 1955. još jednom premestili, ovog puta u Sent Luis, Misuri, Milvokijeve rivale u pivnoj industriji, i postali su Sent Luis hoksi.

1956. godine, Sent Luis hoksi su draftovali legendarnog Bila Rasela u prvoj rundi. Odmah su ga poslali u Boston seltikse, dok su za uzvrat dobili Klifa Hagana i Eda Makaulija; obojica su kasnije ušli u kuću slavnih.[10][11][12]

Hoksi 1957. godine završavaju četiri meča ispod .500. Ipak, cela zapadna divizija je bila ekstremno loša te godine; nijedan klub u diviziji nije imao pobednički rezultat.[13] Ipak, osvojili su titulu divizije i time su automatski zagarantovali finale divizije, nakon što su porazili Mineapolis lejkerse i Fort Vejn pistonse. Nakon toga, oni su pobedili i lejkerse u divizijskom finalu, dok su posle poraženi od strane Boston seltiksa u finalu. Oni se 1958. godine ponovo plasiraju u finale gde su se seltiksima osvetili za prošlogodišnji poraz, ovaj put pobedivši ih sa 4–2 rezultatom, čime hoksi osvajaju svoj prvi i jedini NBA šampionat.[14] Bob Petit je hoksima doneo 50 poena u poslednjoj meču tog finala.[15]

Hoksi su ostali jedni od vodećih NBA klubova u sledećoj deceniji. Sa Edom Mekalijem kao trenerom, hoksi se 1960. godine ponovo plasiraju u finale, ali ponovo bivaju poraženi od strane Boston seltiksa.[16] Iduće godine, nakon dovođenja Lenija Vilkensa, hoksi još jednom uspešno prolaze do finala, ali ih u samom NBA finalu još jednom pobeđuju Boston seltiksi.[17] Tokom 1960-ih, hoksi će i dalje biti znatna konkurencija drugim klubovima, često se plasirajući na dobrim pozicijama u plej-ofovima, a takođe i osvojivši nekoliko divizijskih titula.

1965–1975: Premeštanje u Atlantu[uredi | uredi izvor]

Uprkos svim uspesima, Kerner je pokazao zabrinutost vezanu za dugogodišnju dvoranu hoksa, Kil auditorijum. Trideset-trogodišnja arena je primala samo 10,000 ljudi. Hoksi su ponekad svoje mečeve održavali u većoj Sent Luis areni, većinom protiv popularnijih protivnika, ali Kerner nije želeo da ih tu premesti jer ni ta dvorana nije bila dobro održavana još od 1940-ih. Iako je ona 1967. godine bila renovirana zbog dolaska hokejaškog kluba, Sent Luis bluza, Kerner i dalje nije želeo da se na stalno premesti u Sent Luis arenu. On je želeo novu, sopstvenu dvoranu kako bi povećao prihode. Ipak, Kerneru je grad više puta odbio dozvolu za izgradnju dvorane. Početkom 1967. godine, Kerner je na kratko vreme postavio klub na prodaju.[18] Jedan od licitatora je bila grupa iz Nju Orleansa vođena od strane Morton Dauni Juniora, ali nisu došli do konačnog dogovora, nakon čega Kerner na neko vreme povlači hokse sa tržišta.[19]

Kako nije mogao da reši probleme sa dvoranom, Kerner na kraju hokse prodaje Tomu Kazinsu i bivšem guverneru Džordžije, Karlu Sandersu, koji su premestili klub u Atlantu 1968. godine. Dok je njihova nova dvorana bila u izgradnji, klub je svoje prve četiri sezone u Atlanti proveo igrajući u Aleksander memorijal koloseumu (koji se nalazi na kampusu Tehnološkog univerziteta u Džordžiji), gde osvajaju svoju prvu divizijsku titulu u sezoni 1969–70 sa 48 pobeda i 34 poraza u zapadnoj diviziji. Kazinsova firma je 1972. godine sagradila Omni koloseum, modernu dvoranu u Atlanti sa 16,500 mesta, koju bi koristili Hoksi, kao i Atlanta flejmsi, novonastala franšiza u hokeju na ledu, što je bila prva faza u izgradnji velikih sportskih, kancelarijskih, hotelskih i trgovinskih kompleksa, koja kasnije postaju veći deo Si-En-En centra. Takođe, 1972. godine hoksi menjaju svoj postojeći logo, kao i šemu boja koju su koristili: zelene i plave boje su sada zamenjene zlatnom, belom i crvenom, istim bojama koje su Atlanta flejmsi koristili. Silueta sokolove glave unutar kruga je ostala kao logo, samo što je sada mnogo više pojednostavljena.

Buduće godine nakon premeštanja kluba su pokazale njihov talenat, uključujući igrače kao što su Pit Maravić i Lu Hadson. Ipak, nakon ovog uspešnog perioda, klub je u narednih nekoliko godina morao da se preuredi. Iako je izgledalo da se kreću u dobro pravcu kada su dobili prvi i treći izbor u 1975. NBA draftu, oba draftovana igrača, Dejvid Tompson iz Severne Karoline i Marvin Vebster iz Morgan Stejta, su potpisala ugovor sa Denver nagetsima koji su bili u Američkoj košarkaškoj asocijaciji (ABA) i nikada nisu igrali za hokse.

Ted Tarnerovo vlasništvo[uredi | uredi izvor]

Vlasnik Atlanta brejvsa, Ted Tarner, je 1977. kupio Atlanta hokse i zaposlio Habija Brauna kao trenera.[20] Hoksi su bili jedini NBA tim sa "Dubokog Juga", kao što su Atlanta brejvsi dugo vremena bili jedini klub iz istog regiona u MLB-u. Tarnerovo vlasništvo je bilo presudno u čuvanju oba kluba unutar ovog regiona. Trener Braun je 1978. godine osvojio nagradu kao najbolji trener godine. U sezoni 1979–80, hoksi su završili sa 50 pobeda i 32 poraza, čime su osvojili Centralnu diviziju, što im je bila prva divizijska titula u centralnoj diviziji, a takođe i druga od kad su se premestili u Atlantu. Sledeću sezonu hoksi započinju sa 4 uzastopne pobede, nakon čega gube 13 od 14 narednih utakmica. Hoksi otpuštaju trenera Habija Braun zbog rezultata 31–51.

1982–1994: Dominik Vilkins era[uredi | uredi izvor]

Franšiza 1982. godine dovodi Dominika Vilkinsa, dok kasnije iste godine postavlja Majka Fratela na poziciju trenera.[21] Tokom sezone 1984–85, 12 mečeva na domaćem terenu su bile odigrane na unutar Lejkfront arene u Nju Orleans, Luizijani. Nju Orleans mečeve je finansirao Bari Mendelson za 1.2 miliona dolara, gde su hoksi imali rezultat 6–6 u Luizijani. Dominik Vilkins je osvojio NBA takmičenje u zakucavanju 1985. i 1990. godine,[22] čime je ušao u rivalstvo sa Majkl Džordanom. Spad Veb 1986. godine takođe osvaja NBA takmičenje u zakucavanju,[22] dok Fratelo iste godine dobija nagradu za najboljeg trenera godine.

Od 1985. do 1989. godine, hoksi su bili među elitom unutar lige, pobeđujući 50 ili više mečeva svake sezone. Osvojili su divizijsku titulu nakon rezultata 57–25, što je ostao rekord franšize sve do sezone 2014–15. Ipak, klub nije mogao proći dalje od polu-finala u plej-ofovima istočne konferencije, gubeći od istočno konferencijski (a nekim godinama i NBA) šampiona, Boston seltiksa i Detroit pistonsa. Hoksi su draftovali Stajsija Ogmona na NBA draftu 1991. godine. Ipak, Vilkins je u toku sezone dobio povredu koja ga je sprečila da igra do kraja sezone i, bez njega, hoksi ne uspevaju da se plasiraju u plej-ofove. Hoksi 1992. godine dovode Muki Blejloka iz Nju Džersi netsa: budućih sedam godina svoje karijere on provodi u ovom klubu, gde vodi tim u broju ukradenih lopti, dok se 1994. godine pojavljuje u Ol-star meču. Pre početka sledeće sezone, Leni Vilkens postaje novi trener 1993. godine. U sezoni 1993–94, hoksi pobeđuju ćak 57 mečeva, čime su izjednačili rekord kluba, a takođe su osvojili četvrtu divizijsku titulu u Atlanti, kao i treću u centralnoj diviziji.[23] Njihov trener, Vilkens, je imenovan za trenera godine zbog njegovog rada i doprinosa timu. Ipak, tim ponovo gubi u plej-ofovima, izgubivši protiv Indijana pejsersa u polu-finalu. Sezona je takođe poremećena razmenom Dominika Vilkinsa, koji ostaje vodeći u franšizi po broju poena, sa Los Anđeles klipersima za Denija Meninga, koji se ubrzo premešta u Finiks sanse nakon kraja sezone. 6. marta 2015. godine, Dominik Vilkins dobija statuu ispred Filips arene.

1994–2005: Prosečna vremena[uredi | uredi izvor]

Na početku sezona 1994–95, hoksi su razmenili Kevina Vilsa sa Majami hitom za Stiv Smita i Grent Longa. U toku sezone, trener Vilkens obara rekord za najviše pobeda NBA kluba pod jednim trenerom (sa ukupno 939 pobede). Završili su na petom mestu u centralnoj diviziji, nakon čega gube protiv Indijana pejsersa u prvoj rundi plej-ofova. Hoksi svoju 1995–96 sezonu završavaju sa 46–36 rezultatom čime su bili na četvrtoj poziciji u centralnoj diviziji. Tokom te sezone, oni su doveli Kristijana Letnera iz Minesota timbervulvsa; Letner se 1997. godine pojavljuje u Ol-star meču. Oni uspevaju da pobede Indijana pejserse u prvoj rundi plej-ofova, ali su poraženi od strane Orlando medžika tokom polu-finala.

Otprilike u ovo vreme, odlučeno je da bi Omni trebala biti zamenjena novom dvoranom. Omni je izgrađen od KOR-TEK čelika koji treba da zarđa s vremenom, čime se dobija zaštitni sloj oko same građevine, čime ona može da traje decenijama. Ipak, dizajneri i arhitekte nisu uzeli u obzir suptropsku klimu Atlante zbog koje zgrada nije prestala da rđa i bila je u relativno lošem stanju iako je bila stara samo 25 godina. Kada je Tarner dobio novu NHL franšizu, Atlanta trašerse, jedan od uslova je bio da se nova dvorana mora sagraditi pre nego što tim odigra prvu utakmicu jer je Omni bila neupotrebljiva čak i za kratkotrajno korišćenje. Na kraju je odlučeno da će Omni dvorana biti demolirana, nakon čega će se na istoj lokaciji sagraditi nova dvorana za hokse i trašerse. Posle plej-ofova 1997. godine, hoksi se vraćaju u Aleksander memorijal koloseum, koristeći Džordžija doum za mečeve većeg kapaciteta, sve dok Filips arena nije sagrađena nešto pre 1999–2000 sezone.

Hoksi su imali dve sezone sa preko 50 pobeda: 1996–97 (56–26)[24] i 1997–98 (50–32)[25], dok centar Dikembe Mutombe uzastopno dobija nagrade za najboljeg odbrambenog igrača godine. Hoksi su porazili Detroit pistonse u prvoj rundi NBA plej-ofova 1997. godine, ali su izgubili u drugoj rundi protiv Čikago bulsa. Sezone 1997–98 Alan Henderson osvaja nagradu zbog najvećeg poboljšanja, dok hoksi zvanično dobijaju svoju novu dvoranu. Uprkos svemu tome, hoksi gube u prvoj rundi plej-ofova protiv Šarlot hornetsa. Sledeće sezone, oni uspevaju da se kvalifikuju u plej-ofove gde u prvoj rundi pobeđuju pistonse, ali bivaju eliminisani u drugoj rundi u meču protiv Njujork niksa.

U sezoni 1999–2000, u svojoj prvoj sezoni odigranoj u Filips areni, hoksi šalju Stiva Smita u Portland dok za uzvrat dobijaju Isaju Rajdera i Džima Džeksona, dok takođe šalju Muki Blejloka Golden Stejt voriorsima i dobijaju Bimbo Kolsa. Smit i Blejlok su bila dva najpopularnija igrača hoksa tokom 1990-ih, dok je Rajder, kao kontrast, imao problema zbog svog ponašanja kako na terenu, tako i izvan njega. Njegovo loše ponašanje se isto tako nastavilo i kada je prešao u Atlantu: nije se pojavio na prvi dan treninga i kasnio je na dve utakmice. Nakon glasina da je konzumirao marihuanu u hotelskoj sobi u Orlandu, liga je od njega zahtevala da poseti savetovalište u vezi svojih problema i kaznila ga je sa ukupno 200,000 dolara dok nije pristao da ide. Nakon što je kasnio na meč u martu, hoksi su ga otpustili.[26] Smit/Rejder razmena je bila trenutak kada su hoksi redovno počeli da dobijaju sve lošije rezultate. Nakon što su propustili samo četiri plej-ofa od 1977. godine, sada su pali na sedmo mesto u centralnoj diviziji sa 28–54 rezultatom; neće se pojaviti u plej-ofovima u sledećih osam godina.

Džejson Teri je vodio tim po broju poena u 2000–01 sezoni, sa 19.7 poena po meču. Hoksi su zatim poslali Mutombu u Filadelfija seventisikserse i za uzvrat su dobili Tea Ratlifa, Toni Kukoča i Nazr Mohameda. Ipak, Ratlif je bio povređen zbog čega nije igrao sa hoksima tek do iduće sezone. Završili su ovu sezonu sa rezultatom od 25 pobeda i 57 poraza. 2001. godine, hoksi su draftovali Pau Gasola, ali on je odmah predat Memfis grizlisima za Šarif Abdur-Rahima. Abdur-Rahim je postao vodeći igrač u hoksima po broju poena po utakmici i pojavio se u ol-stra igri 2002. godine. Klub je završio sa 33–49 rezultatom u 2001–02 sezoni. Hoksi su poslali kukoča u Milvoki bakse za ol-stara, Glena Robinsona 2002. godine, koji je vodio tim sa 20.8 poena po igri. Uprkos tome, hoksi se i dalje nisu kvalifikovali u plej-ofove u sezoni 2002–03 nakon svog 35–47 rezultata.

Februara 2004. godine, hoksi su u svom timu imali NBA ol-stara Rašida Volasa u samo jednom meču. Volasa su dobili iz Portlanda, kao i Veslija Persona, za Abdur-Rahima, Ratlifa i Dana Dikaua. U svojoj jedinoj igri za hokse u kojem su izgubili protiv Nju Džersi džetsa, Volas je doneo 20 poena, 6 skokova, 5 blokova i 2 asistencije.[27] Posle tog meča, hoksi su ga poslali Detroit pistonsima u razmeni sa pistonsima i Boston seltiksima: za uzvrat su dobili Bob Suru i Željka Rebraču iz pistonsa, dok su iz seltiksa dobili Krisa Milsa, koji kasnije nikada ne dobija priliku da igra u dresu hoksa. Svoju 2003–04 sezonu završavaju sa 28–54 rezultatom.[28] Atlanta je bila domaćin ol-star meča 2003. godine, što će biti poslednji put da klub iz istočne konferencije održava ol-star meč u sledećih devet godina.

Atlanta Spirit vlasništvo[uredi | uredi izvor]

31. marta 2004. godine, klub je prodat kompaniji poznatoj pod imenom Atlanta Spirit[29] od strane Tajm Vornera (koji su postali vlasnici hoksa, brejvsa i trašersa nakon spajanja sa Tarner Brodkestingom 1996. godine). Između sezona, hoksi šalju Džejsona Terija i Alana Hendersona u Dalas maverikse za Antoina Volkera i Tonija Delka. Ipak, i nakon promene vlasnika, hoksi su i dalje imali problema. U sezoni 2004–05, hoksi su bili poslednji tim u ligi sa samo 13 pobeda (pet pobeda manje od Šarlot bobketsa i Nju Orleans hornetsa). Iste godine Džoš Smit pobeđuje u NBA takmičenju u zakucavanju.

2005–2012: Džo Džonson era[uredi | uredi izvor]

Na leto 2005. godine, hoksi dobijaju Džo Džonsona iz Finiks sansa, dok za uzvrat šalju Borisa Diava.[30] Takođe su uspeli da dovedu Zaza Pačulija iz Milvoki baksa. Ove promene u timu su se dogodile nakon borbe oko moći vlasnika skoro tri nedelje pre nego što su se dogodile same razmene.[31]

U NBA draftu 2005. godine, hoksi dovode Marvina Vilijamsa iz Severne Karoline, dok 2006. dovode Šeldena Vilijamsa.

Počev od 2007. godine, već je izgledalo da hoksi imaju mnogo bolji i organizovaniji tim, pogotovo nakon što su tokom drafta iste godine doveli Al Horforda u tim.[32] U svojoj prvoj sezoni, Horford je u proseku skoro pravio dabl-dabl svaki meč, tako da je bio jak kandidat za veći broj nagrada iste godine. Sezona im je otpočela pobedom protiv Dalas maveriksa rezultatom 101–94, što je vratilo nadu fanovima hoksi: zadnji put kada su bili pobednici u prvom meču sezone bilo je 1998. godine, što je bio i poslednji put kada su prošli u plej-ofove. Za 2007–08 sezonu, hoksi su promenili svoje boje u plavu i crvenu, što je označilo prvi put u istoriji ovog tima da koriste plavu boju.

Još veći doprinos moralu tima i fanova donela je razmena za Majka Bibija.[33] Kada je ta razmena počinjena, hoksi su imali rezultat od 22 pobede i 28 poraza; kasnije su osvojili 15 od 32 meča, kako bi završili sa 37–45 rezultatom, koji je, iako ne pobednički, bio dovoljan da se plasiraju u plej-ofove po prvi put od 1999. godine. U plej-ofovima, hoksi su pokazali svoje znatno poboljšanje nakon što su protiv predstojećih NBA šampiona, Boston seltiksa, igrali čitavih 7 utakmica, u zadnjoj od kojih bi izgubili i ispali iz plej-ofova.[34] Sve tri pobede hoksa nad seltiksima su ostvarene na domaćem terenu, Filips areni,[34] koja je tada bila rasprodata po prvi put.

U 2008–09 sezoni, hoksi su pobedili čak 47 mečeva, što im je bila prvi pobednički rezultat od 1999. godine. Sa skoro netaknutom postavom od prošle godine, uspeli su da naprave veliki korak ka daljem napretku i razvijanju. Ponovo, oni su odigrali 7 mečeva, ali su ovaj put na kraju pobedili i to protiv Majami hita; njihova prva pobeda u plej-ofovima od 1999. godine. Ipak, u konferencijskim polu-finalima su izgubili protiv Klivlend kavalirsa rezultatom 4–0.

U 2009–10 sezoni, hoksi su se još više poboljšali pobedivši čak 53 utakmice; prvi put da su dobili preko 50 pobeda u sezoni od 1997–98. Al Horford i Džo Džonson su dobili svoje mesto u ol-star timu, što je označio prvi put pd 1998. godine da hoksi šalju dva igrača u ol-star igru. Plej-ofovi su, ipak, bili repriza prošle godine: pobedili su u igri od 7 mečeva protiv Milvoki baksa, ali su poraženi od strane Orlando medžika rezultatom 4–0. Nakon te sezone, trener hoksa, Majk Vudson, je zamenjen Larijem Druom.[35]

Hoksi svoju 2010–11 igraju nešto lošije od prethodne sa 44 pobede, iako Horford i Džonson ponovo ulaze u ol-star tim. U toku sezone, Majk Bibi je poslat u Vašington vizardse za Kirka Hajnrika. Hoksi su završili sezonu izgubivši 6 uzastopnih mečeva, ali su se svejedno plasirali u plej-fove gde su u 6 mečeva pobedili Orlando medžik, dok su u konferencijskom polu-finalu u 6 mečeva izgubili protiv Čikago bulsa.[36]

U avgustu 2011. godine najavljeno je da će kalifornijski zasnovan biznismen, Aleks Meruelo, kupiti veliko učešće u hoksima,[37] dok je u novembru odustao od dogovora.[38]

Decembra 2011. godine, hoksi dovode Trejsi Mekgrejdija, Džeri Stekhausa, Džejson Kolinsa, Vladimira Radmanovića, Žanero Parga i Vili Grina. Takođe su doveli Donalda Slouna i dvadeset-sedmogodišnjeg Ivana Džonsona. Sloun je otpušten sledećeg meseca.

Hoksi završavaju svoju 2011–12 sezonu sa 40 pobeda: četvrti najbolji rezultat u istočnoj konferenciji, čime ulaze u plej-ofove petu uzastopnu sezonu. Ipak, u prvoj rundi su eliminisani od strane Boston seltiksa.

2012–2013: Izmene u timu[uredi | uredi izvor]

25. juna 2012. godine, hoksi unajmljuju potpredsednika košarkaških operacija San Antonio sparsa, Denija Ferija, kao predsednika košarkaških operacija i generalnog menadžera. Tokom 2012. NBA drafta, hoksi biraju Džona Dženkinsa i Majka Skota. Hoksi 2. juna 2012. godine razmenjuju Džoa Džonsona sa Bruklin netsima za Džordana Farmara, Entoni Moroua, Dešon Stivensona , Džordan Vilijamsa i Johana Petroa. Istog dana, hoksi su poslali Marvina Vilijamsa u Juta džez za Devina Harisa.

10. jula 2012. godine, hoksi dovode Lua Vilijamsa.

21. januara 2013. godine, nakon teške povrede Lua Vilijamsa u meču protiv Bruklin netsa zbog koje nije mogao da igra do kraja sezone, hoksi su doveli Žanera Parga na deseto-dnevnom ugovoru.[39]

21. februara 2013. godine, hoksi šalju Moroua u Dalas maverikse za Dantej Džounsa, istog dana dovode Džeremi Tajlera iz Golden Stejt voriorsa.

Hoksi sezonu 2012–13 završavaju rezultatom 44–38, pojavljujući se u plej-ofovima šestu uzastopnu sezonu. Ipak, njih će sada eliminisati Indijana pejsersi u prvoj rundi.[40] Na kraju sezone, svi igrači uključeni u Džonson i Vilijam razmenama prethodne godine su otpušteni ili nisu vraćeni u tim. Takođe, Džoš Smit je otišao iz Atlante i potpisao ugovor sa Detroit pistonsima. Dugogodišnji igrač hoksa Zaza Pačulija, ih je sada napustio kako bi se premestio u Milvoki bakse. Nakon što je polovina tima otišla iz Atlante, sezona 2012–13 se pokazala kao sezona sa velikim brojem izmena u timu za hokse, što je bio dobar znak za Majka Budenholzera.

2013–2017: Majk Budenholzer era[uredi | uredi izvor]

28. maja 2013. godine, hoksi su iz San Antonio spursa doveli Majka Budenholzera kao novog trenera.

Hoksi su u 2013. NBA draftu dobili četiri nova igrača: Denisa Šredera, Šejna Larkina, Raul Netoa i Džejmsa Enisa. Ipak, hoksi šalju Larkina u Dalas, dok za njega dobijaju Majka Muskalu, Lukasa Nogueiru (na početku draftovan od strane Boston seltiksa), kao i Džereda Kaninghema. Poslali su Enisa Majami hitu i Netoa Juta džezu za buduće draft izbore. Hoksi su doveli Kajla Korvera na četvorogodišnjem ugovoru od 24 miliona dolara, kao i Pol Milsapa na dvogodišnjem ugovoru od 19 miliona dolara.

26. decembra 2013. Horford je pocepao mišić i, 30. decembra, hoksi izjavljuju da on mora ići na operaciju, što znači da će propustiti ostatak sezone. Atlanta ovaj put sezonu završava rezultatom 38–44, što je njihov prvi gubeći rezultat od 2008. godine. Ipak, cela istočna konferencija je imala relativno loše rezultate, tako da su uspeli da prođu u plej-ofove gde su se, kao i 2008. godine, borili protiv vrlo jakog protivnika, Indijana pejsersa, gde će odigrati čitavih 7 mečeva samo da bi izgubili u poslednjem meču sa rezultatom 92–80.

Hoksi 1. maja 2014. godine objavljuju svoj sekundarni logo koji je modernizovana verzija 1972–95 "Pek-Men" logoa.[41] 15. jula 2014. godine dobijaju stručnjaka za odbranu, Tabo Sefološu, iz Oklahoma Siti tandera. 7. septembra 2014. godine, Brus Levenson je najavio da će prodati svoje učešće u klubu, nakon prijavljivanja neprikladnog i-mejla poslatog 2012. godine.[42] Pojedinci iz afroameričke sportske zajednice, kao što su Džejson Vitlok[43] i Karim Abdul-Džabar,[44] su komentarisali da Levensonov i-mejl nije imao nikakvu rasističku nameru, ali da je bio motivisan da to uradi zbog zabrinutosti o biznisu.

2. januara 2015. godine, u vodećim dnevnim novinama Atlante je izjavljeno da će se i preostala manjina vlasnika Atlanta hoksa pridružiti Levensonu, efektivno stavljajući celu franšizu na prodaju.[45] NBA je izjavio da će jedan od glavnih uslova kupovine biti da će klub morati da ostane u Atlanti. Takođe, gradonačelnik Atlante, Kasim Rid, je izjavio da će grad nuditi posebne pogodnosti ako novi vlasnik održi hokse u Atlanti u sledećih 30 godina.[46] 22. aprila 2015. godine, Atlanta Spirit je došla do sporazuma da franšizu proda za 850 miliona dolara grupi koju je predvodio milijarder Toni Resler; prodaja je odobrena od strane NBA 24. juna 2015. godine.[47][48][49]

31. januara 2015. godine, hoksi su bili prvi NBA tim koji je u jednom kalendarskom mesecu ostvario rezultat 17–0, pobedivši Portland.[50] Ol-star meč se sastojao od čak četiri igrača iz Atlante: Džef Tig, Pol Milsap, Kajl Korver i Al Horford. Kajl Korver i Demari Kerol su obojica doneli po 20 bodova, čime su hoksi prvi tim koji je u 2014–15 sezoni ostvario 50 pobeda. 20. marta 2015 godine, hoksi osvajaju prvu divizijsku titulu u preko 2 decenije, a ujedno i postaju prvi tim koji pobeđuje u NBA jugoistočnoj divizija koji nije zasnovan u Floridi;[51] nedelju dana kasnije sa pobedom nad Majamijem, kao i porazom Klivlenda protiv Bruklina, hoksi prolaze u plej-ofove kao najbolji tim istočne konferencije,[52] završivši sezonu sa najboljim rezultatom franšize od 60 pobeda i 22 poraza.[53]

U prvoj rundi, Atlanta je porazila Bruklin netse u 6 mečeva. Hoksi nakon toga prolaze u polu-finale istočne konferencije gde se suočavaju sa Vašington vizardsima, koje takođe pobeđuju u 6 mečeva, što im je bio prvi put da prolaze drugu rundu plej-ofova sve od 1967. godine; njihove pretposlednje godine u Sent Luisu. Hoksi prolaze u finale istočne konferencije, prvi put u istoriji franšize, gde su u 4 utakmice izgubili protiv Klivlend kavalirsa.

22. juna 2016. godine, hoksi su poslali Džefa Tiga u Indijanu, dok je u toj razmeni učestvovala i Juta, koja je svoj 2016. NBA draft izbor dala hoksima.[54] 8. jula 2016. godine, Horford potpisuje četvorogodišnji ugovor sa Boston seltiksima od 113 miliona dolara.[55][56][57] 12. jula 2016. godine, Dvajt Hauard pristaje da se vrati u Atlantu na trogodišnjem ugovoru od 70 miliona dolara.[58] Hoksi sezonu završavaju sa 43–39 rezultatom, što je bilo dovoljno za plej-ofove. Izgubili su protiv Vaišington vizardsa u prvoj rundi.

20. juna 2017. godine, Hauard je, uz 31. izbor na draftu, poslat u Šarlot hornetse, dok za uzvrat Atlanta dobija Marka Belinelija i Majls Plamlija, kao i 41. izbor na istom draftu. Dva dana kasnije, hoksi su izabrali Džona Kolinsa na 2017 NBA draftu.[59] 13. jula 2017. godine Pol Milsap napušta Atlantu nakon što je potpisao višegodišnji ugovor sa Denver nagetsima.[60]

2017–danas: Odlazak Majka Budenholzera i ponovna izgradnja[uredi | uredi izvor]

Gubitak Hauarda i Milsapa je ostavio veliki trag na igru Atlante, što se može videti po 24–58 rezultatu u 2017–18 sezoni, čime su oni bili na poslednjoj poziciji u istočnoj konferenciji, a ujedno su i propustili plej-ofove po prvi put od sezone 2006–07. Hoksi i trener Budenholzer 25. aprila 2018. odlučuju da se rastanu.[61]

11. maja 2018. godine, Lojd Pirs je zaposlen od strane Atlante na poziciji trenera.[62][63] 21. juna, hoksi biraju Luku Dončića u 2017 NBA draftu i odmah ga razmenjuju sa Dalas maveriksom za izbor u 2019 NBA draftu, kao i za Tre Janga.[64] Uprkos visokim očekivanjima ulazeći u 2018–19 sezonu, Atlanta hoksi je završavaju sa 29–53 rezultatom.

Rezultati po sezonama[uredi | uredi izvor]

Lista poslednjih 5 sezona hoksa. Glavni članak: Atlanta hoksi – učinak po sezonama

OM = Odigrano mečeva, P = Pobeda, G = Gubitaka, P-G% = Procenat pobeda

Sezona OM P G P-G% Rezultat Plej-ofovi
2014–15 82 60 22 .732 Prvo mesto, jugoistok Izgubili u konferencijskom finalu, 0–4 (kavalirsi)
2015–16 82 48 34 .585 Drugo mesto, jugoistok Izgubili u konferencijskom polu-finalu, 0–4 (kavalirsi)
2016–17 82 43 39 .524 Drugo mesto, jugoistok Izgubili u prvoj rundi, 2–4 (vizardsi)
2017–18 82 24 58 .293 Peto mesto, jugoistok Nisu se kvalifikovali
2018–19 82 29 53 .354 Peto mesto, jugoistok Nisu se kvalifikovali

Logo i dresovi[uredi | uredi izvor]

Kroz svoju istoriju, ovaj klub je prošao kroz više promena logoa i dresova.[65] 1. maja 2014. godine, klub je usvojio stilizovanu verziju "Pek-Men" logoa koju je koristio od 1972. do 1995.[41] godine. "Pek-Men" logo na kraju sezone 2014–15 postaje njihov glavni logo.[66] Klub će 24. juna 2015. godine otkriti svoje nove glavne i alternativne dresove, kao i izmenjene logoe i boje. Nove boje se sastoje od crvene, zelena i sive. Tim je takođe otkrio svoje nove čarape i patike, u skladu sa novim ugovorom Nacionalne košarkaške asocijacije (NBA) u vezi zvaničnih čarapa sa Stensom. Prethodno, zvanične čarape u igrama su bile bele ili crne, u zavisnosti od odluke tima. Klub planira da nosi bele čarape kada su domaćini, sive kada su gosti, a crvene u svojim alternativnim dresovima.[67][68]

Rivalstva[uredi | uredi izvor]

Boston seltiksi[uredi | uredi izvor]

Seltiks-hoks rivalstvo je rivalstvo u istočnoj konferenciji Nacionalne košarkaške asocijacije koje traje više od pet decenije, iako su ova dva kluba i pre toga imala međusobnih mečeva (sve od 1949–50 sezone kada su se Tri-Sitiz blekhoksi priključili NBA nakon spajanja Nacionalne košarkaške lige, poznatije kao NBL, i Košarkaške asocijacija Amerike, poznatije kao BAA). Ipak, blekhoksi nisu predstavljali veliku konkurenciju sve dok se nisu premestili u Sent Luis (posle četvorogodišnjeg postojanja u Milvokiju). Ova dva tima su se susretala jedanaest puta u NBA plej-ofovima, četiri puta u NBA finalu, dok su seltiksi osvojili deset od dvanaest serija protiv hoksa, uključujući tri NBA finala.[69] Iako su hoksi porazili seltikse samo dva puta u jedanaest serija, oni su i dalje često uspevali da čine serije sa seltiksima upečatljivim. Rivalstvo se pojačalo 2016. godine kada je centar i ol-star igrač hoksa, Al Horford, prešao u seltikse.

Orlando medžik[uredi | uredi izvor]

Hoksi i Orlando medžik imaju intenzivno rivalstvo koje većinom proističe iz plej-ofova i velikog uspeha Dvajta Hauarda i Džoša Smita jer su obojica bili u 2004 NBA draftu, a takođe i jer su obojica odrastali u Džordžiji.

Ovi timovi su se susretali u plej-ofovima tri puta: 1996, 2010. i 2011. godine. Medžik je pobedio hokse u drugoj rundi plej-ofova 1996. godine u 5 mečeva, dok su ih u susretu 2010. godine pobedili bez poraza. Nasuprot tome, hoksi su eliminisali medžik u plej-ofovima 2011. godine u prvoj rundi rezultatom 4–2.

Dvorane[uredi | uredi izvor]

Igrači[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak košarkaša Atlanta hoksa

Povučeni brojevi[uredi | uredi izvor]

  • 9 (Bob Petit, –)
  • 21 (Dominik Vilkins, 21. januar 2001.)
  • 23 (Lu Hadson, 1. mart 1977.)
  • 44 (Pit Maravič, 3. mart 2017.)
  • 55 (Dikembe Mutombo, 24. novembar 2015.)
  • 59 1 (Kasim Rid, Novembar 2017.)

1 Hoksi su povukli broj 59 u čast Kasimu Ridu koji je bio gradonačelnik Atlante od 2010. do 2018. godine.

Lideri franšize[uredi | uredi izvor]

Boldiran tekst označava igrače koji su aktivni, ali ne sa ovim timom.

Osvojeno poena (pre početka 2019–20 sezone)[uredi | uredi izvor]

  • 1. Dominik Vilkins (23,292)
  • 2. Bob Petit (20,880)
  • 3. Lu Hadson (16,049)
  • 4. Klif Hagan (13,447)
  • 5. Džon Dru (12,621)
  • 6. Džo Džonson (10,606)
  • 7. Kevin Vilis (10,582)
  • 8. Džoš Smit (10,371)
  • 9. Edi Džonson (9,631)
  • 10. Zelmo Beti (8,727)
  • 11. Bil Bridžis (8,685)
  • 12. Leni Vilkens (8,591)
  • 13. Al Horford (8,288)
  • 14. Muki Blejlok (7,743)
  • 15. Den Raundfild (7,644)
  • 16. Dok Rivers (7,357)
  • 17. Pit Maravič (7,325)
  • 18. Džejson Teri (6,534)
  • 19. Stiv Smit (6,291)
  • 20. Džef Tig (6,291)

Ostale statistike (pre početka 2019–20 sezone)[uredi | uredi izvor]

Najviše odigranih minuta
Igrač Minuta
Dominik Vilkins 32,545
Bob Petit 30,690
Lu Hadson 25,825
Bil Bridžis 23,574
Džoš Smit 23,078
Kevin Vilis 22,588
Klif Hagan 21,731
Tri Rolins 20,763
Džo Džonson 19,733
Leni Vilkens 19,552
Najviše skokova
Igrač Skokova
Bob Petit 12,849
Bil Bridžiz 8,656
Kevin Vils 7,332
Dominik Vilkins 6,119
Tri Rolins 5,994
Zelmo Biti 5,622
Džoš Smit 5,407
Al Horford 5,144
Klif Hagan 5,116
Den Raundfild 4,658
Najviše asistencija
Igrač Asistencija
Dok Rivers 3,866
Muki Blejlok 3,764
Edi Džonson 3,207
Leni Vilkens 3,049
Džef Tig 2,671
Džo Džonson 2,653
Bob Petit 2,369
Dominik Vilkins 2,321
Klif Hagan 2,242
Džejson Teri 2,230
Najviše krađa
Igrač Krađa
Muk Blejlok 1,321
Dominik Vilkins 1,245
Dok Rivers 1,166
Džon Dru 859
Džoš Smit 857
Edi Džonson 741
Džef Tig 613
Džejson Teri 588
Kecin Vilis 581
Stejsi Ogmon 570
Najviše blokova
Igrač Blokova
Tri Rolins 2,283
Džoš Smit 1,440
Dikembe Mutombo 1,094
Džon Koncak 747
Den Raundfild 716
Al Horford 697
Dominik Vilkins 588
Teo Ratlif 436
Kevin Vilis 425
Klif Levingston 371
Najviše trojki
Igrač Trojki
Muki Bejlok 1050
Džo Džonson 908
Kajl Korver 818
Džejson Teri 648
Stiv Smit 549
Dominik Vilkins 500
Majk Bibi 475
Kent Bejzmur 453
Džef Tig 420
Taurin Prins 332

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Kirst, Sean. „Team that's now Atlanta Hawks bailed on Buffalo 70 years ago”. Buffalo News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  2. ^ a b „Long-forgotten Leo Ferris helped devise NBA's 24-second clock, first used 61 years ago today”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2015-10-30. Pristupljeno 2020-06-27. 
  3. ^ a b „Franchise History”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  4. ^ „St. Louis Hawks”. Sports Ecyclopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  5. ^ „Buffalo joins the major league”. Arhivirano iz originala 26. 02. 2021. g. 
  6. ^ „The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame :: Pop Gates”. www.hoophall.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  7. ^ „The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame - Hall of Famers”. web.archive.org. 2012-09-12. Arhivirano iz originala 12. 09. 2012. g. Pristupljeno 2020-06-27. 
  8. ^ „1949-50 Tri-Cities Blackhawks Schedule and Results”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  9. ^ „1950-51 NBA Season Summary”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  10. ^ „Legends profile: Bill Russell”. NBA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  11. ^ „Ben Kerner NBA & ABA Basketball Executive Record”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  12. ^ „Bill Russell”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  13. ^ „1956-57 NBA Season Summary”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  14. ^ „1958 NBA Finals - Hawks vs. Celtics”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  15. ^ „Boston Celtics at St. Louis Hawks Box Score, April 12, 1958”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  16. ^ „1960 NBA Finals - Hawks vs. Celtics”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  17. ^ „1961 NBA Finals - Hawks vs. Celtics”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  18. ^ „Spokane Daily Chronicle - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2020-06-27. 
  19. ^ „Spokane Daily Chronicle - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2020-06-27. 
  20. ^ „Turner Buys the Hawks, Day After Baseball Ban” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  21. ^ „Legends profile: Dominique Wilkins”. NBA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  22. ^ a b Carroll, Charlotte. „Who has won the NBA Slam Dunk contest?”. Sports Illustrated (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  23. ^ „1993-94 NBA Season Summary”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  24. ^ „1996-97 NBA Season Summary”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  25. ^ „1997-98 NBA Season Summary”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  26. ^ „Las Vegas SUN: J.R. MIA”. web.archive.org. 2007-09-30. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 2020-06-27. 
  27. ^ „NBA.com: Atlanta at New Jersey”. web.archive.org. 2009-05-25. Arhivirano iz originala 25. 05. 2009. g. Pristupljeno 2020-06-27. 
  28. ^ „Moving again: Rasheed dealt to Pistons”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2004-02-19. Pristupljeno 2020-06-27. 
  29. ^ „Atlanta Spirit LLC Announces Close of Sale for Teams, Arena”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  30. ^ „Hawks Announce Sign And Trade For Joe Johnson”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  31. ^ „Hawks Ownership Dispute Resolved”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  32. ^ „Al Horford Bio”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  33. ^ „Hawks Acquire Mike Bibby From Sacramento”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  34. ^ a b „2008 NBA Eastern Conference First Round - Hawks vs. Celtics”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  35. ^ „Hawks name Woodson assistant Drew as coach”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2010-06-13. Pristupljeno 2020-06-27. 
  36. ^ „2011 NBA Eastern Conference Semifinals - Hawks vs. Bulls”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  37. ^ „Alex Meruelo has agreement to purchase Atlanta Hawks”. USATODAY.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  38. ^ „Hawks and Meruelo Terminate Agreement”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  39. ^ „Transactions: 2012-13 season | NBA.com”. web.archive.org. 2012-07-23. Arhivirano iz originala 23. 07. 2012. g. Pristupljeno 2020-06-27. 
  40. ^ „2013 NBA Eastern Conference First Round - Hawks vs. Pacers”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-28. 
  41. ^ a b „Hawks Reveal New Secondary Logo | Hawks Basketblog”. web.archive.org. 2015-08-11. Arhivirano iz originala 11. 08. 2015. g. Pristupljeno 2020-06-27. 
  42. ^ CNN, By Eliott C. McLaughlin. „E-mail spurs Bruce Levenson to sell NBA's Hawks”. CNN. Pristupljeno 2020-06-27. 
  43. ^ „Whitlock: Levenson's words and actions understandable”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2014-09-09. Pristupljeno 2020-06-27. 
  44. ^ „Kareem Abdul-Jabbar: Bruce Levenson Isn't a Racist, He's a Businessman”. Time. Pristupljeno 2020-06-27. 
  45. ^ Chris Vivlamore, The Atlanta Journal-Constitution. „Breaking News: 100 percent of Hawks up for sale (updated)”. ajc (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  46. ^ Jan 8, foxsports; ET, 2015 at 12:21p (2015-01-08). „Hawks owners unanimously approve plan to sell team”. FOX Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  47. ^ „NBA unanimously approves sale of Atlanta Hawks | NBA.com”. web.archive.org. 2015-06-27. Arhivirano iz originala 27. 06. 2015. g. Pristupljeno 2020-06-27. 
  48. ^ Hawks. „Hawks finalizing sale with billionaire Antony Ressler”. ajc (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  49. ^ „Group Led By Tony Ressler Completes Purchase of Atlanta Hawks”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  50. ^ „https://twitter.com/ATLHawks/status/561718305619447808”. Twitter (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-06-27.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  51. ^ Chris Vivlamore, The Atlanta Journal-Constitution. „Hawks claim Southeast Division title”. ajc (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  52. ^ „Hawks win and clinch East, then act like it’s no big deal (which is good) | Jeff Schultz blog”. web.archive.org. 2015-03-28. Arhivirano iz originala 28. 03. 2015. g. Pristupljeno 2020-06-27. 
  53. ^ „2014-15 Atlanta Hawks Roster and Stats”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  54. ^ Weitzman, Yaron (2016-06-22). „Jeff Teague traded to Pacers in 3-team deal”. SBNation.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  55. ^ „Celtics Welcome Al Horford to Boston”. Boston Celtics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  56. ^ „Boston Celtics Sign Al Horford”. Boston Celtics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  57. ^ „Horford picks Boston; agent says 4 years, $113M”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2016-07-02. Pristupljeno 2020-06-27. 
  58. ^ „Agent: Howard, Hawks agree on 3 years, $70.5M”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2016-07-01. Pristupljeno 2020-06-27. 
  59. ^ „Hawks pick at No. 19: John Collins, Wake Forest forward”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2017-06-23. Pristupljeno 2020-06-27. 
  60. ^ release, Official. „Denver Nuggets sign free agent Paul Millsap”. NBA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  61. ^ „Hawks Part Ways With Head Coach Mike Budenholzer”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  62. ^ „Hawks Reach Agreement in Principle With Lloyd Pierce To Become Team's Head Coach”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  63. ^ Pompey, Keith. „Sixers assistant Lloyd Pierce gets Atlanta Hawks head coaching job”. https://www.inquirer.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  64. ^ Michael Cunningham, The Atlanta Journal-Constitution. „Hawks acquire Trae Young in NBA draft trade”. www.ajc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  65. ^ „Infographic: History of the Hawks Logo and Jersey”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  66. ^ „Welcome To The Club!”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  67. ^ „The Atlanta Hawks Basketball Club Unveils The Most Cutting-Edge Uniform In Pro Sports”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  68. ^ „Hawks Next Generation Uniforms”. Atlanta Hawks (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
  69. ^ „Recap - 1950s”. Boston Celtics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-27. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атланта_хокси&oldid=27710943”