Atopijski ekcem

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Atopijski ekcem
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostdermatologija

Atopijski ekcem ili atopijski dermatitis je hronična nezarazna zapaljenjska bolest kože iz atopijske grupe bolesti, dece i mlađih osoba sa atopisjkom konstitucijom, posredovana sa IgE antitelima, kod koje osnovu za bolest predstavlja genetska predispozicija i osetljivost ciljnog organa. Karakteriše je jak svrab i tipična klinička slika čiji manifestni simptomi zavise od uzrasta bolesnika. Bolest je često udružen sa drugim atopijskim bolestima: alergijskom astmom, alergijskim rinitisom, alergijskim konjuktivitisom i alergijskim kolitisom.[1]

Istorijski gledano, ova bolest se smatrala kao deo trijasa atopije u koju pored ekcema čini astma i alergijski rinitis, čije je jedinstvo u sindrom nedavno došao u pitanje. Iako nije uzrok značajne smrtnosti, bolest je hronični priroda i može biti izvor emocionalnog stresa, jer počinje u detinjstvu i prati je promenljivi i ponekad kontinuirani tok veći deo bolesnikovog života.

Adekvatan tretman bolesti mora da sadrži hidrataciju kože, izbegavanje kontakta sa izazivačima, smanjenje bakterijske kolonizacija ili infekcije i primenu odgovarajućih antiinflamatorne lekove (topikalnih steraoida i inhibitora kalcineurina).[2]

Nazivi[uredi | uredi izvor]

Atopijski ekcem — atopijski dermatitis — ekcem — dermatitis

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi pisani izvori sa opisima atopijskog ekcema mogu se naći još u antici, kada je rimski biograf Gaj Svetonije Trankvil opisao tipične simptome bolesti Oktavijana Avgusta.[3] Opisi simptome koji bi mogli odgovarati atopijskom ekcemu, takođe se nalaze u prvoj Dermatologiji (De morbis cutaneis) koju je napisao italijan Arzt Đirolamo Merkuriale 1572. godine.[3] U 18. veku, postoje ekvivalenti opisi ovima.[3]

Pošto je bilo uobičajeno do početka 19. veka da se kožne bolesti razlikuju na osnovu lokalizacije, atopični ekcem još uvek nije prepoznata kao posebna bolest.

Početkom 19. veka, klinička slika atopijskog ekcema je po prvi put detaljano opisana 1808. od strane engleskog lekara Roberta Vilana koji se danas, smatra osnivač dermatologije kao medicinske specijalnosti.[3] Bolest je kasnije opisna i u publikacijama različitih autora.[3]

Termin ekcem ili atopični dermatitis prvi su primenili 1891. francuski lekari (L. Brok i L. Žake).

Francuz Ernest Anri Besnier opisao je bolest 1892. sa svrabom kao glavnim sumptomomom, povezanim sa ekcemom (dermatitis multiformis prurignosa). On je prvi prepoznao vezu ekcema sa astmom i polenskom kojavicom, i pored svraba kao glavnog simptoma prepoznao je i raznolikost kožnih lezija.[3]

Početkom 20. veka je bolest je svrstana u kontekst alergija. Tokom 1920. i 1930, termini atopija primenjuje se za atopijski dermatitis i atopični ekcem.[3]

Otkriće imunoglobulina E (IgE) i njegove uloge u alergija pomogla je u drugoj polovini 20. veka da se shvate imunopatološke korelacije kod atopijskog ekcema.[4]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Atopijski dermatitis se najčešća javlja kao hronična bolest u ranom detinjstvu, u različitom intenzitetu kod 15 do 20% dece. U 21. veku njena učestalost je u stalnom porastu.[5]

Severna Amerika

Stopa prevalencija atopijskih dermatitisa u Severnoj Americi je 10-12% kod dece i 0,9% kod odraslih. Na osnovu istarživanja sprovedenih u Sjedinjenim Američkim Državama od 1997—2004. godine predviđa se veliki porast bolesti u narednim godinama.[6]

Svet

Na globalnom nivou stopa prevalencija atopijskog dermatitisa je u porastu, i javlja se kod 15-30% dece i 2-10% odraslih, sa najvećom učestalošću u razvijenim zemljama.

U Kini i Iranu, stopa prevalencija je oko 2-3%. Učestalost se povećava kod pacijenata koji emigriraju iz nerazvijenih u razvijene zemlje sveta.[7]

Broj obolelih, na globalnom nivou, neprestano raste i poslednjih godina poprimila epidemisjki oblik. Na to ukazuje podatak da je njena učestalost sa 0,2% obolelih iz sedamdesetih godina, danas porasla na preko 20%.[8]

Rasne razlike

Atopijski dermatitis napada podjednako osobe svih rasa. Imigranti iz zemalja u razvoju koji žive u razvijenim zemljama sveta imaju veću učestalost bolesti nego starosedeoci (kod kojih iz godine u godinu učestalost atopijskog dermatitisa brzo raste).

Polne razlike

Muško ženski odnos kod atopijskog dermatitisa je 1 : 1,4.

Starosne razlike

U 85% slučajeva, bolest se javlja u prvoj godini života; dok je u 95% slučajeva, prisutna pre pete godine života. Učestalost atopijskog dermatitisa najveća je u ranom detinjstvu i mladosti.

U populaciji odraslih osoba, stopa učestalosti atopijskog dermatitisa je 0,9%, a njen početak može biti odložen do odraslog doba. Bolest može imati periode potpune remisije, naročito u adolescenciji, da bi sa nakon tog životnog doba ponovo razvila u ranom odraslom dobu.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Atopijski ekcem je upala kože kod dece i mlađih osoba sa atopijskom konstitucijom, posredovana sa IgE antitelima, kod kojih osnovu za bolest predstavlja genetska predispozicija za osetljivost ciljnog organa.

A sve kod razvoja ekcema potiče od glavnog proteina koji održava barijernu funkciju kože belančevina koja se zove filagrin - globularni protein koji drži na okupu sva kolagena vlakna koja se nalaze u koži, kao što to čini, na primer, malter u građevinarstvu.[9] Kada se kod neke osobe javi mutacija filagrina, odnosno neki njegov oblik koji je nasledno promenjen, tada koža postaje suva i njen gornji, masni sloj se gubi, nestaje funkcija zaštitne barijere i preko kože se gubi velika količina tečnosti.[10][11][12] Sve to pogoduje stanju da alergeni preko takve kože veoma lako prodiru u organizam i tako dolazi do alergije. To je ta veza ekcema i alergije.[8]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Tačan mehanizam nastanka atopijskog dermatitisa (AD) je nepoznat, pa se ne može zaključiti da li su kliničke manifestacije kod AD rezultat lezija epidermisa i naknadnog kontakta između ekoloških iritanata i imunih ćelija, ili se proces odvija obrnutim redosledom. Poslednjih godina otkriveno je da ekcem nije jedna jedina bolest i da ima nekoliko podvrsta. Osnovna klasifikacija ekcema je na alergijski i nealergijski ekcem. Reč je upornoj, ali vrlo jednostavnoj bolesti koja ima dve osnovne karakteristike:

  • Poremećaj barijerne funkcije kože, pa koža ne funkcioniše dobro i propustljivije je nego što bi trebalo da bude,
  • Pojava svraba koji je nasledan, urođen, i postoji nezavisno od samog ekcema.

Čak i kad ekcem prođe, bolesnici su skloni češanju, imaju suvu kožu i probleme sa svrabom tokom celog života.[8]

Dokazano je da je epiderm prva linija odbrane između tela i okoline i, da kada je netaknut, štiti organizam od raznih iritirajući alergena i mikroba. Ovu prepreku, koju održavaju diferencirani keratinocita i strukturni proteina, može ugroziti; nasleđe, trauma, smanjena vlažnost može, promene u pH kože, i infekcija. Atopijom izmenjna koža dodatno umanjuje njenu sposobnost održavanja vlage; tako da je suva koža podložna oštećenju mehaničkim grebanjem (češanjem), koji je takođe jedan od dominantnih poremećaja kod osoba ssklonim ekcemu, što dalje doprinosi oslobađanju proinflamatornih medijatora.

Atopijski ekcem je po svojoj suštini dvofazna T-ćelijama - posredovana bolest: u kojoj Th2 je češći u akutnoj fazi, a Th1 predominira u hronično obliku bolesti kože.[13] Bolesniici sa atopijskim dermatitisom imaju u krvi povišen nivo serumskog IgE, perifernu eozinofiliju i ukupno veći broj imunih medijatora i citokina.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

  • Enreopatski akrodermatitis
  • Alergijski kontaktni dermatitis
  • Dermatološke manifestacije u Job sindromu
  • Dermatološke manifestacije Wiskott-Aldrich sindroma
  • Reakcije na lek
  • Eksfolijativni dermatitis
  • Gljivična infekcija
  • Nutritivni poremećaji
  • Psorijaza
  • Šuga
  • Seboreični dermatitis

Terapija[uredi | uredi izvor]

Standardna terapija za atopijski dermatitis su kortikosteroidi. Dugo se mislilo da je to prilično sigurna terapija koja može neograničeno da se koristi, ali poslednjih godina, utvrđeno je, da to nije slučaj.

Prema novijim istraživanjima alternativa se može naći u prirodnim preparatima, kremama na biljnoj bazi koji podjednako dobro leče ekcem bez neželjenih efekata kortikosteroida. Sastav tih preparata bazira najvećim delom na indijskim i kineskim biljkama, danas jako popularnim na Zapadu, koje u kombinaciji jedne sa drugima imaju efekat kortikosteroida, a nisu jake kao sintetički kortikosteroidi pa su odlična alternativa kojom se izbegavaju njihovi negativni efekti.

Faze u lečenju ekcema[14]
Prva faza Druga faza Treća faza Četvrta faza
Suva koža Blaži oblik Srednje težak oblik Uporan, težak i izražen oblik
  • Osnovna nega kože
  • Prevencija i smanjenje provocirajućih faktora

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Kod većine bolesnika javlja se poboljšanje bez obzira na uzrast u kome se javila. I dok je učestalost atopijskog dermatitisa (AD) u detinjstvu čak 20%,[15] ona je samo 0,9% kod odraslih.

U jednoj trećini bolesnika razvija se alergijski rinitis, akod jedna trećina bolesnika razvije se astma.

U studiji sprovedenoj kod 7.157 dece i adolescenata sa AD iz grupe pedijatrijskog ekcema, istraživači su otkrili da su simptomi blagi do umereni i u tinejdžerskih godina ili duže. Otprilike dve trećine pacijenata su praćeni najmanje 2 godine, a ostali su praćeni najmanje 5 godina. Od uzrasta od 2 do 26 godina, više od 80% pacijenata je prijavilo da ima nastavak simptoma i/ili je koristilo lekova za kontrolu simptoma. Do 20. godine, otprilike polovina bolesnika doživela je bar jednom u 6 meseci simptome bolesti u periodu bez upotrebe lekova.[16][17][18]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Spergel JM. (2005). „Atopic march: link to upper airways.”. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 5 (1): 17—21. PMID 15643339. S2CID 45756239. doi:10.1097/00130832-200502000-00005. .
  2. ^ Bieber T. Atopic dermatitis. N Engl J Med 2008 Apr 3; 358:1483.
  3. ^ a b v g d đ e Johannes Ring: Handbook of atopic eczema. Chapter 2: The History of Atopic Eczema/Dermatitis. Springer, Berlin/Heidelberg/New York. 2006. ISBN 978-3-540-23133-2.
  4. ^ Burton, O. T.; Oettgen, H. C. (jul 2011). „Beyond immediate hypersensitivity: Evolving roles for IgE antibodies in immune homeostasis and allergic diseases”. Immunol Rev. 242 (1): 128—143. PMC 3122143 Slobodan pristup. PMID 21682742. doi:10.1111/j.1600-065X.2011.01024.x. 
  5. ^ Leung, D. Y.; Bieber, T. (2003-01-11). „Atopic dermatitis”. Lancet. 361 (9352): 151—60. PMID 12531593. S2CID 27002886. doi:10.1016/S0140-6736(03)12193-9. 
  6. ^ Horii KA, Simon SD, Liu DY, Sharma V. Atopic dermatitis in children in the United States, 1997-2004: visit trends, patient and provider characteristics, and prescribing patterns. Pediatrics. 2007 Sep. 120(3):e527-34.
  7. ^ Williams HC, Pembroke AC, Forsdyke H, Boodoo G, Hay RJ, Burney PG. London-born black Caribbean children are at increased risk of atopic dermatitis. J Am Acad Dermatol. 1995 Feb. 32(2 Pt 1):212-7
  8. ^ a b v g Branislav, Branislav (8. 4. 2015). „Alternative u liječenju atopisjkog dermatitisa”. 2017. MedicalCG Online. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  9. ^ Weidinger, Stephan; Illig, Thomas; Baurecht, Hansjörg; Irvine, Alan D.; Rodriguez, Elke; Diaz-Lacava, Amalia; Klopp, Norman; Wagenpfeil, Stefan; Zhao, Yiwei; Liao, Haihui; Lee, Simon P.; Palmer, Colin N.A.; Jenneck, Claudia; Maintz, Laura; Hagemann, Tobias; Behrendt, Heidrun; Ring, Johannes; Nothen, Markus M.; McLean, W. H. Irwin; Novak, Natalija (2006). „Loss-of-function variations within the filaggrin gene predispose for atopic dermatitis with allergic sensitizations”. Journal of Allergy and Clinical Immunology. 118 (1): 214—219. PMID 16815158. doi:10.1016/j.jaci.2006.05.004. 
  10. ^ Sandilands, Aileen; Smith, Frances J.D.; Irvine, Alan D.; Irwin Mclean, W.H. (jun 2007). „Filaggrin's Fuller Figure: A Glimpse into the Genetic Architecture of Atopic Dermatitis”. J Invest Dermatol. 127 (6): 1282—4. PMID 17502856. doi:10.1038/sj.jid.5700876. .
  11. ^ McGrath, J. A.; Uitto, J. (januar 2008). „The filaggrin story: novel insights into skin-barrier function and disease”. Trends Mol Med. 14 (1): 20—7. PMID 18068483. doi:10.1016/j.molmed.2007.10.006. .
  12. ^ Hon KL, Leung AK, Barankin B. Barrier Repair Therapy in Atopic Dermatitis: An Overview. Am J Clin Dermatol. 2013 Jun 12.
  13. ^ Wu Chang M. Journal Watch, Review of Atopic Dermatitis. 2008 Apr 2. Full Text.
  14. ^ C. A. Akdis, M. Akdis, T. Bieber, C. Bindslev-Jensen, M. Boguniewicz, P. Eigenmann, Q. Hamid, A. Kapp, D. Y. M. Leung, J. Lipozencic, T. A. Luger, A. Muraro, N. Novak, T. A. E. Platts-Mills, L. Rosenwasser, A. Scheynius, F. E. R. Simons, J. Spergel, K. Turjanmaa, U. Wahn, S. Weidinger, T. Werfel, T. Zuberbier: Diagnosis and treatment of atopic dermatitis in children and adults: European Academy of Allergology and Clinical Immunology / American Academy of Allergy, Asthma and Immunology / PRACTALL Consensus Report. In: Allergy. Volume 61, Issue 8, 2006, S. 969–987
  15. ^ Leung, D. Y.; Bieber, T. (2003-01-11). „Atopic Dermatitis Differential Diagnoses”. Lancet. 361 (9352): 151—60. PMID 12531593. S2CID 27002886. doi:10.1016/S0140-6736(03)12193-9. 
  16. ^ Fox S. Atopic Dermatitis Symptoms in Children Are Persistent. Medscape Medical News. Available at Medline. Accessed: April 15, 2014.
  17. ^ Margolis JS, Abuabara K, Bilker W, Hoffstad O, Margolis DJ. Persistence of Mild to Moderate Atopic Dermatitis. JAMA Dermatol. 2014 Apr 2.
  18. ^ Silverberg JI. Persistence of Childhood Eczema Into Adulthood. JAMA Dermatol. 2014 Apr 2.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Otto Braun-Falco, Gerd Plewig, Helmut H. Wolff (2005). Dermatologie und Venerologie. Berlin: Springer. str. 377—395. ISBN 978-3-540-43556-3. 
  • Peter Fritsch (2004). Dermatologie Venerologie: Grundlagen. Klinik. Atlas. Berlin: Springer Verlag. str. 190—196. ISBN 978-3-540-00332-8. 
  • Dietrich Abeck: Atopisches Ekzem im Kindesalter – Neurodermitis. Das zeitgemäße Management. Steinkopff Verlag, Darmstadt. 2001. ISBN 978-3-7985-1307-5.
  • S2-Leitlinie Neurodermitis der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft, der Deutsche Gesellschaft für Allergologie und klinische Immunologie und der Deutsche Gesellschaft für Kinder-und Jugendmedizin. In: AWMF online (Stand 2008)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атопијски_екцем&oldid=27441774”