Bahman Džaduja
Bahman Džaduja | |
|---|---|
| Datum rođenja | 6. vek |
| Mesto rođenja |  Sasanidsko carstvo |
| Datum smrti | novembar 636. |
| Mesto smrti | Kadisija, Sasanidsko carstvo |
Bahman Džaduja/ Džaduja (takođe Džadhoe/Džadoje; novo persijski : بهمن جادویه) ili Bahman Džadavaj (srednjopersijski: Vahuman Džadagov) je bio sasanidski vojskovođa. Uglavnom je poznat po tome što je poveo sasanidsku vojsku u pobedu protiv Arapa u Bici kod mosta. Arapski muslimani su Bahmana nazivali Dul Hadžib ("vlasnikom gipkih obrva").[1][2] Imao je reputaciju anti-arapski nastrojenog čoveka.[1] Često ga mešaju sa Mardanšahom, još jednim sasanidskim vojskovođom.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ništa se ne zna o njegovom ranom životu, ali Bahman Jaduja je zabeležen kao starac do 634. Bahman je možda bio sin sasanidskog zapovednika Hormozda Jaduja. Bahman se prvi put pominje 633. godine, kao jedan od zastupnika Sasanida i član frakcije Parsig na čelu sa Piruzom Hozrojem.[3] 633. sasanidski kralj naredio je pokret sasanidskom vojskovođi po imenu Andarzagar koji je bio zadužen za zaštitu granica Horasana kako bi zaštitio zapadne granice od Arapa koji su pljačkali Iran.[3]
Andaraagar je 633. godine zajedno sa Bahmanom Jadujem izvršio kontranapad protiv vojske Halida ibn el Valida kod Valadže, ali su poraženi. Nakon poraza, Bahman je pobegao u Ktesifon, gde je zatekao Jezdigerda bolesnog. Međutim, Bahman je nakratko naredio da se izvrši kontranapad protiv Arapa. Bahman, međutim, nije poslušao kralja koji je još bio dete i poslao je Džabana da se bori protiv Arapa. Džaban, koji je poslat sam na zapadni front da se suprotstavi Arapima, koji je poražen u bici kod Ulaisa.[4]
Kada su Arapi pod Abu Ubaidom 634. godine pokrenuli pohod u Savadu, Rostam Farohzad je poslao protiv njega Bahmana Džaduja i Galinija sa snagama sačinjenim od moćne klase Vuzurgan, koja je imala jedinice kao što su ratni slonovi i Zajedan. Poznato je da je Rostam rekao Bahmanu: "ako se Galinije vrati svom porazu, odseci mu glavu."[5]
Tokom bitke, poznate pod nazivom Bitka na mostu, vojska Bahmana imala je prednost: slonovi u njegovoj vojsci uplašili su konje Arapa, što je kasnije rezultiralo smrću Abu Ubaide. Most je tada srušen od strane Arapa, oko 4,000 Arapa je poginulo usled utapanja, a mnoge druge su ubile Bahmanove snage. El Muthana je uspeo da pobegne sa mosta i okupi 3.000 preživelih Arapa; međutim, neki od njih su pobegli nazad u Medinu. Bahman se nije dao u poteru za arapskom vojskom koja se povlačila.[2] Tokom 636. godine tokom bitke kod Kadisije Bahmana je ubio Kaka ibn Amr u znak osvete za smrt Abu Ubaide i ostalih ubijenih u bici kod Mosta.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Morony 1988, str. 490.
- ^ a b Zarrinkub 1975, str. 9.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 195.
- ^ Pourshariati 2008, str. 196.
- ^ Pourshariati 2008, str. 217.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Morony, M. (1988). „BAHMAN JĀDŪYA”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 21. 12. 2013.
- Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6.