Арапи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арапи
(العرب)
Arabs.jpg
Арапи у традиционалној ношњи 1910.
Укупна популација

око 300 милиона[1]

Популација
предоминантно Блиски исток и северна Африка,
мањина: Сомалија, Иран, Бразил, САД
Језици
Арапски језик
Религија

Доминира ислам oko 95%,

мањине Друзи 0,5%, јудаизам, самарићани, хришћанство 4,5%
Етничке групе
семити

Арапи (арап. عرب , ʻarab ) су семитски народ који је већим дијелом настањен на Блиском истоку и у сјеверној Африци. Арапа има око 250 милиона, и постоје три класификације припадности арапском народу: по политици, језику и поријеклу. На основи ове три класификације број Арапа је растегљив, јер ако се иде по броју људи којима је арапски први језик - њихов број је тада 180 милиона. Арапи говоре арапским језиком и користе се арапским писмом.

Народ[уреди]

Семитски народ настањен на Средњем истоку и сјеверној Африци од Марока до Омана, и од Турске до Ченеја на југу. Географски Арапи се простиру на неких 10 милиона квадратних километара и броје најмање 200.000.000 припадника. Око 4 милиона Арапа живи такође у Европи и око 2 милиона у Америци. Срце арапске земље је Саудијска Арабија и Јемен, подручје познато као Хиџаз. Око 610. године, рођењем ислама, Хијаз постаје трговачко средиште дуж караванских путева. Мека постаје један од најзначајнијих градова.

Етнички, Арапи су углавном тамнокоси и смеђих очију, пути свијетле, али и она варира од мјеста до мјеста. По вјери су већином сунитски муслимани, и тек 10% шиити (посебно у Јемену, дијелу Ирака и обали Персијског залива). Првенствено Арапи су, уз Јевреје, један од два народа којима је поријекло дао Сем. Кроз своју историју основали су цијели низ држава, то су: Алжир, Бахреин, Египат, Ирак, Јордан, Кувајт, Либан, Либија, Мароко, Оман, Катар, Саудијска Арабија, Судан, Сирија, Тунис, Уједињени Арапски Емирати, Јемен, и Палестина која се још бори за свој настанак и признање. Социјално Арапе дијеле на стално-насељене (рурални ' фелахин' = сељаци и урбани ' хадар', градски Арапи ) и номадски, познајемо их као Бедуине. Постоје и више језично семитизованих (тачније арабизованих) народа, али они нису Арапи, и етнички су нешто друго, посебно има арабизованих Јевреја у сјеверној Африци, Јемену и Ираку. Арабизовани су и неки Копти (ови су ипак поријеклом прави Египћани, хамитски народ чији су преци утемељили египатску културу и државу. Међу хамитским Берберима има такође доста арабизованих група, номада који насељавају пустињске предјеле сјеверне Африке.

Име[уреди]

Име Арапи и Арабија јавља се још у асирским текстовима као мâту арбâи, тачна локација овог подручја није позната, касније се јављају термини Араби, Арубу, Урби. –У сродном хебрејском језику ријеч `аравах’ и ‘арав’ означава пустињу, па би се могло превести да су Арапи ‘пустињски народ’. Полуострво Арабија прекривена је непрегледним пустињама и прадомовина је овог експанзивног народа који се проширио преко цијеле сјеверне Африке.

Језик[уреди]

Арапски језик припада семитској грани семитско-хамитске породице, писмо је арапско.

Вјерски обичаји[уреди]

Арапи су већином исламске вјероисповијести, што увелико диктира начин њиховог живота и њихове обичаје. Међутим велике мањине арапа су хришћани и друзи, попут Либана и Сирије гдје захваљујући вјерској измијешаности постоји далеко већа варијација у традицији и обичајима.

Муслимански арапи су народ који живи по Курану, то јест по његовом учењу. Куран је често закон неке државе којима су регулисани сви аспекти њиховог живота. Међу арапима преовладава патријархални систем. Полигамија је дозвољена, а Арапин, зависно од могућности, може имати до четири жене. Дата ријеч код људи вреднија је од било каквог уговора и она би се морала поштовати.

Арапи, као ни Јевреји, не једу свињетину, овчетина је зато честа. У Либији је познато национално јело кус-кус, припрема се са овчетином и рибом и разним поврћем. Умјесто масти Арапи користе маслиново уље, а колачи се често праве од меда.

Сваки Арапин-муслиман требао би барем једном у животу отићи на хаџилук у Меку.

Арапи у Европи[уреди]

Арапима у Европи зхваљујемо на знању о вештачком наводњавању тла, које се због безобзирног крчења шума почело исушивати. Из Шпаније ово се знање проширило на сјевер, преко Алпа све до Исланда. Шпанска ријеч 'нориа', означава степен наводњавања, и настала је од арапског нд'ура. Памук, који данас води главну ријеч у текстилној индустрији, такође су у Европу донели Арапи, из њиховог језика потекао је француски израз 'coton' и енглески 'cotton'.

Арапске заједнице[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :