Berijev MDR-5

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berijev MDR-5
Avion Berijev MDR-5
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Povučen iz upotrebe1940.
Statusneaktivan
Prvi korisnikOKB Berijev
Broj primeraka2
Dužina15,88
Razmah krila25,00
Površina krila78,50
Prazan6.083
Normalna poletna8.000
Maks. masa pri uzletanju9.200 kg
Klipno-elisni motor2 h Tumanski M-87A (lic.Gnome-Rhône 14K Mistral Major sa 14 cilindara)
Snaga2 h 700 kW
Brzina krstarenja242 km/h
Maks. brzina na Hopt345 km/h
Maks. brzina na H=0283 km/h
Taktički radijus kretanja1.200 km
Dolet2.415 km
Plafon leta8.150 m
Brzina penjanja278 m/min

Berijev MDR-5 (rus. Berijev MDR-5) je sovjetski hidroavion koji je projektovala i izradila kompanija OKB Beriev (TANTK Beriev). Projektovan je kao dvomotorni izviđački avion dalekog doleta sa 5 članova posade. Prvi prototip je prvi put je poleteo 23. maja 1938. godine a proizvodena su dva prototipa[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Georgij Mihajlovič Berijev
Avion Berijev MDR-5 na stajanci
Crtež aviona Berijev MDR-5 u tri projekcije
Motor Tumanski M-87A aviona Berijev MDR-5

Godine 1936. projektni zadatak za razvoj pomorskog izviđačkog aviona dugog doleta istovremeno je upućen na adrese četiri konstrukciona biroa: I.V. Četverikova, G.M. Berieva, P.D. Samsonova i A.S. Moskaleva. Pored toga, odlučeno je da se nabavi nekoliko primeraka stranih hidroaviona (primer za ugled) kako bi se odabrao najbolji od njih i na osnovu toga definisali taktičko-tehnički uslovi za izviđački avion dugog doleta. Na osnovu toga tim G.M. Berieva je krajem 1937. godine počeo rad na projekatu za novi avion pod oznakom MDR-5.

Avion je koncipiran kao dvomotorni konzolni monoplan, visokokrilca (parasol) sa dva radijalna motora ugrađena u krila i dvostepenim čamcem smeštenim u centralni deo između motora, potpuno metalne konstrukcije. Istovremeno su napravljena dva prototipa prvi je bio leteći čamac a drugi kao amfibija (leteći čamac sa točkovima).

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Tehnički opis napravljen na osnovu izvora[1][2]

Trup hidroaviona Berijev MDR-5 je čamac sa dvostepenim dnom. Uzdužna i poprečna struktura (kobilica, ramovi i rebra) čamca su napravljeni od duraluminijumskih profila. Poprečna rebra se sastoji od standardnih i ojačanih okvira, koji su postavljeni na mestu pričvršćivanja krila. Za ove ojačane okvire pričvršćen je i stajni trap. Obloga čamca je od duraluminijumskog lima koji je duraluminijumskim zakivcima pročvršćena za noseću konstrukciju čamca. Obloga je spolja premazana postojanom bojom. Trup je opremljen svim potrebnim elementima neophodnim za vezivanje aviona za pristan ili sidrenje. U trupu se nalaze tri kabine: navigatora i prednjeg mitraljezca, pilotska kabina na gornjem delu trupa ispod krila i kabina zadnjeg strelca - radio operatera. Kabine su zaštićene staklenim poklopcima i dovoljno su prostrane za smeštaj petočlane posade. Kabine su opremljene sistemom za grejanje i provetravanje.

Pogonska grupa se sastoji od dva pogonska motora Tumanski M-87A, radijalni motor sa 14 cilindara vazduhom hlađen, snage 700 kW (950 KS) i vučne trokrake metalne elise promenljivog koraka prečnika 3,4 m sa promenljivim korakom na tlu. Motori su postavljeni u krilne gondole, pričvršćeni za metalne nosače motora. U gondolama se nalaze rezervoari za ulje i hladnjaci za hlađenje ulja.

Krila se sastoji se od tri dela: središnji deo je sastavni deo trupa (centroplan) i dva odvojiva konzolna dela. U centralnom delu krila se nalazi veza krila sa trupom aviona, rezervoari sa gorivom i motori. Krilo je debelog profila. Konstrukcija se sastoji od ramenjača, rebara i obloge. Svi ovi elementi su napravljeni od metala. Odvojivi delovi krila (krilne konzole) su takođe od duraluminijuma. Na krajevima krila su postavljena vazduhoplovna svetla. Oblik krila je trapezast sa eliptičnim krajevima. Na krilu su postavljeni dvodelni eleroni i zakrilci. Podkrilni neuvlačivi metalni plovci su pričvršćeni na krilne konzole imaju metalnu konstrukciju i oblogu od alu-lima. Ispod krila se nalazi 6 podvesnih nosača bombi (po 3 sa svake strane).

Repne površine: Vertikalni rep se sastoji od kobilice i rebara i sastavni su deo trupa (čamca), i kormila. Horizontalni stabilizatori su učvršćeni za vertikalni, negde oko polovine visine, sa mogućnošću promene ugla u toku leta. Dodatno ukrućenje horizontalnih stabilizatora je izvršeno pomoću metalnih upornica u obliku latiničnog slova V. Kormila dubine i kormilo pravca su napravljeni od duralumina obloženi al-limom i opremljeni su trimerima.

Stajni trap se sastoji od dva glavne noge sa udvojenim točkovima i repne noge sa točkom. Pneumatsko prigušivanje (amortizacija) se nalazi unutar vertikalnog oslonca. Točkovi u letu i plovidbi se podižu posebnim pužnim podizačem, koji je povezan i sa podizanjem ili oslobađanjem repnog točka. Točkovi u spuštenom položaju su fiksirani pomoću opružnih brava. Zabravljivanje ispuštenog stajnog trapa signalizira se svetlom u kokpitu.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa: tri mitraljeza ŠKAS kalibra 7,62 mm, jedan pokretni na pramcu a udvojeni pokretan na gornjoj strani trupa iza pilotskog kokpita. Avion je mogao da ponese 1.000 kg bombi na 6 podvesnih nosača, po 3 ispod svakog krila.

Naoružanje aviona: Berijev MDR-5
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 3 h ŠKAS 7,62 mm
Broj metaka napred 1.000 + nazad 1.500 metaka
Kalibar 7,62 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe FAB-50, FAB-100, FAB-250, FBA-500
Ukupna masa 1.000 kg
Broj tačaka za podvešavanje 6
Raketno naoružanje (rakete)


Verzije[uredi | uredi izvor]

Napravljene su dve verzije aviona Berijev MDR-5,

  1. "leteći čamac" i
  2. amfibija.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno su proizvedena dva primerka, jedan u amfibijskoj verziji. Međutim, kasnije je, zbog uslova za plovidbu, stajni trap uklonjen. Ispostavilo se da je avion pretežak, njegove karakteristike leta (uglavnom trajanje leta i dolet) bile su znatno ispod zahtevanih karakteristika. Stoga je na konkursu za projekte morskog izviđačkog aviona dugog doleta prednost dat avionu MDR-6 (Če-2), koji je razvio tim Projektantskog biroa I.V. Četverikova. Ovaj hidroavion je imao bolje performanse leta i pušten je u serijsku proizvodnju[3].

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Beriev MDR-5”. 
  2. ^ Šavrov 2002
  3. ^ „Beriev MDR-5 - Aviatehnika - Aviacionnый portal Airspot.ru”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Andreй Kurmač. Morskoй dalьniй razvedčik Beriev MDR-5.
  • Bюšgens G.S. samoletostroenie v SSSR 1917-1945. CAGI 1992.
  • BALOUS, Miroslav. Běrjev (CKB MS) MDR-5. Letectví a kosmonautika. Září 2013, roč. 92., čís. 9, s. 52 a 53. ISSN 0024-1156.
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft from 1875-1995. London: Osprey Aerospace. ISBN 1-85532-405-9.
  • Nemecek, Vaclav (1986). The History of Soviet Aircraft from 1918. London: Willow Books. ISBN 0-00-218033-2.
  • The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985). Orbis Publishing.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Berijev MDR-5 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беријев_МДР-5&oldid=27368522”