Метал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Метал (вишезначна одредница).

Метал или ковина је супстанција која се састоји од атома металних хемијских елемената који нису повезани са другим атомима.[1] Већина метала су тврде,сјајне,чврсте супстанце на собној температури.Многи од њих су растељиви,што значи да се могу извлачити у дуге цеви или жице.Многи су,такође и ковни,што значи да се могу исковати у танке листове.Бакар,ѕлато и олово су међу најковнијим металима.Злато је најковније од свих метала и може се истањити у листиће који су дебели само два микрона (два милионита дела метра).Метли се,углавном,лако обликују када су загрејани.Већина метала загревањем на веома високим температурама прелази у течно стање.Отопљен или течан метал се може сипати у калупе или модле.Када се метал охлади он очвршћава у облику калупа. За металне елементе узимају се хемијски елементи који у чистом облику показују физичке и хемијске особине метала. Те особине су:

Метали и њихове легуре имају одличне механичке особине због чега се користе за изградњу машина и алата, а такође и као и материјали у грађевинарству.[2]

Велика већина у периодном систему су метали. По месту на коме се налазе у периодном систему деле се на:

Екстракција метала[уреди]

Обични метали,као што су гвожђе и олово,присутни су у великим количинама у Земљиној кори.Обично се налазе у стенама као нечиста хемијска једињења која се називају руде.Руде се морају пречистити и хемијски обрадити да би се добио чист метал.Ови процеси су познати као технике екстракције,зато што се помоћу ваде чисти метали из нечистих металних једињења.Код већине процеса екстракције,на почетку се врши сепарација ископане или извађене руде и на тај начин се руда раздваја од камења које не садржи жељени метал.Ово се често врши уситњавањем и прањем руде.Једном када се руда одвоји од нечистоћа,хемијске реакције је претварају у чист метал.Гвожђе се,на пример,добија загревањем оксидне руде гвожђа са коксом.Ово претвара оксид у чисти метал.Племенити метали,као што су злато и платина,су ретки,због чега су и веома вредни.Племенити метали се обично налазе као скоро чисте наслаге.

Металургија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Металургија

Mеталурија је наука о металима,њиховим особинама и начинима њиховог издвајања из природних руда.Металурзи,такође,истражују како се особине метала могу модификовати мешањем метала и производњом супстанци које се називају легуре.Кључни део металиргије је проучавање замора метала који постепено слаби метални предмет.Замор метала може бити изазван напрезањем који се понавља (гурање,вучење и увијање) на металним деловима.Ако је метал превише изложен напрезању,може доћи до појаве ситних површинских пукотина.Нова напрезања шире постојеће пукотине и стварају нове што понекад може довести до ломова.Инжењери узимају у обзир замор метала када пројектују авионе,аутомобиле,мостове и машине.Многи од наведених предмета се морају често проверавати да би се открили рани знаци замора метала.


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 


Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]