Bojl-Mariotov zakon

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ova animacija pokazuje odnos između pritiska i zapremine kad su količina i temperatura konstantne.

Bojl-Mariotov zakon (negde poznat kao i Bojlov zakon) je jedan od zakona gasova. Ime je dobio po irskom prirodnjaku Robertu Bojlu[1] i francuskom fizičaru Edmu Mariotu. Ovaj zakon je primenljiv je na gasovita tela koja se ponašaju poput idealnih gasova.[2][3] Zakon glasi:

Na konstantnoj temperaturi i nepromenjenoj količini gasa, proizvod pritiska i zapremine je konstantan.[2]

To znači za koliko puta povećamo pritisak toliko puta ćemo smanjiti zapreminu. Procesi koji se dešavaju na konstantnim tempreraturama su izotermski procesi.

Izvođenje zakona[uredi]

Ovaj zakon je izveden iz osnovne jednačine molekulsko kinetičke teorije gasova.

p = {\frac{2n_0E_k}{3}}

gde je:p\! - pritisak, n_0\! - koncentracija gasa, E_k\! - srednja kinetička energija gasa.

Celu jednačinu pomnožimo sa V\! i dobijamo, pošto je n_0 = {\frac{N}{V}}

pV = {\frac{2NE_k}{3}}.

Međutim glavni uslovi za ovaj zakon je da su: N = const\!, T = const\!. Znači da je proizvod pritiska i zapremine takođe jednak konstanti:

 pV = {const}\!, ili  p_1V_1 = {p_2V_2}\!

Bojl-Mariotov zakon ima veliku primenu (recimo kod ronjenja).

Izvori[uredi]

  1. ^ „The Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r“. 
  2. ^ a b Levine, Ira N. (2009). Physical chemistry. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-253862-5. 
  3. ^ John B. West (2005). „Robert Boyle’s landmark book of 1660 with the first experiments on rarified air“. J Appl Physiol 98: 31-39. 

Literatura[uredi]