Изотермски процес

С Википедије, слободне енциклопедије

Изотермски процес је процес при којем се температура система не мења. Систем мора бити у контакту са околином да би јој предао или из ње примио енергију потребну за одржање непроменљиве температуре.

Математички опис[уреди | уреди извор]

Изотермски процес можемо представити математички повезивањем у формулу величина које карактеришу стање идеалног гаса(односно Бојл-Мариотовим законом) и графички уз помоћ изотерми.

Бојл-Мариотов закон[уреди | уреди извор]

Изотермски циклус код идеалног гаса се описује Бојл-Мариотовим законом који су Роберт Бојл и Едм Мариот независно један од другог паралелно формулисали, па он по њима носи назив. Када је температура константна из једначине стања идеалног гаса следи да између запремине и притиска постоји следећа релација:

Изотерма[уреди | уреди извор]

Графички се процес може представити уз помоћ изотерме. То је крива слична адијабати код адијабатског циклуса, с тим што је мање стрма од ње.

Промена унутрашње енергије[уреди | уреди извор]

Пошто је при изотермском циклусу ΔТ=0 онда је и ΔU=0, где је ΔU промена унтрашње енерије система, а ΔТ промена температуре. Дакле при изотермском циклусу се унтурашња енергија идеалног гаса не мења.

Рад при изотермском процесу[уреди | уреди извор]

Рад који се врши при изотремском процесу можемо рачунати преко површине испод изотерме у pV дијаграму. Ако гас прелази изотермски из стања 1 у стање 2 рад који се притом изврши је:

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]