Атом

Атом (грчки άτομον (атомон) - недељив) је најмањи делић супстанце, тј. хемијског елемента који испољава све особине тог хемијског елемента. Атом се састоји од 3 типа субатомских честица:

• Електрона, који имају негативно наелектрисање и занемарљиво малу масу;
• Протона, са позитивним наелектрисањем и јединичном масом; и
• Неутрона, који имају јединичну масу али нису наелектрисани.

Хемијске особине атома одређује број протона у њему (редни број), а масу број протона и број неутрона. Атом као целина је неутралан јер садржи исти број електрона и протона. Атом постаје наелектрисан тако што прими или отпусти један или више електрона и постаје јон.

Хемијске особине атома не зависе од броја неутрона, па постоје атоми истог елемента са различитим бројем неутрона - изотопи.

Атомска језгра са неповољним односом броја протона и броја неутрона су нестабилна и путем радиоактивног распада прелазе у стабилније стање. Осим наведених елементарних честица постоји читав низ других које улазе у састав атома као што су: мезони, позитрони, неутрино итд...

На данашњем нивоу науке сматра се да елементарне честице немају унутрашњу структуру и да су недељиве и недимензионалне.

Електрони у атому су распоређени у електронске нивое. Сложенији атоми имају већи број електронских нивоа. Број нивоа у атому не може прећи седам.

У првом елекртонском нивоу атом може имати највише два електрона. У последњем, седмом електронском нивоу, атом може имати највише 8 електрона. Последњи електронски ниво се назива валентни електронски ниво и уколико има 8 електрона достиже тзв. стабилну електронску конфигурацију. Ова конфигурација може да се постигне и у једињенима приликом образовања тзв. заједничког електронског пара у ковалентној вези.

Електронски нивои су обележени словима латинице: K, L, M, N, O, P и Q.

Електрон може да кружи у орбиталама или нивоима на 4 различита начина. То су s, p, d и f орбитале.

Распоред орбитала (или нивоа) у атому изгледа овако:

• K: 1s2 - максималан број електрона у орбитали - 2
• L: 2s2 2p6 - максималан број електрона у орбитали - 8
• M: 3s2 3p6 3d10 - максималан број електрона у орбитали 18
• N: 4s2 4p6 4d10 4f14 - максималан број електрона у орбитали - 32
• O: 5s2 5p6 5d10 5f14 - максималан број електрона у орбитали - 32
• P: 6s2 6p6 6d10 - максималан број електрона у орбитали - 18
• Q: 7s2 7p6 - максималан број електрона у орбитали - 8.

Електрони у атому имају двојаку природу: таласну и честичну. Природа електрона је одређена Хајзенберговим начелом неодређености. Понашање и природа атомских честица је одређена законима квантне механике или атомске физике.

Литература

• С. Мацура, Ј. Радић-Перић, Атомистика, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004.
• L'Annunziata Michael F. (2003). Handbook of Radioactivity Analysis. Academic Press. ISBN 0-12-436603-1.
• Beyer H. F., Shevelko, V. P. (2003). Introduction to the Physics of Highly Charged Ions. CRC Press. ISBN 0-7503-0481-2.
• Choppin Gregory R., Liljenzin Jan-Olov, Rydberg Jan (2001). Radiochemistry and Nuclear Chemistry. Elsevier. ISBN 0-7506-7463-6.
• Dalton J. (1808). A New System of Chemical Philosophy, Part 1. London and Manchester: S. Russell.
• Demtröder Wolfgang (2002). Atoms, Molecules and Photons: An Introduction to Atomic- Molecular- and Quantum Physics, 1st, Springer. ISBN 3-540-20631-0.
• Feynman Richard (1995). Six Easy Pieces. The Penguin Group. ISBN 978-0-14-027666-4.
• Fowles Grant R. (1989). Introduction to Modern Optics. Courier Dover Publications. ISBN 0-486-65957-7.
• Gangopadhyaya Mrinalkanti (1981). Indian Atomism: History and Sources. Atlantic Highlands, New Jersey: Humanities Press. ISBN 0-391-02177-X.
• Goodstein David L. (2002). States of Matter. Courier Dover Publications. ISBN 0-13-843557-X.
• Harrison Edward Robert (2003). Masks of the Universe: Changing Ideas on the Nature of the Cosmos. Cambridge University Press. ISBN 0-521-77351-2.
• Iannone A. Pablo (2001). Dictionary of World Philosophy. Routledge. ISBN 0-415-17995-5.
• Jevremovic Tatjana (2005). Nuclear Principles in Engineering. Springer. ISBN 0-387-23284-2.
• King Richard (1999). Indian philosophy: an introduction to Hindu and Buddhist thought. Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-0954-7.
• Lequeux James (2005). The Interstellar Medium. Springer. ISBN 3-540-21326-0.
• Levere Trevor, H. (2001). Transforming Matter – A History of Chemistry for Alchemy to the Buckyball. The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-6610-3.
• LiangZ.-P., Haacke E. M. (1999). Ed.: Webster, J. G. Encyclopedia of Electrical and Electronics Engineering: Magnetic Resonance Imaging (PDF), John Wiley & Sons, 412–26. ISBN 0-471-13946-7. Датум преузимања 9. 1. 2008..
• McEvilley Thomas (2002). The shape of ancient thought: comparative studies in Greek and Indian philosophies. Allworth Press. ISBN 1-58115-203-5.
• MacGregor Malcolm H. (1992). The Enigmatic Electron. Oxford University Press. ISBN 0-19-521833-7.
• Manuel Oliver (2001). Origin of Elements in the Solar System: Implications of Post-1957 Observations. Springer. ISBN 0-306-46562-0.
• Mazo Robert M. (2002). Brownian Motion: Fluctuations, Dynamics, and Applications. Oxford University Press. ISBN 0-19-851567-7.
• Mills, Ian (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd, Oxford: International Union of Pure and Applied Chemistry, Commission on Physiochemical Symbols Terminology and Units, Blackwell Scientific Publications. ISBN 0-632-03583-8.
• Moran Bruce T. (2005). Distilling Knowledge: Alchemy, Chemistry, and the Scientific Revolution. Harvard University Press. ISBN 0-674-01495-2.
• Myers Richard (2003). The Basics of Chemistry. Greenwood Press. ISBN 0-313-31664-3.
• Padilla Michael J., Miaoulis, Ioannis; Cyr, Martha (2002). Prentice Hall Science Explorer: Chemical Building Blocks. Upper Saddle River, New Jersey USA: Prentice-Hall, Inc.. ISBN 0-13-054091-9.
• Pais Abraham (1986). Inward Bound: Of Matter and Forces in the Physical World. New York: Oxford University Press. ISBN 0198519710.
• Pauling Linus (1960). The Nature of the Chemical Bond. Cornell University Press. ISBN 0-8014-0333-2.
• Pfeffer Jeremy I., Nir Shlomo (2000). Modern Physics: An Introductory Text. Imperial College Press. ISBN 1-86094-250-4.
• Ponomarev Leonid Ivanovich (1993). The Quantum Dice. CRC Press. ISBN 0-7503-0251-8.
• Roscoe Henry Enfield (1895). John Dalton and the Rise of Modern Chemistry. New York: Macmillan. Датум преузимања 3. 4. 2011..
• Scerri Eric R. (2007). The periodic table: its story and its significance. Oxford University Press US. ISBN 0-19-530573-6.
• Shultis J. Kenneth, Faw Richard E. (2002). Fundamentals of Nuclear Science and Engineering. CRC Press. ISBN 0-8247-0834-2.
• Siegfried Robert (2002). From Elements to Atoms: A History of Chemical Composition. DIANE. ISBN 0-87169-924-9.
• Sills Alan D. (2003). Earth Science the Easy Way. Barron's Educational Series. ISBN 0-7641-2146-4.
• Smirnov Boris M. (2003). Physics of Atoms and Ions. Springer. ISBN 0-387-95550-X.
• Teresi Dick (2003). Lost Discoveries: The Ancient Roots of Modern Science. Simon & Schuster, 213–214. ISBN 0-7432-4379-X.
• Various (2002). Ed.: Lide, David R. Handbook of Chemistry & Physics, 88th, CRC. ISBN 0-8493-0486-5. Датум преузимања 23. 5. 2008..
• Woan Graham (2000). The Cambridge Handbook of Physics. Cambridge University Press. ISBN 0-521-57507-9.
• Wurtz Charles Adolphe (1881). The Atomic Theory. New York: D. Appleton and company. ISBN 0-559-43636-X.
• Zaider Marco, Rossi Harald H. (2001). Radiation Science for Physicians and Public Health Workers. Springer. ISBN 0-306-46403-9.
• Zumdahl Steven S. (2002). Introductory Chemistry: A Foundation, 5th, Houghton Mifflin. ISBN 0-618-34342-3. Датум преузимања 5. 2. 2008..