Атом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Атом
Најпростији модел атома хелијума, са атомским језгром које се састоји од два протона и два неутрона око кога круже два електрона.
Класификација
Основна јединица хемијског елемента.
Својства
Маса: Атомска маса
Наелектрисање: 0 C
Пречник: 10 pm до 100 pm

Атом (грчки άτομον (атомон) - недељив) је најмањи део супстанце, тј. хемијског елемента који испољава све особине тог хемијског елемента. Атом се састоји од 3 типа субатомских честица:

  • Електрона, који имају негативно наелектрисање и занемарљиво малу масу;
  • Протона, са позитивним наелектрисањем и јединичном масом; и
  • Неутрона, који имају јединичну масу али нису наелектрисани.

Хемијске особине атома одређује број протона у њему (редни број), а масу број протона и број неутрона. Атом као целина је неутралан јер садржи исти број електрона и протона. Атом постаје наелектрисан тако што прими или отпусти један или више електрона и постаје јон.

Хемијске особине атома не зависе од броја неутрона, па постоје атоми истог елемента са различитим бројем неутрона - изотопи.

Атомска језгра са неповољним односом броја протона и броја неутрона су нестабилна и путем радиоактивног распада прелазе у стабилније стање. Осим наведених елементарних честица постоји читав низ других које улазе у састав атома као што су: мезони, позитрони, неутрино итд...

На данашњем нивоу науке сматра се да елементарне честице немају унутрашњу структуру и да су недељиве и недимензионалне.

Електрони у атому су распоређени у електронске нивое. Сложенији атоми имају већи број електронских нивоа. Број нивоа у атому не може прећи седам.

У првом елекртонском нивоу атом може имати највише два електрона. У последњем, седмом електронском нивоу, атом може имати највише 8 електрона. Последњи електронски ниво се назива валентни електронски ниво и уколико има 8 електрона достиже тзв. стабилну електронску конфигурацију. Ова конфигурација може да се постигне и у једињенима приликом образовања тзв. заједничког електронског пара у ковалентној вези.

Електронски нивои су обележени словима латинице: K, L, M, N, O, P и Q.

Електрон може да кружи у орбиталама или нивоима на 4 различита начина. То су s, p, d и f орбитале.

Распоред орбитала (или нивоа) у атому изгледа овако:

  • K: 1s2 - максималан број електрона у орбитали - 2
  • L: 2s2 2p6 - максималан број електрона у орбитали - 8
  • M: 3s2 3p6 3d10 - максималан број електрона у орбитали 18
  • N: 4s2 4p6 4d10 4f14 - максималан број електрона у орбитали - 32
  • O: 5s2 5p6 5d10 5f14 - максималан број електрона у орбитали - 32
  • P: 6s2 6p6 6d10 - максималан број електрона у орбитали - 18
  • Q: 7s2 7p6 - максималан број електрона у орбитали - 8.


Електрони у атому имају двојаку природу: таласну и честичну. Природа електрона је одређена Хајзенберговим начелом неодређености. Понашање и природа атомских честица је одређена законима квантне механике или атомске физике.

Литература[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :