Brižit Bardo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Brižit Bardo
Lični podaci
Puno imeBrižit An-Mari Bardo
Datum rođenja(1934-09-28)28. septembar 1934. (89 god.)
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Porodica
Supružnik
  • Rože Vadim (v. 1952 —  r. 1957)
  • Žak Šarje (v. 1959 —  r. 1962)
  • Ginter Zahs (v. 1966 —  r. 1969)
  • Bernar d'Ormaj (v. 1992)
Rad
Aktivni period1952—1974.
www.brigitte-bardot.fr
Veza do IMDb-a

Brižit An-Mari Bardo (franc. Brigitte Anne-Marie Bardot), rođena 28. septembra 1934. godine je francuska glumica, pevačica, manekenka i aktivistkinja za prava životinja.[1][2][3]

Na filmu je debitovala 1952. godine, a postala je poznata ulogom u filmu I Bog stvori ženu njenog tadašnjeg supruga Rožea Vadima.[4] Zajedno sa Merilin Monro postala je seks-simbol 50-ih i 60-ih godina 20. veka.[5] Godine 1974, dan pred 40. rođendan, prekinula je filmsku karijeru i posvetila se borbi za zaštitu životinja.[6]

Bardo se povukla iz industrije zabave 1973. godine. Glumila je u 47 filmova, nastupila u nekoliko mjuzikala i snimila više od 60 pesama. Odlikovana je ordenom Legijom časti 1985. Nakon penzionisanja, postala je aktivistkinja za prava životinja i osnovala Brižit Bardo fondaciju. Bardo je poznata po svojoj snažnoj ličnosti, otvorenoj reči i govorima o odbrani životinja; dva puta je kažnjena zbog javnih uvreda. Ona je takođe bila kontroverzna politička ličnost, pet puta kažnjena zbog podsticanja rasne mržnje kada je kritikovala imigraciju i islam u Francuskoj.[7] Udata je za Bernarda d'Ormalea, bivšeg savetnika Marin Le Pena, glavne francuske političke liderke krajnje desnice. Bardo je član Globalne 500 počasne liste Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i dobila je nagrade od Uneska i Peta. Magazin Los Anđeles Tajms ju je rangirao na drugo mesto na listi "50 najlepših žena na filmu".

Rani život[uredi | uredi izvor]

Brižit An-Mari Bardo je rođena 28. septembra 1934. godine u 15. arondismanu Pariza, u porodici Luja Bardoa (1896–1975) i An-Mari Musel (1912–1978).[8] Bardov otac, poreklom iz Linji-en-Baroa, bio je inženjer i vlasnik nekoliko industrijskih fabrika u Parizu.[9][10] Njena majka je bila ćerka direktora osiguravajućeg društva.[11] Odrasla je u konzervativnoj katoličkoj porodici, kao i njen otac.[12][13] U detinjstvu je patila od ambliopije, što je rezultiralo smanjenim vidom levog oka.[14] Ona ima jednu mlađu sestru, Mijanou Bardo.[15]

Bardovo detinjstvo je bilo bezbrižno; živela je u porodičnom sedmosobnom stanu u luksuznom 16. arondismanu.[13][16] Međutim, prisetila se da se osećala ogorčeno u svojim ranim godinama.[17] Njen otac je zahtevao da se pridržava strogih standarda ponašanja, uključujući dobre manire za stolom, i da nosi odgovarajuću odeću.[18] Njena majka je bila izuzetno selektivna u odabiru društva za nju, i kao rezultat toga, Bardo je imala vrlo malo prijatelja iz detinjstva.[19] Bardo je navela lični traumatski incident kada su ona i njena sestra razbile omiljenu vazu njenih roditelja dok su se igrale u kući; njen otac je bičevao sestre 20 puta i od tada se prema njima ponašao kao prema „strancima“, zahtevajući od njih da se roditeljima obraćaju zamenicom „vous“, što je formalni stil obraćanja, koji se koristi kada se razgovara sa nepoznatim osobama ili osobama višeg statusa van neposredne porodice.[20] Incident je presudno doveo do toga da je Bardo zazirala od svojih roditeljima, kao i do njenog budućeg buntovničkog načina života.[21]

Tokom Drugog svetskog rata, kada je Pariz okupirala nacistička Nemačka, Bardo je više vremena provodila kod kuće zbog sve strožeg civilnog nadzora.[16] Bila je zaokupljena plesom uz ploče, što je njena majka videla kao potencijal za baletsku karijeru.[16] Bardo je sa sedam godina primljena u privatnu školu Kors Hatemer.[22] Ona je išla u školu tri dana u nedelji, što joj je davalo dovoljno vremena da uzme časove plesa u lokalnom studiju, pod aranžmanom svoje majke.[19] Godine 1949, Bardo je primljena na Pariski konzervatorijum. Tri godine je pohađala časove baleta kod ruskog koreografa Borisa Knjazeva.[23] Takođe je studirala na Institutu de la Tur, privatnoj katoličkoj srednjoj školi u blizini njene kuće.[24]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Godina Film Uloga Napomene
1952 Le Trou normand Žavot Lemojn (Lud za ljubavlju)
Manina, la fille sans voile Mammna (The Lighthouse-Keeper's Daughter / The Girl in the Bikini)
Les dents longues mlada (The Long Teeth)
1953 Le Portrait de son père Domino (His Father's Portrait)
Act of Love Mimi
1954 Si Versailles m'était conté gospođica de Rozili (Royal Affairs in Versailles)
Tradita Ana (Concert of Intrigue)
1955 Le Fils de Caroline chérie Pilar Daranda (Caroline and the Rebels)
Futures vedettes Sofi (Sweet Sixteen / School for Love)
Doctor at Sea Helen Kolbert
Les grandes manoeuvres Lusi (The Grand Maneuver)
La Lumière d'en face Olivija Marso (The Light Across the Street )
1956 Helen of Troy Endroste
Cette sacrée gamine Brigitte Latour (Mam'zelle Pigalle / Naughty Girl)
Mio figlio Nerone Popea (Nero's Weekend)
En effeuillant la marguerite Agnes Dumont (Plucking the Daisy / Mademoiselle Striptease)
Et Dieu créa la femme Džulijet Hardi (And God Created Woman)
La Mariée est trop belle Šušu (The Bride Is Much Too Beautiful)
1957 La Parisienne Bridžit Lorije
1958 Les bijoutiers du clair de lune Ursula (The Night Heaven Fell)
En cas de malheur Ivet Modet (In Case of Adversity)
1959 La femme et le Pantin Iva Marčand (A Woman Like Satan)
Babette s'en va-t-en guerre Babet (Babette Goes to War)
Voulez-vous danser avec moi? Virgini Dandju (Come Dance with Me!)
1960 Le Testament d'Orphée Ona sama (The Testament of Orphée) Cameo
Affaire d'une nuit Žena u restoranu (It Happened All Night) Cameo
La Vérité Dominik Marso (The Truth) Nagrada David di Donatelo za najbolju stranu glumicu
1961 La Bride sur le cou Sofi (Please!, Not Now!)
Les Amours célèbres Agnes Bernauer (Famous Love Affairs)
1962 Vie privée Žil (A Very Private Affair)
Le Repos du guerrier Ženevjev Le Tejl (Warrior's Rest) ili (Love on a Pillow)
1963 Le Mépris Kamil Žaval (Contempt)
1964 Une ravissante idiote Penelopi Lajtfeder (The Ravishing Idiot)
1965 Dear Brigitte Ona sama
Viva Maria! Marija I Nominacija – BAFTA za najbolju glumicu u glavnoj ulozi
1966 Marie Soleil Ona sama Cameo
Masculin, féminin Ona sama Glumica u bistrou (kameo)
1967 À coeur joie Sesil (Two Weeks in September)
1968 Histoires extraordinaires Žosefina (Spirits of the Dead)
Shalako grofica Irina Lazar
1969 Les Femmes Klara (The Vixen)
1970 L'Ours et la Poupée Feliša (The Bear and the Doll)
Les Novices Agnes (The Novices)
1971 Boulevard du Rhum Linda Larju (Rum Runners)
Les Pétroleuses Luiz (The Legend of Frenchie King)
1973 Don Juan 1973 ou Si Don Juan était une femme... Džin (Don Juan, or If Don Juan Were a Woman)
L'histoire très bonne et très joyeuse de Colinot Trousse-Chemise Arabel (The Edifying and Joyous Story of Colinot)

Knjige[uredi | uredi izvor]

Bardo je napisala pet knjiga:

  • Noonoah: Le petit phoque blanc (Grasset, 1978)
  • Initiales B.B. (autobiography, Grasset & Fasquelle, 1996)
  • Le Carré de Pluton (Grasset & Fasquelle, 1999)
  • Un Cri Dans Le Silence (Editions Du Rocher, 2003)
  • Pourquoi? (Editions Du Rocher, 2006)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „And Bardot Became BB”. Institut français du Royaume-Uni. Arhivirano iz originala 8. 8. 2018. g. Pristupljeno 13. 1. 2017. 
  2. ^ Probst 2012, str. 7.
  3. ^ Média, Prisma. „Brigitte Bardot - La biographie de Brigitte Bardot avec Gala.fr”. Gala.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 107. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Cherry 2016, str. 134; Vincendeau 1992, str. 73–76.
  6. ^ Match, Paris. „Brigitte Bardot, la meilleure amie des animaux”. parismatch.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  7. ^ „Brigitte Bardot at 80: still outrageous, outspoken and controversial”. The Guardian. 20. 9. 2014. 
  8. ^ Bardot 1996, str. 15.
  9. ^ „Brigitte Bardot: 'J'en ai les larmes aux yeux'”. Le Républicain Lorrain (na jeziku: francuski). 23. 5. 2010. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. 
  10. ^ Singer 2006, str. 6.
  11. ^ Bigot 2014, str. 12.
  12. ^ Bigot 2014, str. 11.
  13. ^ a b Poirier, Agnès (20. 9. 2014). „Brigitte Bardot at 80: still outrageous, outspoken and controversial”. The Observer. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  14. ^ Lelièvre 2012, str. 18.
  15. ^ Bardot 1996, str. 45.
  16. ^ a b v Singer 2006, str. 10.
  17. ^ Bardot 1996, str. 45; Singer 2006, str. 10–14.
  18. ^ Singer 2006, str. 10–12.
  19. ^ a b Singer 2006, str. 10–11.
  20. ^ Singer 2006, str. 11–12.
  21. ^ Singer 2006, str. 12.
  22. ^ Singer 2006, str. 11.
  23. ^ Caron 2009, str. 62.
  24. ^ Pigozzi, Caroline. „Bardot s'en va toujours en guerre... pour les animaux”. Paris Match (January 2018). str. 76—83. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брижит_Бардо&oldid=27552813”