Ventrikularna disinhronija
| Ventrikularna disinhronija | |
|---|---|
 Ehokardiogram kao neinvazivna imidžing procedura, koja koristi ultrazvuk za stvaranje pokretne slike rada srca najčešće se koristi kao dijagnostički alat za dijagnozu ventrikularne disinhronije. |
Ventrikularna disinhronija ili ranije korišćen naziv miokardna neujednačenost ventrikularne aktivacije je medicinski termin koji se koristi za opisivanje stanja kada komore srca ne uspevaju da kucaju po koordinisanom obrascu.
Komore srca moraju se potpuno napuniti krvlju pre pumpanja kako bi se krv efikasno usmerila do ostatka tela. Kada rad srčanih komora nije sinhronizovan, tada su pokreti srca neusaglašeni, što rezultuje neefikasnim pumpaljem krvi.[1]
Ako otkucaje srca zamislimo kao koreografsku plesnu rutinu - čak i jedan korak pogrešno izveden, može narušiti čitav plesni tok. Prema tome slično plesu, srčani mišić se mora aktivirati i pumpati u vrlo koordinisanom procesu kako bi na adekvatan način potisnuo krv do najudaljenijih delova tela.
Problemi se javljaju kada srčane komore (odgovorne za distribuciju krvi u telesne organe) ne mogu koordinisati svoje kontrakcije. Kada su komore nekoordinisane, nastaje poremećaj nazvan ventrikularna disinhronija koja može poremetiti fiziološki protok krvi kroz srce.
Srce tokom otkucaja nastoji da se komore zajedno stežu kako bi krv potisnuli do ostatka tela. Ako vremenski period ventrikularnih kontrakcija nije usklađen, tada komore nisu u stanju da efikasno šalju krv do ostatka tela i krv se može nakupiti u srcu. Kada se krv nakupi u srcu, nastaje poremećaj poznat kao kongestivna srčana insuficijencija.
S obzirom da se ventrikularna disinhronija ponekad može javiti u srčanoj insuficijenciji sa sistolnom disfunkcijom, ona se može lečiti terapijama koje koriste pacijenti sa kongestivnom srčanom insuficijencijom. Iako se ova dva stanja u velikoj meri preklapaju, ljudi sa ventrikularnom disinhronijom takođe mogu imati koristi od dodatnih tretmana poput terapije resinhronizacijom srca.[2]
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Srčani mišić je odgovoran za cirkulaciju krvi po celom telu. Srce ima četiri šupljinu, dve gornje (pretkomore) i dve donje (komore), sa po jednom pretkomorom i jednom komorom na desnoj i levoj strani srca.
Krv koja se vraća iz drugih delova tela i više nije bogata kiseonikom, ulazi kroz gornju desnu pretkomoru srca. Ta krv se zatim upumpava uiz desne komore i kroz plućnu arteriju u pluća da apsorbuje više kiseonika. Ova krv bogata kiseonikom se zatim upumpava u gornju levu pretkomoru srca, a zatim u donju levu komoru pre nego što se ispumpava u telo kroz aortu.
Da bi srce efikasno pumpalo krv, sve četiri komore moraju raditi sinhronizovano i pumpati u tačno određenim vremenskim intervalima. Kada komore srca, ne uspevaju da kucaju po koordinisanom obrascu, nastaje stanje koje se naziva ventrikularna disinhronija.[3]
Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]
Ventrikularna disinhronija izazvana je nestabilnim električnim impulsima koji dovode do toga da srčane komore ispadnu iz sinhronizacije. Ovo stanje ograničava punjenje komora krvlju kao što bi inače i uzrokuje neefikasan rad srca.
Procenjuje se da je kod oko 5,7 miliona Amerikanaca u 2009. dijagnostikovano kongestivno zatajenje srca, od čega polovina od njih ima sistolnu disfunkciju.[4] Rani izveštaji čiji je cilj bio razumevanje prirodne istorije ovog stanja ukazivali su na važnost širine QRS kompleksa kao nezavisnog markera smrti. Preciznije, pojedinci sa širim QRS kompleksom i/ili obrascima bloka grane levog snopa (LBBB),[5] prošli su gore u odnosu na svoje kolege,[6] jer su pacijenti sa QRS kompleksom širine > 120 ms imali za 15% veći mortalitet u poređenju sa pacijentima sa QRS kompleksom širinama < 120 ms - nezavisno od starosti, frakcije izbacivanja, težine ili etiologije srčane insuficijencije.
Generisano je nekoliko hipoteza koje objašnjavaju ovaj razlog, od kojih je najuverljivija usredsređen na koncept ventrikularne disinhronije ili ranije poznat kao miokardna neujednačenost ventrikularne aktivacije.
Uzroci disinhronije[uredi | uredi izvor]
Najčešći uzroci ventrikularne disinhronije su bolesti koje oštećuju srčani mišić, kao što su:
- prethodni infarkt miokarda - ili srčani udar.
- abnormalni srčani ritmovi ili aritmije npr. uzrokovano blokadom grane levog Hisovogg snopa
- neki genetski poremećaji poput hipertrofične opstruktivne kardiomiopatija
- stanje povezano i sa pacijentima kojima je dijagnostikovana srčana insuficijencija..[3]
Međutim, u određenim slučajevima nije uvek jasno šta uzrokuje disinhroniju kod nekih pacijeanta.[1]
Vrste ventrikularne disinhronije[uredi | uredi izvor]
Ventrikularna disinhronija podeljena je na nekoliko tipova; neki tipovi se zasnivaju na anatomskoj lokaciji disinhronije i uključuju:[7][1]
Atrioventrikularna disinhronija[uredi | uredi izvor]
Glavne karakteristike ove vrste disinhronije su:
- kašnjenje između pretkomorske i komorske kontrakcije
- smanjeno punjenje komore zbog skraćenog vremena punjenja komora i rane kontrakcije pretkomore
- insuficijencija mitralnog ventila sa kasnom dijastolnom regurgitacijom
Intraventrikularna disinhronija[uredi | uredi izvor]
Najčešće se vidi na ehokardiogramu kada postoji abnormalno kretanje unutar leve komore. U mnogim slučajevima, deo leve komore se aktivira rano, dok je aktivacija drugog dela odlažena, što rezultuje neravnotežom sile koja se može generisati unutar komore. Glavne karakteristike ove vrste disinhronije su:
- kašnjenje između aktivacije i kontrakcije desne i leve komore,[8]
- paradoksalno pomeranje septuma sa pomeranjem septuma prema levoj komori
- smanjena ejekciona frakcija leve komore
Interventrikularna disinhronija[uredi | uredi izvor]
Ovaj oblik disinhronije nastaje kada se desna i leva komora stežu odvojeno jedna od druge. Desna i leva komora obično su tempirane za zajednički rad na potiskivanju krvi u druge organe tela. Kada se promeni kretanje dve komore, tada se može smanjiti njihova sposobnost pumpanja krvi.
Glavne karakteristike ove vrste disinhronije su:
- narušavanje normalnog redosleda aktivacije i kontrakcije između segmenata zida
- neusklađenost kontrakcije između segmenata zida komore
- rani kontrahujući segmenti ne doprinose izbacivanju i kasnije se istežu
- veće naprezanje zida u kasnim kontrakcijskim segmentima
- pogoršanje mitralne regurgitacije
Dijastolna disinhronija[uredi | uredi izvor]
Dijastolni period srčanog ciklusa nastaje kada se srce napuni krvlju. Disinhronija tokom ovog dela može izazvati abnormalnosti tokom faze punjenja.
Sistolna disinhronija[uredi | uredi izvor]
Sistolni period se javlja kada srce izbacuje krv u druge organe u telu. Abnormalnosti u kretanju srca tokom ovog perioda nazivaju se sistolna disinhronija.
Iako različite vrste disinhronije u suštini na isti način dovode do toga da se krv ne kreće efikasno u ostatak tela, za kardiologe su važne specifične vrste disinhronije, kako bi efikasnije upravljali bolešću.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Ventrikularna disinhronija povezana je sa pacijentom koji ima srčanu insuficijenciju. Ne postoje fizički simptomi kod pacijenata sa ventrikularnom disinhronijom. Međutim, oni mogu doživeti simptome srčane insuficijencije, jer su te dve bolesti blisko povezane.
Simptomi srčane insuficijencije mogu uključivati:
- Suv kašalj, naročito u ležećem položaju
- Zbunjenost, pospanost i dezorijentacija kod starijih ljudi
- Vrtoglavica, nesvestica, umor ili slabost
- Nakupljanje tečnosti, posebno u nogama, gležnjevima i stopalima
- Povećano mokrenje noću
- Mučnina, oticanje abdomena, osetljivost ili bol (mogu nastati usled nakupljanja tečnosti u telu i nakupljanja krvi u jetri)
- Povećanje telesne težine (zbog nakupljanja tečnosti)
- Gubitak težine kao mučnina uzrokuje gubitak apetita i telo ne uspeva da dobro apsorbuje hranu
- Ubrzano disanje, plavičasta koža i osećaj nemira, anksioznosti i gušenja
- Nedostatak daha i zagušenje pluća dok se krv vraća u pluća
- Lako zamorno
- Zviždanje i grčevi disajnih puteva slično kao kod astme
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza ventrikularne disinhronije skoro uvek se postavlja tokom ili nakon dijagnoze srčane insuficijencije.[1]
- Ehokardiografija
Ehokardiogram kao neinvazivna imidžing procedura, koja koristi ultrazvuk za stvaranje pokretne slike rada srca najčešće se koristi kao dijagnostički alat za dijagnozu ventrikularne disinhronije.[9]
Na ehokardiogramu interventrikularna disinhronija se može proceniti merenjem interventrikularnog mehaničkog kašnjenja merenog kao vremenska razlika između zatvaranja aortnog i plućnog zaliska.[10]
Na ehokardiogramu intraventrikularna disinhronija se može prikazati i proceniti doplerom tkiva ili ehokardiografijom upoređivanjem kontrakcije zadnjeg zida sa vremenom faze brzog punjenja.[11]
- MRT
Dodatni testovi snimanja, kao što su magnetna rezonantna tomografija (MRT) srca, tokom koje se paradoksalno pomeranje septuma srca sa prevremenom kontrakcijom desne komore može vizuelizovati na monitoru.
MRT ili praćenje karakteristika promena može se koristiti za procenu intraventrikularne disinhronije.[12][13].Pored toga, MRT može pokazati difuznu fibrozu miokarda, ožiljno tkivo ili nesposobnost mitralne valvule .
- Radiografija
Radiografija ili rendgenski snimak grudnog koša, mogu se koristiti da bi se utvrdilo da li je srce uvećano (ako ehokardiogram nije pouzdan).
Radiološki izveštaj treba da sadrži sledeći opis:
- srčani volumen i merenja volumena
- abnormalnosti pokreta srčanog zida
- dokaz mehaničke disinhronije ako je ona očigledan ili prisutna
- asimetričnost hipertrofije
- dokaz difuzne fibroze miokarda ili prisutvo ožiljka miokarda
- nesposobnost (insuficijenciju) mitralnog zalistka
- Elektrokardiogram
Elektrokardiogram (EKG) je još jedna neinvazivna procedura i može se koristiti za ispitivanje električne aktivnosti srca.[12]
Terapija[uredi | uredi izvor]
Terapija ventrikularne disinhronije usmerena je na korekciju abnormalnog srčanog ritma terapijom resinhronizacije srca i korekciju simptoma srčane insuficijencije.[9]
Terapija resinhronizacije srca, poznata je i kao biventrikularni stimulator, usmeren na regulisanje abnormalnog srčanog ritma ugradnjom elektrostimulatora srca (pejsmejkera) neposredno ispod ključne kosti. Uređaj prati otkucaje srca kako bi otkrio abnormalne srčane ritmove i emituje impulse male električne energije kako bi ih ispravio. Ova metoda resinhronizuje srce i poboljšava izlaz krvi iz srca jer koordinira pumpanje leve i desne komore, smanjuje curenja krvi kroz mitralni ventil, tako da mišići leve komore mogu bolje pumpati krv.[11]
Dodatne mogućnosti lečenja za pacijente sa srčanom insuficijencijom uključuju:
Lekovi[uredi | uredi izvor]
U većini slučajeva pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju bolest do kraja života i zahtevaju posebne vrste lekove. Za stanja koja izazivaju disinhroniju kao što su srčana insuficijencija, kardiomiopatija ili visok krvni pritisak, mogu se propisati ovi lekov:
- inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE inhibitori),
- blokatori receptora angiotenzina II (ARB),
- beta blokatori,
- diuretici.
Iako ovi lekovi ne leče srčanu insuficijenciju mogu ublažiti simptome, poboljšati rad srca, usporiti napredovanje bolesti i smanjiti rizik od komplikacija, hospitalizacije i prerane smrti.
Operacija[uredi | uredi izvor]
Operativno lečenje može otvoriti blokirane krvne sudove u srcu i vratiti normalan protok krvi. Operacija za ispravljanje određenih vrsta bolesti srčanih zalistaka takođe može poboljšati simptome srčane insuficijencije
Ventrikularni pomoćni uređaji[uredi | uredi izvor]
Ova pomagal pomažu bolesnom srcu da pumpa krv po celom telu. Ovi uređaji su korišćeni kod pacijenata od 7 do 70 godina.
Programirani uređaji za mehaničku pomoć srcu[uredi | uredi izvor]
Ovaj program Instituta za srce Cedars-Sinai pruža potpunu najsavremeniju mehaničku podršku pacijentima sa završnom fazom srčane insuficijencije.
Transplantacija srca[uredi | uredi izvor]
Lečenje srodnih problema[uredi | uredi izvor]
- Korigovati ili kontrolisati zdravstvene probleme (poput visokog krvnog pritiska ili bolesti koronarnih arterija) i sve druge uzroke srčane insuficijencije (poput groznice, anemije ili infekcije)
- Promene načina života - gubitak težine, početak programa vežbanja po odobrenju lekar, smanjenje količine soli i masti u ishrani, prestanak pušenja i izbegavanje alkohola
- Srčana insuficijencija koja se brzo razvija ili pogoršava mora se hitno lečiti u bolnici.
- Ako postoji ozbiljan otok u plućima, kiseonik se daje kroz masku za lice.
- Mogu se ubrizgati diuretici, a za poboljšanje konfora mogu se dati lekovi (poput nitroglicerina).
- U nekim slučajevima može biti potrebno koristiti mehanički ventilator za pomoć pri disanju.
- Određeni hormoni slični adrenalinu mogu se davati kratkoročno kako bi pomogli srčanom mišiću da radi efikasnije.
Prevencija[uredi | uredi izvor]
Najbolja stvar koju pacijent može učiniti da smanji rizik od ventrikularne disinhronije je da adekvatno brine o svom srcu. Ako to redovno i pravilno radi, možda će moći da spreči neka od stanja koja izazivaju ventrikularnu disinhroniju.
Načini da pacijent brinete o svom srcu uključuju:
- Unos hrane sa niskim sadržajem zasićenih masti.
- Telesno vežbanje 30 minuta tokom dana.
- Održavanje adekvatnog nivo telesne težine.
- Redovno uzimanje lekova koje je propisao lekar.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „What Is Ventricular Dyssynchrony?”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-20.
- ^ Cleland, John G.F.; Daubert, Jean-Claude; Erdmann, Erland; Freemantle, Nick; Gras, Daniel; Kappenberger, Lukas; Tavazzi, Luigi (2005). „The Effect of Cardiac Resynchronization on Morbidity and Mortality in Heart Failure”. New England Journal of Medicine. 352 (15): 1539—1549. PMID 15753115. doi:10.1056/NEJMoa050496.
- ^ a b „Ventricular Dyssynchrony”. Cedars-Sinai (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 05. 2020. g. Pristupljeno 2021-09-20.
- ^ American Heart Association, Heart Disease and Stroke Statistics—2009 Update, 2009 Dallas, Texas American Heart Association
- ^ Baldasseroni, S.; Opasich, C.; Gorini, M.; Lucci, D.; Marchionni, N.; Marini, M.; Campana, C.; Perini, G.; Deorsola, A.; Masotti, G.; Tavazzi, L.; Maggioni, A. P.; Italian Network on Congestive Heart Failure Investigators (2002). „Left bundle-branch block is associated with increased 1-year sudden and total mortality rate in 5517 outpatients with congestive heart failure: A report from the Italian network on congestive heart failure”. Am Heart J. 143 (3): 398—405. PMID 11868043. doi:10.1067/mhj.2002.121264.
- ^ Iuliano, Stephen; Fisher, Susan G.; Karasik, Pamela E.; Fletcher, Ross D.; Singh, Steven N. (2002). „QRS duration and mortality in patients with congestive heart failure”. Am Heart J. 143 (6): 1085—91. PMID 12075267. doi:10.1067/mhj.2002.122516.
- ^ Fudim, Marat; Fathallah, Mouhammad; Shaw, Linda K.; Liu, Peter R.; James, Olga; Samad, Zainab; Piccini, Jonathan P.; Hess, Paul L.; Borges-Neto, Salvador (2019). „The Prognostic Value of Diastolic and Systolic Mechanical Left Ventricular Dyssynchrony Among Patients with Coronary Heart Disease”. Jacc: Cardiovascular Imaging. 12 (7): 1215—1226. doi:10.1016/j.jcmg.2018.05.018.
- ^ Leclercq, Christophe; Kass, David A. (2002). „Retiming the failing heart: principles and current clinical status of cardiac resynchronization”. Journal of the American College of Cardiology (na jeziku: engleski). 39 (2): 194—201. doi:10.1016/S0735-1097(01)01747-8.
- ^ a b Stătescu, Cristian; Ureche, Carina; Enachi, Ștefana; Radu, Rodica; Sascău, Radu A. (2021). „Cardiac Resynchronization Therapy in Non-Ischemic Cardiomyopathy: Role of Multimodality Imaging”. Diagnostics. 11 (4): 625. PMC 8066641
. PMID 33808474. doi:10.3390/diagnostics11040625 .
- ^ Stătescu, Cristian; Ureche, Carina; Enachi, Ștefana; Radu, Rodica; Sascău, Radu A. (2021-03-30). „Cardiac Resynchronization Therapy in Non-Ischemic Cardiomyopathy: Role of Multimodality Imaging”. Diagnostics (na jeziku: engleski). 11 (4): 625. ISSN 2075-4418. doi:10.3390/diagnostics11040625.
- ^ a b Nguyên, Uyên Châu; Verzaal, Nienke J; van Nieuwenhoven, Frans A; Vernooy, Kevin; Prinzen, Frits W (2018-12-01). „Pathobiology of cardiac dyssynchrony and resynchronization therapy”. EP Europace (na jeziku: engleski). 20 (12): 1898—1909. ISSN 1099-5129. doi:10.1093/europace/euy035.
- ^ a b Bax, Jeroen J; Ansalone, Gerardo; Breithardt, Ole A; Derumeaux, Genevieve; Leclercq, Christophe; Schalij, Martin J; Sogaard, Peter; St. John Sutton, Martin; Nihoyannopoulos, Petros (2004). „Echocardiographic evaluation of cardiac resynchronization therapy: ready for routine clinical use?”. Journal of the American College of Cardiology (na jeziku: engleski). 44 (1): 1—9. doi:10.1016/j.jacc.2004.02.055.
- ^ Obeng-Gyimah, Edmond; Nazarian, Saman (2019). „Cardiac Magnetic Resonance as a Tool to Assess Dyssynchrony”. Cardiac Electrophysiology Clinics (na jeziku: engleski). 11 (1): 49—53. doi:10.1016/j.ccep.2018.11.007.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Atrio-Ventricular Dyssynchrony After Cardiac Resynchronization Therapy: An Unusual Contributor to Heart Failure Symptoms (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
