Vilični zglob
Vilični zglob (lat. articulatio temporomandibularis) povezuje donju vilicu sa bazom lobanje, odnosno sa donjim delom slepoočne kosti. Sastoji se iz dva istovetna, simetrično postavljena zgloba (desni i levi), koja u funkcionalnom pogledu deluju kao celina.
Zglobne površine[uredi | uredi izvor]
Anatomske komponente viličnog zgloba su:
- vilična jama (lat. fossa mandibularis ossis temporalis),
- glava donje vilice (lat. caput mandibulae),
- zglobni kolut (lat. discus articularis),
- zglobna čahura (lat. capsula articularis) i
- zglobne veze (lat. ligamenta articularis).
Artikulaciona površina slepoočne kosti je trouglasto udubljenje na bazalnom delu ljuske i bubnog dela slepočne kosti. Vilična jama je petrotimpaničnom pukotinom podeljena na zglobni i nezglobni deo. Zglobni deo pripada skvamoznom, a nezglobni bubnom delu. Zglobna površina ima sedlast oblik i sastoji se od zadnjeg konkavnog i prednjeg konveksnog dela koji se naziva eminentia articularis.
Glava donje vilice predstavlja gornji kraj kondilarnog nastavka mandibule i ima jajast oblik. Poprečnim grebenom ona je podeljena na prednju (zglobnu) i zadnju (vanzglobnu) padinu. Na osnovu oblika može se zaključiti da zglobne površine viličnog zgloba nisu kongruentne (podudarne), što predstavlja jednu od njegovih specifičnosti.
Zglobni kolut, koji se naziva i meniskus, je ovalna fibrokartilaginozna pločica umetnuta između zglobnih površina donje vilice i slepočne kosti. Ima oblik bikonkavnog sočiva, te doprinosi međusobnom podudaranju ovih zglobnih površina. Osim toga on ublažava pritisak na viličnu jamu prilikom žvakanja, udaraca i sl. Zglobni kolut deli vilični zglob na gornju i donju sinovijalnu šupljinu.
Zglobna čahura ili tzv. kapsularni ligament omotava ceo zglob. Sastoji se iz fibrozne i sinovijalne opne. Membrana fibrosa povezuje zglobne delove sastavnih kostiju zgloba, a membrana synovialis oblaže unutrašnju površinu fibrozne opne i luči sluzavu sinovijalnu tečnost, koja ima nutritivnu, zaštitnu ulogu i ulogu maziva za zglobne površine.
Zglobne veze su podeljene na glavne (čahurne) i sporedne. Glavne veze pojačavaju bočne strane zglobne kapsule, a sporedne veze ograničavaju prekomerne pokrete u zglobu (naročito prilikom spuštanja donje vilice) i sprečavaju njeno iščašenje. U sporedne ligamente spadaju raphe pterygomandibularis, lig. sphenomandibulare i lig. stylomandibulare.
Histološka građa[uredi | uredi izvor]
Zglobne površine viličnog zgloba sastoje se od četiri sloja:
- artikulaciona zona – izgrađena od gustog fibroznog vezivnog tkiva, debljine do 0,5mm;
- proliferativna zona – izgrađena od nediferenciranog mezenhimnog tkiva;
- zona fibrozne hrskavice i
- zona kalcifikovane hrskavice.
Kinematika zgloba[uredi | uredi izvor]
Pri svakom pokretu donje vilice angažovana su oba temporomandibularna zgloba. Pokreti donje vilice se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: pokreti podizanja i spuštanja, pokreti napred i nazad i lateralni pokreti (rotacija).
U spuštanju donje vilice (otvaranju usta) učestvuju spoljašnji pterigoidni mišić, dvotrbušni mišić, milohioidni mišić i geniohioidni mišić. U podizanju mandibule (zatvaranju usta) učestvuju mastikatorni mišići: maseter, slepočni mišić i unutrašnji pterigoidni mišić. Pokret unapred (propulziju) obavlja spoljašnji pterigoidni, a pokret unazad (retropulziju) slepočni mišić. Spoljašnji krilasti mišić takođe učestvuje i u lateralnim pokretima (pokretima rotacije), koji su važni za usitnjavanje hrane, a koji su karakteristični po tome što se kod njih pokreti u desnom i levom zglobu razlikuju ali funkcionalno dopunjuju.
Reference[uredi | uredi izvor]
- Darinka Stanišić-Sinobad : Osnovi gnatologije, I издање ("БМГ“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;
- Dr Danica Obradović, dr Ljilja Mijatov-Ukropina, dr Ljubica Stojšić: Osteologija za studente medicine, I издање ("Scan Studio" Нови Сад, ). 2000. ISBN 978-86-489-0274-0..
