Вилични зглоб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Латерални аспект
Медијални аспект
Пресек

Вилични зглоб (лат. articulatio temporomandibularis) повезује доњу вилицу са базом лобање, односно са доњим делом слепоочне кости. Састоји се из два истоветна, симетрично постављена зглоба (десни и леви), која у функционалном погледу делују као целина.

Зглобне површине[уреди]

Анатомске компоненте виличног зглоба су:

  • вилична јама (лат. fossa mandibularis ossis temporalis),
  • глава доње вилице (лат. caput mandibulae),
  • зглобни колут (лат. discus articularis),
  • зглобна чахура (лат. capsula articularis) и
  • зглобне везе (лат. ligamenta articularis).

Артикулациона површина слепоочне кости је троугласто удубљење на базалном делу љуске и бубног дела слепочне кости. Вилична јама је петротимпаничном пукотином подељена на зглобни и незглобни део. Зглобни део припада сквамозном, а незглобни бубном делу. Зглобна површина има седласт облик и састоји се од задњег конкавног и предњег конвексног дела који се назива eminentia articularis.

Глава доње вилице представља горњи крај кондиларног наставка мандибуле и има јајаст облик. Попречним гребеном она је подељена на предњу (зглобну) и задњу (ванзглобну) падину. На основу облика може се закључити да зглобне површине виличног зглоба нису конгруентне (подударне), што представља једну од његових специфичности.

Зглобни колут, који се назива и менискус, је овална фиброкартилагинозна плочица уметнута између зглобних површина доње вилице и слепочне кости. Има облик биконкавног сочива, те доприноси међусобном подударању ових зглобних површина. Осим тога он ублажава притисак на виличну јаму приликом жвакања, удараца и сл. Зглобни колут дели вилични зглоб на горњу и доњу синовијалну шупљину.

Зглобна чахура или тзв. капсуларни лигамент омотава цео зглоб. Састоји се из фиброзне и синовијалне опне. Membrana fibrosa повезује зглобне делове саставних костију зглоба, а membrana synovialis облаже унутрашњу површину фиброзне опне и лучи слузаву синовијалну течност, која има нутритивну, заштитну улогу и улогу мазива за зглобне површине.

Зглобне везе су подељене на главне (чахурне) и споредне. Главне везе појачавају бочне стране зглобне капсуле, а споредне везе ограничавају прекомерне покрете у зглобу (нарочито приликом спуштања доње вилице) и спречавају њено ишчашење. У споредне лигаменте спадају raphe pterygomandibularis, lig. sphenomandibulare и lig. stylomandibulare.

Хистолошка грађа[уреди]

Зглобне површине виличног зглоба састоје се од четири слоја:

  • артикулациона зона – изграђена од густог фиброзног везивног ткива, дебљине до 0,5mm;
  • пролиферативна зона – изграђена од недиференцираног мезенхимног ткива;
  • зона фиброзне хрскавице и
  • зона калцификоване хрскавице.

Кинематика зглоба[уреди]

При сваком покрету доње вилице ангажована су оба темпоромандибуларна зглоба. Покрети доње вилице се могу поделити у три основне категорије: покрети подизања и спуштања, покрети напред и назад и латерални покрети (ротација).

У спуштању доње вилице (отварању уста) учествују спољашњи птеригоидни мишић, двотрбушни мишић, милохиоидни мишић и гениохиоидни мишић. У подизању мандибуле (затварању уста) учествују мастикаторни мишићи: масетер, слепочни мишић и унутрашњи птеригоидни мишић. Покрет унапред (пропулзију) обавља спољашњи птеригоидни, а покрет уназад (ретропулзију) слепочни мишић. Спољашњи криласти мишић такође учествује и у латералним покретима (покретима ротације), који су важни за уситњавање хране, а који су карактеристични по томе што се код њих покрети у десном и левом зглобу разликују али функционално допуњују.

Референце[уреди]

  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање ("БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;
  • Др Даница Обрадовић, др Љиља Мијатов-Укропина, др Љубица Стојшић: Остеологија за студенте медицине, I издање ("Scan Studio" Нови Сад, 2000.) ISBN 86-489-0274-6.