Virtuelno podučavanje
Virtuelno podučavanje ili virtuelna škola jeste učenje prvenstveno na mreži ili putem interneta.[1] Onlajn škola može da objedini mnoge benefite koje pruža klasična škola, samo što se sve vrši putem Interneta. Osim toga, moguća je interakcija između profesora i učenika, iako nije neophodna. Virtuelno podučavanje omogućava učenicima digitalno okruženje i završetak obrazovnog ciklusa iz bilo koje oblasti.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Sredinom 1996. godine počinju da se pojavljuju škole gde je moguće pristupiti virtuelnom podučavanju.[2] Mnoge od današnjih virtuelnih školi potiču od škola na daljinu. Prve virtuelne škole su se razvile u Australiji, Novom Zelandu, Severnoj Americi i Ujedinjenom Kraljevstvu, obično u predelima gde mala gustina naseljenosti otežavala tradicionalno školovanje.[3] Razvoj informatike korišćenje kompjutera u obrazovne svrhe.
Ponekad se poistovećuje sa učenjem na daljinu, ali to su dva različita termina i tipovi podučavanja. Da bi se razvilo virtuelno podučavanje, potrebno je nastavno lice poseduje LMS (Learning management system). Trenutno je najkorišćenija platforma Moodle zbog svog lakog korišćenja i instalacije.
Danas, virtuelno podučavanje i njegove škole su prisutne u svim delovima sveta.
Prednosti i mane[uredi | uredi izvor]
Neke od mogućih prednosti[4] virtuelnog podučavanja mogu biti:
- Učenik može pristupiti mnoštvu resursa bez ikakvih fizičkih ili geografskih ograničenja putem Interneta, koji mu mogu pomoći da proširi svoje znanje i stekne značajnije učenje.
- Učenik može da razrađuje aktivnosti u skladu sa sopstvenim ritmom i stilom, što olakšava njegovo učenje, pored toga, on ima aktivniju ulogu i direktno je odgovoran za svoj proces učenja.
- Saradnja: visok stepen angažovanja i interakcije putem foruma, ćaskanja i drugih alata.
Neke od mogućih mana virtuelnog podučavanja mogu biti:
- Nedostatak interakcije: mnogi učenici smatraju negativnim nedostatak ličnog kontakta sa nastavnicima ili ostalim učenicima.
- Potrebna je samodisciplina, bez planiranog nastavnog plana i programa možete izmaći kontroli svog rasporeda za druge aktivnosti.
Model virtuelnog podučavanja[uredi | uredi izvor]
Student je taj koji postavlja svoj tempo rada sticanjem znanja izloženog u sadržaju, radom vežbi, savetovanjem i rešavanjem pitanja sa ostatkom kursa, obavljanjem zadataka i radnji koje se od njega traže, a savetnik (nastavnik) je taj koji ga vodi kroz proces učenja.[5]
Upotreba tehnologije u obrazovnim procesima postaje sve važnija u visokoškolskim ustanovama. Virtuelni modalitet uključuje ne samo tehnologiju, već i socijalni aspekt u kojem se ističu tri glavne promenljive: vreme, interakcija i komunikacija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Blogodisea (1 de mayo de 2019). «¿Cómo acceder a un mayor mercado laboral con la enseñanza virtual?»
- ^ Barbour, Michael K.; Reeves, Thomas C. (2009). „The reality of virtual schools: A review of the literature”. Computers & Education. 52 (2): 402—416. doi:10.1016/j.compedu.2008.09.009..
- ^ ICT Assisted Project Based Learning: eLearning in Aviation. . doi:10.13140/rg.2.1.4472.3043. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ «Ventajas y desventajas formación online». 20Minutos.es. Consultado el 8 de noviembre de 2017.
- ^ Campos Quiroga, Peter (31 de marzo de 2019). «Revista de Ciencias de la Educación». Revista de Ciencias de la Educación. Consultado el 30 de abril de 2022.