Vir (pojava)

Primer jednog vrtloga

Vir ili vrtlog je kružno kretanje vode koje se javlja u nekim delovima vodenih basena ili tokova zahvaljujući spajanju dveju suprotnih struja. Do toga dolazi prilikom toka vode uz obalu, kod oštrog širenja ili skretanja korita, na ušćima i slično. Morski virovi nastaju sudarom talasa oseke i plime, kao i međusobno suprotnih morskih struja.

Tipovi vrtloga

Vrtlozi mogu biti različite veličine, od vrlo malih, jedva primetnih, do onih koji mogu zauzeti gotovo celo korito. Prema kretanju vodenih struja oni se dele na:

• „vrtloge ciklonskog tipa“ (kod njih se na površini vode obrazuje blago ispupčenje i kreću se od dna prema gore iznoseći materijal na površinu, najčešće se formiraju iza nizvodnih delova ade).
• „vrtloge anticiklonskog tipa“ (kod njih se na površini vode formira ulegnuće u vidu levka, a sam vir dopire do dna korita gde stvara velika udubljenja džinovske lonce vršeći vrtložnu eroziju — evorsiju).

Vrtlozi u svetu

Virovi su česta pojava na rekama i morima, ali su mnogo interesantiniji na rečnim tokovima. U Srbiji su česti na Dunavu u klisuri Gospođin vir, gde je jedan takav, zvan „Garigiri“, dostigao dubinu od 82 metra. Ima ih i na Savi, od kojih je najdublji kod Sremske Mitrovice — 28 metara. Na reci Kongo nizvodno od luke Matadi, nalazi se vrtlog širok čak 1200 metara. Formirao se na oštrom skretanju toka, gde se sužava na svega 450 metara i ulazi u Pakleni kotao (franc. Chaudron d' enfer), prečnika 2 km i dubine 166 metara, što je ujedno i najveća rečna dubina na svetu i najveći vrtlog anticiklonskog tipa na svetu.

Literatura

• Mastilo, N. (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
• Dukić, D, Gavrilović Lj. (2006): Hidrologija, ZUNS, Beograd

Vidi još

• Pakleni kotao
• Vrtložna erozija
• Reka
• More

Spoljašnje veze

• Mapa s lokacijom „Paklenog kotla“ (jezik: engleski)