Плима и осека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Залив током плиме
Залив током осеке

Плима и осека представљају појаву подизања и спуштања нивоа Земљиних океана услед деловања привлачних сила Месеца и Сунца.

Настајање плиме и осеке[уреди]

Вода у морима се издиже и спушта два пута дневно зато што је привлачи Сунчева и Месечева гравитација. Иако је Сунчева маса далеко већа од Месечеве, Месец је толико близу Земљи да је његова привлачна сила 2,5 пута већа према воденој маси на Земљи од Сунчеве. Зато се водене површине окренуте Месецу издижу. То је појава плиме. На супротној страни Земље Месечева гравитација привлачи јаче чврсто Земљино тело, тако да водене масе заостају за њим, па се и тамо у исто време јавља плима, само нешто мања. На местима између ове две плиме вода се спушта и јавља се осека. Иако се Земља обрће, плима остаје увек на местима окренутим Месецу и на супротним местима на Земљи. Зато се на сваком месту на Земљи где је море појављују две плиме и две осеке на дан. Сизигијска плима настаје када су Сунце и Месец у истој равни и привлаче воду у истом правцу. Квадратурна плима је много слабија и догађа се када силе теже Сунца и Месеца заклапају прав угао.

Амплитуда и фрекфенција[уреди]

Амплитуде плиме и осеке нису исте на различитим обалама. Рецимо, на Средоземном мору су 10 cm, а на појединим местима на обалама у западној Француској и у југозападном делу Велике Британије амплитуда достиже и више од 12 m. Амплитуда плиме и осеке зависи од међусобног положаја Сунца, Месеца и Земље. Такође се разликују и фрекфенције плиме и осеке. На западноевропској обали Атлантског океана временски размак између две плиме износи 12 сати и 25 минута, а на обалама Индокине настаје само једна плима у 24 часа.[тражи се извор од 11. 2011.]

Енергетско искоришћавање плиме и осеке[уреди]

Укупна енергија плиме и осеке процењује се на 26000 TWh односно 2230 Mtoe по години. Рачуна се да је од укупне енергије плиме и осеке искористиво само 2%, јер је средња амплитуда плиме на обалама свих океана мања од 1 m, а енергетско искоришћавање плиме и осеке економски је оправдано ако је амплитуда већа од 2 m. То је 520 TWh годишње, што је око 3% данашње годишње производње електричне енергије (око 15000 TWh). Стварна електрична енергија је још мања, јер се уз најповољније услове може искористити тек 25% теоријске производње.

За енергетско искоришћавање плиме и осеке, односно за изградњу одговарајуће електране, потребно је одабрати погодно место на обали. То значи да је ту потребно да амплитуда плиме буде велика, а и да постоји могућност изолације дела морске површине изградњом бране, да би се направио акумулациони базен. Најједноставнији начин коришћења постиже се уградњом турбина које раде само у једном смеру струјања воде, а да би се време погона продужило, може се поставити турбина која ради у оба смера струјања воде; из базена и у базен. Турбина може да ради и као пумпа, како за пребацивање воде из базена у море, тако и из мора у базен. На овај начин боље се искоришћава потенцијална енергија плиме и осеке. Међутим, без обзира на избор начина за искоришћавање енергије плиме и осеке, не може се постићи погон без прекида нити константна снага. То указује да је за производњу електричне енергије потребна сарадња с другим постројењима, односно електранама за производњу електричне енергије, које морају да имају неколико десетина пута већу укупну снагу. Да би постројење било економски оправдано дужина бране не сме да буде превише дугачка, а дубина мора на месту бране не сме да буде превелике дубине.

У Француској је изграђена електрана Ла Ранце, која је почела са радом 1966. године. Има 24 турбине које могу да раде и као пумпе. Укупна снага турбина је 240 MW. Годишња производња износи 608 GWh (20% од теоријске производње), а 64 GWh је потребно за пумпање. Енергија потребна за пумпање се узима из система. Искористива запремина базена износи 184 милиона m3, површина му је 22 km2, а дужина око 20 km. Дужина преграде је око 720 m. У Русији је недалеко од Мурманска изграђена експериментална електрана која је пуштена у погон од 1968. године, а снаге је 800 kW. Међутим, инвестициони трошкови су велики, а укупна могућа производња електричне енергије, на локацијама које су за то повољне, представља само маргиналну количину потребне енергије. Све су то разлози против добијања енергије на рачун плиме и осеке.

Живи свет зоне плиме и осеке[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Екосистеми мора

Зона плиме и осеке за живи свет у мору има својих предности и мана. Проблеми са којима се жива бића сусрећу је исушивање обале када се вода повуче, а самим тим и директна изложеност сунчевој светлости и већа температура. Такође, у време осеке и концентрација соли постаје већа. Повољности су те да плима доноси свежу воду са новим количинама хране, односно планктоном, а осека односи отпадне супстанце, јаја и ларве становника ове зоне мора. Оваквом начину живота прилагодиле су се многобројне алге, морске сасе, ракови, црви попут арениколе и пужеви, попут прилепка, торњића, зврка и вретена. Црвена морска саса за време плиме избацује своје пипке са жарним ћелијама којима хвата плен, а у току осеке се склупча у облику лопте. Овај део мора настањују и бројне шкољке, од којих је једна од најпознатијих дагња. Осеку преживљава тако што чврсто затвори капке своје љуштуре. Многе животиње попут морских јежева и крабе копача се током осеке укопавају у песак.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]