Vojvođanska kuća

Vojvođanska kuća ili tradicionalna kuća vojvođansko-panonskog tipa karakterističan je tip kuće, koji se još krajem 18. veka javlja u Vojvodini, kao već potpuno formiran, zreli Arhitektonski stil.^[1]

Tradicionalna dužna kuća[uredi | uredi izvor]

Nastanak i razvoj tradicionalne dužne kuće vezuje se za najširi društveni sloj, seosko, paorsko stanovništvo. Njena forma je obeležena načinom života i potrebama vojvođanskog seljaka, vezana za nametnutu obavezu od austrijskih vlasti u vezi poštovanja propisa o gradnji. Iz jednog takvog odnosa razvio se autentičan arhitektonski stil, koji karakterišu funkcionalnost, racionalno korišćenje prostora, jednostavna konstrukcija, svedeni oblik i umerena dekoracija. Materijali od kojih je zidana: zemlja, drvo, slama i trska bili su jeftini i na dohvat ruke, a njeno postavljanje užom stranom prema uličnoj regulaciji i trodelni unutrašnji raspored prostorija, definisali su je kao tip dužne kuće, ili kuće na brazdu koji je postao lako prepoznatljiv i karakterističan za ovo podneblje.

Dužne kuće pod uticajem gradske arhitekture[uredi | uredi izvor]

Izgled fasade tradicionalne narodne kuće menja se već početkom, a naročito od druge polovine 19. veka. Pod uticajem tada vladajućih stilova, uvedena je u narodno graditeljstvo dekorativna plastika na fasadama, pri čemu mnoge stare kuće menjaju svoj izgled samo promenom fasade, upisujući pri tom na zabatu i godinu kada su ti radovi vršeni. U mnogim slučajevima taj podatak ne mora biti relevantan za starost kuće, jer često one budu mnogo starije. Ukrašavanjem ulične, reprezentativne fasade plitkom plastikom, naglašavani su otvori i zabat. Najizraženiji stilski ukras na fasadi je zabatni venac, koji odvaja zabat od zidnog platna. On je evoluirao od jednostavnog plitkog slivnika do bogato profilisane horizontale. Uvođenjem i drugih, dekorativnih elemenata, fasada se usložavala podražavajući tako fasadu varoške kuće, ali je svojim volumenom uglavnom uspela da zadrži skladnost i vizuelnu estetiku. Vlasnici takvih kuća svesno su želeli da putem njenog izgleda plasiraju sredini u kojoj žive, ali i slučajnim prolaznicima svoju ekonomsku moć, lični senzibilitet i prefinjeni ukus.

Seoske preke kuće[uredi | uredi izvor]

Od druge polovine 19. veka u selima Vojvodine se podižu i preke kuće, sa širom osnovom postavljenom na ulični front. Dodavanjem jedne ili više soba sa ulice, prednji, ulični trakt je promenio svoju funkciju i izgled, a ta adaptacija je najčešće u vezi sa promenom ekonomskog statusa domaćinstva. Dok je dužna kuća po svojim karakteristikama ostala u okvirima narodnog graditeljstva, preka kuća je svojim izgledom i razvojem osnove pripadala građanskoj arhitekturi i tekla je odvojeno.

Pojava prekih kuća u selima prvenstveno je vezana za Nemce i od ostalih nacija u regionu, a pre svih Srba, takve kuće su nazvane „švapskim kućama”.^[2] Bez obzira što su se pojedine kuće prostorno razvile do velikih razmera, zanimljivo je da su one na selu uvek ostale samo prizemne građevine. Osim po obliku, ove kuće se izdvajaju i po fasadama ukrašenim u duhu vladajućih stilova: najčešće akademizma, secesije i seoskog ampira. Kod prekih kuća fasada je horizontalno raščlanjena soklom, potprozornim, nadprozornim i potkrovnim vencima, a vertikalno pilastrima koji se najčešće završavaju kapitelima. Prozori se obično javljaju u paru. Dvokrilni su, dupli i sa podelom na više polja. Prozorski otvori su uokvireni špaletnama, sa završcima u vidu konzolica sa kimama. Iznad prozora su natprozorske grede u vidu kordonskih lukova ili timpanona.^[3]

U zavisnosti od načina oblikovanja uličnog krila postoje varijante, ali uglavnom se razlikuju dva tipa prekih kuća: sa i bez ajnfort kapije.

Preke kuće bez ajnfort kapije[uredi | uredi izvor]

Kuće ovog tipa imaju dve ili više soba sa ulične strane, dok se u dvorišnom krilu u dubini placa ređaju ostale stambene i ekonomske prostorije, čije osnove prati zidan poluotvoreni ili zastakljeni gong. Osnove su u obliku obrnutog ćiriličnog slova „G” ili latiničnog slova „L”, u zavisnosti od broja soba na uličnom traktu. Proširenjem uličnog fronta, veliki broj kuća prema organizaciji prostora odgovara tradicionalnom trodelnom tipu kuće na brazdu od kojeg je i nastao, sa dispozicijom unutrašnjeg rasporeda prostorija po principu soba-kuhinja (predsoblje), soba, što im određuje poljoprivredni karakter. Na uličnoj, bogato dekorisanoj fasadi, najčešće postoji pet dvokrilnih prozora, od kojih su krajnji upareni, a srednji jedinačni.

Kod pojedinih kuća ovog tipa sa parnim brojem prozora (četiri, šest i više), postoji i ulični ulaz u kuću koji je izdignut za nekoliko stepenika i uvučen, nišu. Vrata su uglavnom dvokrilna, bogato dekorisana, sa vitražnim staklom i metalnim giterima, koji su takođe visoke stilske izrade.

Preke kuće sa ajnfort kapijom[uredi | uredi izvor]

Kuće sa ajnfort kapijom imaju dve ili više soba do ulice i prolaz koji se sa stambenim delom nalazi pod istim krovom. Kapije su dvokrilne, izrađene od drveta, ponegde sa nadsvetlom koje je ukrašeno vitražnim staklom.

Najrazvijeniji oblik preke (švapske) kuće u selima Vojvodine javlja se početkom 20. veka. To su dvojne preke kuće, koje se nalaze pod istim krovom i imaju zajednički tavanski prostor u kojem se skladištilo žito, a koje deli ajnfort kapija. Kapije mogu biti postavljene u odnosu na fasadu simetrično i asimetrično. Simetrično postavljena kapija je karakteristična za kuće u kojima žive dva brata, a kod asimetrično postavljene kapije manji deo kuće od ajnfort ulaza je „kuća za sina”, budući da je bila namenjena za odvajanje muškog deteta nakon ženidbe.

Seoske vile[uredi | uredi izvor]

Tokom 19. i 20. veka u graditeljstvu Vojvodine dolazi do primene elemenata iz visoke gradske umetnosti. Uzajamnim uticajem narodnih graditelja i zanatlija, koji su iskustva sticali u većim gradovima Evrope, elementi vladajućih umetničkih stilova preuzeti su i interpretirani od strane seoskih zanatlija, koji su im dali narodni oblik, izražen u stilski oblikovanim fasadama stambenih objekata. Otuda u pojedinim bogatijim selima regiona, u kojima je živeo nemački živalj i poneka očuvana vila, koje su nastale u 20. veku, uglavnom između dva rata.